Dostupni linkovi

Tajna služba "postavlja" tužioce i sudije?


Sedište Bezbednosno informativne agencije u Beogradu
Da li je tajna služba odobrila kandidate za sudije i tužioce u Srbiji, pitanje je koje je aktuelno ovih dana i koje bi, kako se nezvanično pominje, moglo da ugrozi evrointegracije Srbije. Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva, demantovala je za RSE da se to dogodilo.

Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva, izjavila je za RSE da to telo nije upotrebljavao podatke Bezbednosno-informativne agencije prilikom opšteg izbora sudija.
Mesarović: Te podatke Visoki savet sudstva nije koristio, nikada ih nije ni tražio.

“Te podatke Visoki savet sudstva nije koristio, nikada ih nije ni tražio", rekla je Mesarović.

Na pitanje ima li problema sa Evropskom unijom zbog takvih informacija, odgovorila je:

“Ne. Za to morate imati dokaze. Je ne znam šta piše u zapisniku Državnog veća tužilaca, ali za to morate imati dokaze da su takve stvari korišćene”.


Iako je priča na istu temu bila aktuelna po izboru sudija i tužilaca u decembru 2009, pre nekoliko dana medijski hit postao je dokument koji se pojavio na internetu - Zapisnik sa 10. sednice Državnog veća tužilaca (DVT) u kom dvojica članova tog tela navode da su održali sastanak u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) „na temu prikupljanja podataka o dostojnosti kandidata za izbor za zamenike javnih tužilaca“.

Kako DVT nije dalo precizan odgovor da li je i po kom zakonskom osnovu to uradilo, Rodoljub Šabić, državni poverenik za informacije od javnog značaja, rekao nam je da će njegova služba uskoro neposredno proveriti šta se dogodilo.

“Taj odgovor nije eksplicitan, i ja sam zato najavio da će moji inspektori sprovesti neposredan nadzor nad dokumentacijom. Nad dokumentima koji govore o komunikaciji DVT sa raznim subjektima, uključujući i BIA-u, zatim nad zapisnicima o radu i svakako nad jednim brojem dosijea neizabranih tužilaca u kojima bi bar hipotetički mogli da se nalaze ti podaci”, kazao je Šabić

Domaći zakoni i propisi ne predviđaju posebne aktivnosti službi bezbednosti u postupku opšteg izbora kandidata na pravosudne funkcije. Iz Bezbednosno-informativne agencije, tajne službe koja je u ovoj priči pomenuta kao strana sa koje su došle informacije o nekim kandidatima za tužioce, na pitanje zaštitnika građana da li je bilo nezakonitog učešća BIA-e u izboru stigao je negativan odgovor.

U BIA-i, u kojoj su poslovično šturi u odgovorima, za naš program rekli, citiramo: “Nikakva korespodencija BIA-e sa Državnim većem tužilaca u tom smislu nije postojala.”

Na odgovor će se čekati sedam dana

Mesarović veruje da je, kada se o izboru sudija radi, čitava priča potekla od samih kandidata.

“Takve informacije u medije su plasirale sudije koje su same znale da su u nekim nekakavim postupcima provere, ili u krivičnim postupcima koji su vođeni protiv određenih sudija, pa su oni te podatke plasirali”,
rekla je Mesarović.

Sa druge strane, Rodoljub Šabić podseća da je obrada podataka ličnosti dozvoljena samo ukoliko je to zakonom izričito predviđeno.

“U slučajevima suzbijanja kriminaliteta, zaštite bezbednosti države, i tako dalje… Ali, Državno veće tužilaca nije tužilaštvo. Ono nije organ gonjenja, ono ne goni kriminalce, njegova briga nije zaštita državne bezbednosti nego upravo zaštita samostalnosti tužilaca. I nema nijedne zakonske odredbe koja predviđa da u postupku reizbora tužilaca BIA vrši njihovu bezbednosnu proveru. I tu je problem”,
objašnjava Šabić.
Rodoljub Šabić, septembar 2010.

Sa aspekta državnog poverenika Rodoljuba Šabića još bar sedam dana čekaće se odgovor na pitanje da li je BIA učestvovala u postavljanju nosilaca pravosudnih funkcija.

“Pa, ja ne mogu to da vam potvrdim, moram se ponašati odgovorno, na vaše pitanje odgovoriću tek nakon sprovedenog nadzora. Da li je bilo ili nije bilo. Odnosno, bolje rečeno, da li ima dokaza da li ima dokaza da je bilo ili nije bilo”,
kazao je on.

Zbog mogućnosti da je BIA na nezakonit način možda učestvovala u izboru podobnih tužilaca, kako piše domaća štampa, zatečena je i Evropska unija, pa bi zbog toga mogle da budu ugrožene evropske integracije Srbije. EU još od početka 2010. insistira da se generalni problem sa izborom sudija i tužilaca reši, što je jedan od najvažnijih uslova za napredak. Zbog toga su učestali sastanci predstavnika Evropske unije sa čelnicima domaćeg pravosuđa.

Dragana Boljević, iz Društva sudija Srbije, nada se da će se u roku od mesec dana biti kriterijumi za reviziju izbora sudija i tužilaca.

“Nadamo se da će na kraju smernice za primenu odluka o kriterijumima i merilima biti u što većoj meri konsenzus strukovnog udruženja i Visokog saveta sudstva, koji bi bio u skladu sa standardima Evropske unije i sa našim pravnim poretkom
”, rekla je Boljević.

Kao jedan od uslova za uspešnu reformu pravosuđa, stalni sastavi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca trebalo bi da urade reviziju odluka o opštem izboru sudija i tužilaca.

Pogledajte komentare (1)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG