Dostupni linkovi

Zašto još nisu proglašeni rezultati izbora u Srbiji?


Glasanje na opštim izborima u Novom Pazaru na jugozapadu Srbije, 3. april 2022.

Konačni rezultati parlamentarnih izbora održanih u Srbiji 3. aprila i dalje nisu poznati. Razlog za to je što se izbori na jednom biračkom mestu u selu Veliki Trnovac kod Bujanovca na jugu Srbije zbog nepravilnosti održavaju 27. maja – već treći put.

Na ovom biračkom mestu u Osnovnoj školi "Muharem Kadriu" pravo glasa ima svega 1.089 birača, a njihovi glasovi će odlučiti da li će lista jedne albanske manjinske stranke osvojiti mandat u Skupštini Srbije, pa samim tim i kakav će biti sastav buduće Skupštine.

Zašto se izbori u Velikom Trnovcu ponavljaju?

Na izborima 2020. albanske partije bile su na jednoj list i u prethodnom sazivu Skupštine Srbije imali su tri poslanika.

Međutim, albanske manjinske stranke su na parlamentarne izbore u Srbiji održane 3. aprila izašle u dve kolone - "Koalicija Albanaca doline" koju predvodi Šaip (Shaip) Kamberi i "Alternativa za promene - Albanska demokratska alternativa" čiji je lider Šćiprim (Shqiprim) Arifi.

Nakon održanih opštih izbora u Srbiji 3. aprila, obe izborne liste albanske manjine saopštile su da nisu prešle cenzus i da u novom sazivu parlamenta Albanci neće imati svoje predstavnike.

Veliki Trnovac (2011.)
Veliki Trnovac (2011.)

Međutim, Upravni sud u Nišu odlučio je 21. aprila da poništi odluke Republičke izborne komisije (RIK) i Opštinske izborne komisije u Bujanovcu i naložio ponavljanje izbora na jednom biračkom mestu.

Ova odluka je doneta zbog jedne neregularnosti na biračkom mestu u školi "Muharem Kadriu". Naime, kako se navodi u presudi, jedan od članova biračkog odbora, koji nadgleda regularnost izbora, se na kontrolnom listu potpisao kao prvi birač, što nije u skladu sa zakonom.

Izbori su zbog toga prvi put ponovljeni 28. aprila, a na tom ponovljenom glasanju glasalo je ukupno 697 od 1.089 birača sa pravom glasa, odnosno 64 odsto.

Izborna lista "Koalicija Albanaca doline" pobedila je na tom ponovljenom glasanju na parlamentarnim izborima i obezbedila jedan poslanički mandat u novom sazivu Skupštine Srbije.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafi je tada podsetio da je listi "Koalicija Albanaca doline" nedostajalo još 500 do 600 glasova da pređe cenzus i osvoji poslanički mandat.

On je Radiju Slobodna Evropa (RSE) rekao da je na ponovljenom glasanju "taj minus nadoknađen" i da će Albanci sa juga Srbije imati svog predstavnika u novom parlamentarnom sazivu.

U ukupnoj raspodeli mandata, to što je lista albanske zajednice dobila jedan mandat, značilo je da bi se taj mandat oduzima Socijalističkoj partiji Srbije.

Međutim, rezultati izbora na tom biračkom mestu ponovo su osporeni.

Zahtev za ponavljanje izbora podneo je predstavnik liste Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivice Dačića 6. maja.

Tu stranku, koja je danas koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke, nekada je predvodio predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodan Milošević.

Milošević je pred Haškim tribunalom bio optužen za ratne zločine nad Albancima na Kosovu, za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj, ali je proces obustavljen nakon njegove smrti.

U prigovoru SPS-a se, između ostalog, ukazivalo na to da je na tom biračkom mestu na ponovljenim izborima glasao birač bez lične karte ili drugog dokumenta za identifikaciju, da je došlo do povrede tajnosti glasanja jer su članovi biračkog odbora asistirali u glasanju, kao i da su glasali građani koji nisu upisani u birački spisak.

Republička izborna komisija (RIK), krovna institucija koja organizuje izbore u Srbiji, usvojila je ove prigovore i poništila glasanje. Na ovu odluku žalbu je podnela lista "Koalicija Albanaca doline" tvrdeći da je odluka o poništenju glasanja neosnovana i da nema dokaza za pojedine navedene nepravilnosti.

Upravni sud u Nišu, kao krajnja instanca odlučivanja, odbio je ovu žalbu, pa je time potvrđena odluka o ponavljanju izbora.

Predstavnik "Koalicije Albanaca doline" Šaip Kamberi napisao je 23. maja na društvenoj mreži Fejsbuk da "Trnovac ne priznaje predaju" i da će treći put pobediti volja Albanaca.

Kamberi: Trnovac ne priznaje predaju (2022.)
Kamberi: Trnovac ne priznaje predaju (2022.)

"Nastavljamo borbu za dostojanstveno parlamentarno predstavljanje. Cilj koji ćemo ostvariti i pored institucionalnog protivljenja", naveo je on.

Zvaničan popis koji je država sprovela 2011. godine pokazuje da u Srbiji živi oko 6.000 Albanaca, ali to nije realna slika jer su Albanci na jugu Srbije tada bojkotovali popis.

Prema procenama koje se najčešće citiraju, u Srbiji živi oko 60.000 pripadnika albanske nacionalne manjine, najviše u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije.

Za manjinske partije u Srbiji ne važi cenzus od tri odsto, pa ove partije mogu dobiti mandate u Skupštini i sa manje osvojenih glasova.

Kako to utiče na formiranje Vlade?

Da bi počeli da teku rokovi za formiranje Vlade Srbije, prvo je potrebno da budu proglašeni konačni rezultati parlamentarnih izbora. Oni ne mogu biti proglašeni dok se ne proglase rezultati u Velikom Trnovcu.

RIK dodeljuje poslaničke mandate najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora.

Verifikacija mandata narodnih poslanika vrši se na prvoj sednici Narodne skupštine, koju zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva. Sednica mora biti održana najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 28. aprila u Beogradu da će konsultacije o novoj vladi početi u drugoj polovini maja ili početkom juna.

On je tada rekao da "postoje različita tumačenja" kada može da započne konsultacije o novoj Vladi i da to pravnici tumače.

Vučićeva reakcija posle rezultata predsedničkih izbora u Beogradu, 3. april 2022.
Vučićeva reakcija posle rezultata predsedničkih izbora u Beogradu, 3. april 2022.

Sam Vučić, koji je pobedio na predsedničkim izborima održanim istog dana kada i parlamentarni, položiće svoju zakletvu 31. maja. On će to uraditi pred starim sazivom Skupštine Srbije, jer novi još uvek nije oformljen.

Rezultati predsedničkih izbora, za razliku od parlamentarnih, sada su konačni.

U Srbiji su 16. aprila delimično ponovljeni predsednički, parlamentarni i izbori za Skupštinu grada Beograda. Glasalo se na 54 biračka mesta za poslanike i na 35 biračkih mesta za predsednika Republike.

Nakon toga, 9. maja proglašeni su konačni rezultati predsedničkih i beogradskih izbora.

Vučić ipak na prekretnici
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:34:09 0:00

Na predsedničkim izborima u Srbiji pobedio je lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić u prvom krugu sa osvojenih 58,59 odsto glasova.

Na izborima u Beogradu lista oko Srpske napredne stranke predsednika Vučića osvojila je najviše glasova i ima 48 odbornika u Skupštini Beograda koja broji ukupno 110 mesta.

Kako nema dovoljan broj mandata za formiranje vlasti u prestonici, nije poznato da li će SNS pokušati da oformi vlast sa nekom od drugih stranaka ili će se lokalni izbori u Beogradu ponoviti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG