Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Nova vlada u Italiji: Prvi izazovi za političkog 'početnika'


Lider Pokreta pet zvezda Luiđi di Majo i Đuzepe Konte kandidat za premijera

Posle jedanaest nedelja čekanja Italija će uskoro dobiti novu Vladu. Đuzepe Konte (Giuseppe Conte) 54-godišnji profesor prava i član stranke Pet zvezda, mogao bi biti novi premijer italijanske vlade.

Njega su predsedniku Italije Serđiju Matareli (Sergio Mattarella) na sastanku u Rimu predložili lideri Severne lige Mateo Salvini (Matteo Salvini) i Pokreta pet zvezda Luiđi di Majo (Luigi Di Maio), piše Reuters.

Konte dolazi iz jugoistočne regije Puglia, diplomirao je u Rimu, profesor je prava na Univerzitetu u Firenci i nema političkog iskustva, navodi agencija.

Matarela nije u obavezi da prihvati predlog i još uvek može da traži drugog kandidata. Međutim, ukoliko šef države odlučiti da Konteu ponudi mandat za formiranje vlade, nova vlada bi mogla početi sa radom u roku od nekoliko dana.

Svetski mediji pišu da je za premijera predložen politički početnik. Reuters navodi kako su zbog straha da bi njihova partija bila na nižoj poziciji u koaliciji, Di Majo i Salvini stavili jedan drugome veto kada je reč o poziciji premijera. Očekuje se da će obojica biti ministri u vladi.

Pazite šta se dešava u Rimu, to bi mogla biti budućnost Amerike

Ovo je poruka koju čitaocima upućuje kolumnistkinja Vošington posta (Washington Post) En Eplbum (Anne Applebaum) i podseća da je Severna liga počela kao secesionistička partija, dok je Pokret pet zvezda započeo kao šala.

"Oba pokreta su evoluirala. Severna liga se pretvorila u ekstremno desničarski, koristeći agresivni jezik o imigrantima, a pokret Pet zvezda je usvojio neke klasične delove levičarske politike, tražeći sveobuhvatni dohodak i visoku javnu potrošnju", piše u tekstu.

Autorka navodi i da je iznenađujuće da su oni imali poteškoća u pisanju zajedničkog programa, jer se oko većine stvari, poput teorije zavere o vakcinama i protivljenja ruskim sankcijama, slažu.

"Ipak, postaje jasno da ako ne dele politiku, oni dele stavove. Oba pokreta su neusklađena, ljuta, nerealna i često protiv nauke, ali su oni takođe pametni korisnici informacionih tehnologija", dodaje se u tekstu.

Ocenuje se i da postoji mnogo razloga da italijanska Vlada ne uspe, a kao jedan od njih autorka pominje da birači Severne lige koji žele poreske olakšice mogu da se okrenu protiv birača Pet zvezda koji žele visok rast javne potrošnje.

"Ako nova vlada odluči da uradi i jedno i drugo, Italija će se suočiti sa finansijskom krizom. A ako se nova vlada ponaša 'odgovorno', rizikuje da izazove još jedan talas antielitističke, antipolitičke emocije - ili nešto još gore", stoji u tekstu.

Eplbum upozorava i da Italija može pružiti i neke lekcije za Amerikance, poput toga da neodgovornost i iracionalnost po svoj prilici postaju nešto za šta ljudi glasaju, a ne nešto čemu se protive.

Italijanska politika ima smisla, pravila evrozone su apsurdna

Ekonomskim posledicama koje mogu uslediti nakon formiranja Vlade Italije, odnosno eventualnim izlaskom te zemlje iz evrozone bavi se Gardijan (Guardian). Autor teksta Leri Eliot (Larry Elliott) podseća na reči bivšeg šefa britanske diplomatije Villijama Hejga (William Hague) koji je jednom opisao evro kao zgradu koja gori, a koja je bez izlaza.

"Njihov nacrt sporazuma sadržao je i predlog da EU treba da uspostavi proceduru za zemlje o napuštanju evra, ako za to postoji volja naroda, ali to je za sada odbijeno", piše Gardijan.

Zbog toga autor iznosi i stav da je nova italijanska Vlada u istom položaju kao i sve druge vlade koje je zemlja imala u poslednje dve decenije: članstvo u jedinstvenoj evrozoni je prokletstvo, ali pokušaj napuštanja evra bi bio još gori.

"Ne postoji ni najmanja mogućnost da nova Vlada u Rimu potpiše plan francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) o fiskalnoj uniji, čak i ako on može da osigura punu podršku Nemačke", objašnjava list i navodi dve alternative tom planu.

Prva - omogućiti članovima evrozone više slobode u upravljanju fiskalnim politikama koje zadovoljavaju njihove potrebe, što je ono što zahteva populistička koalicija u Italiji, a druga je da "pustimo stvari da idu svojim tokom i da se nadamo najboljem".

"Nije rizično ako jedna zemlja iskoči iz zgrade koja gori, već da će se na kraju zgrada srušiti sa svima ostalima u njoj", zaključuje list.

Zašto je Italija toliko važna za Evropu?

Dogovor Pokreta pet zvezda i Lige da upravljaju zemljom povećava nestabilnost evrozone, piše Fajnenšel tajms (Financial Times).

List tvrdi da brojke italijanske ekonomije pokazuju šta je sve pod znakom pitanja za zemlju i za Evropu.

Formiranje "istinski populističke vlade će se pokazati kao značajan izazov za EU kao celinu", izjavio je za ovaj list Nikola Nobajl (Nicola Nobile), ekonomista Oksford ekonomiksa (Oxford Economics, tvrtka za istraživanje i analize). Najpre je reč o veličini Italije. To je četvrta najveća ekonomija EU, koja čini oko 11 procenata ukupne proizvodnje EU i 12 procenata ukupnog stanovništva.

Italija je takođe glavni nosilac proizvodnje u EU. Ima drugu najveću proizvodnu bazu u EU, snažno je integrisana u proizvodni lanac EU i četvrti je najveći izvoznik robe Unije.

Ali u pogledu učinka ekonomije, zemlja zaostaje. Rast se vratio 2014. godine, a ekonomska ekspanzija se ubrzava. Ipak, očekuje se da će Italija ove godine biti na samom dnu EU kad je reč o razvoju.

Neki od problema u Italiji takođe su mnogo veći od prethodnih pretnji stabilnosti EU, ocenjuje Fajnenšel tajms.

"Italija ne može jednostavno odlučiti da izađe iz EU ili da nastavi sa svojom agendom protiv EU, a da ne izazove značajne ekonomske štete susedima i širem evropskom bankarskom sistemu", rekao je Nobajl.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG