Ekonomska aktivnost u Srbiji već je ozbiljno pogođena dešavanjima u Evropskoj uniji.
Niko ne isključuje mogućnost i da usled produbljivanja krize u Italiji osetno padne tražnje za proizvodima iz Srbije.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić ipak veruje da započeti projekti italijanskih investitora, pogotovo u fabriku Fijat neće biti ugroženi.
„Ako konkretno mislite na Fijatovu investiciju, apsolutno ne. Evo juče je u Sremskoj Mitrovici italijanska kompanija Lames otvorila pogon za 250 ljudi od 8 miliona evra. To pokazuje da italijnske kompnanije i pored automobilske, recimo Kalcedonija iz tekstilne, doživljavaju Srbiju kao atraktivnu i nastavljaju da investiraju. Za sada što se tiče započetih projekata nevidim da će oni na bilo jkoji način biti ugroženi“, optimističan je ministar ekonomije Nebojša Ćirić.
Dejan Šoškić
Posledice nove ekonomske krize neminovno će uzdrmati i finansijsko tržište.
Stoga guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić upozorava da država mora da bude dovoljno obazriva i da obezbedi sve mehanizme potrebne da se štetni efekti minimiziraju.
„ Da li će Srbija biti zahvaćena ovom krizom, ja sam siguran-da. Ekonomska aktivnost u zemlji je već ozbiljno pogođena ovim što se događa unutar Evropske unije. Prognoze za naredni period su vrlo konzervativne i mislim da je moguće uraditi samo ono što je na nama. To je da buru vidimo da će se desiti ali da budemo dovoljno obazrivi da zatvorimo sva vrata i prozore i obezbedimo sve mehanizme koji nam stoje na raspolaganju da štetne efekte minuimiziramo. To da ih možemo izbeći nema ni govora. To nam nije na raspologanju,a li da možemo smanjiti to da, u unom delu koji zavisi od nas“, upozorava guvener Šoškić.
Prekoračenje i granice javnog duga
Bez obzira na negativne efekte svetske ekonomske krize, Srbija mora da poštuje utvrđena pravila o javnom dugu i budžetskom deficitu koji joj kao omča stoji oko vrata.
Savetnik premijera Jurij Bajec, procenjuje da će posledica nove krize pre svega ostetiti u domenu spoljno trgovinske razmene i inostranih investicija u Srbiji.
„Korodiniranom monetarnom i fiskalnom politikom da se aktivnije Srbija postavi prema elementima koji dolaze spolja koje mogu da ugroze spoljnoekonomsku aktivnost i smanjivanja investicija. Kako obezbediti ovu situaciju? Uspeli smo nekako, kako reče guvener, da zatvorimo prozor i vrata od bure, da se zaštitimo ali u tom zatvorenom prostoru treba nekako živeti“, kaže savetnik premijera Srbije.
Posledica nižeg privrednog rasta će verovatno zahtevati i prekoračenje zakonski definisane granice javnog duga u narednoj godini od 45 odsto BDP-a.
Srbiju dakle pored nepoznanice koju nosi talas nove krize u 2012 godini čekaju i reforme velikih sektora javne potrošnje i javnih preduzeća i državne uprave.
