U utorak ističe rok italijanskoj vladi da Briselu podnese izmenjeni predlog budžeta za 2019. godinu, nakon što je Evropska komisija prvi put u svojoj istoriji odbila nacrt državnog budžeta nekoj članici jer smatra da bi se smanjivanjem poreza i povećanjem socijalnih davanja povećao već ogromni javni dug.
Italija pokušava da smanji prognoze rasta
Agencija Rojters (Reuters) objavila je saznanje koje je dobila od izvora u italijanskoj vladi da italijanski ministar ekonomije Đovani Trija (Giovanni Tria) pokušava da revidira prognozu rasta budžeta za sledeću godinu kako bi pokušao da postigne dogovor sa Evropskom komisijom o fiskalnoj politici.
"U svojim poslednjim višegodišnjim ekonomskim ciljevima, predstavljenim početkom oktobra, Italija je revidirala svoje prognoze rasta, sa procenom rasta bruto domaćeg proizvoda od 1.5 odsto za 2019. godinu.
Izvor je rekao da bi Ministarstvo finansija moglo da smanji procenu rasta BDP-a za sledeću godinu kako bi uverio Brisel da Italija neće imati deficit veći od 2,4 posto BDP-a u 2019. godini. Izvor nije naveo tačan procenat BDP-a."
Rojters prenosi i da je isti izvor naveo i da je Trija takođe tragao za automatizovanim mehanizmom koji bi smanjio javne troškove kako bi zadržao deficit ispod postavljenog praga.“
Vreme kraha u Italiji
BBC objašnjava da se Italija već mesecima trudi da dogovori svoj budžet i da ispoštuje rok koji ističe u utorak.
"Ovo nije samo pitanje koje bi moglo uticati na Italiju, već i na Evropu i na svet. Italijom upravlja koalicija populističkih ekstremističkih i krajnje levičarskih stranaka, koje su tokom svojih kampanja davali različita obećanja o potrošnji. Ali dug zemlje je zabrinjavajući visok - ekvivalentan 131 posto BDP-a zemlje, što je druga najviša cifra u evrozoni nakon Grčke.“
BBC navodi i da Evropa mora da odobri italijanski budžet - ali da je problem italijanska evroskeptička Vlada koja predlaže samo povećanje duga, a ne upravljanje njime, i vraća se na ono što vidi kao uplitanje Evrope.
"Ako Italija do utorka ne predloži novi budžet, ona se suočava sa kaznom. Stvari bi lako mogle da se preliju odatle – to je treća najveća ekonomija u evrozoni. Ali ima puno razloga zbog kojih se možda to neće desiti, a evropski zvaničnici rade sve što mogu da obezbede da se to ne dogodi.“
Bes Brisela
Politika, za koju je Rim obezbedio sredstva iz budežta u iznosu od devet milijardi evra godišnje, deo je Vladinog kockanja po kome će naglo povećanje državne potrošnje protresti izgubljenu italijansku ekonomiju posle izgubljene decenije, piše Fajnenšl Tajms (Financial Times) i dodaje:
"I dok su se druge velike evropske ekonomije oporavile od finansijske krize, italijanski bruto domaći proizvod ostaje tvrdoglavo ispod onoga gde je bio 2007. godine...
Komisija, koja je predvidela rast od samo 1,2 posto u 2019. godini, planove za potrošnje nazvala je kršenjem pravila „bez presedana“ i preduzima korake koji bi mogli rezultirati sankcionisanju Italije. Banka Italije očekuje rast BDP-a od samo jedan posto.“
FT dodaje i da ako se rimska opklada za rast ne isplati, zabrinutost finansijskih tržišta o održivosti njenog duga može se nasilno ponovo probuditi.
"Lider Pokreta Pet zvezdica Luiđi Di Majo (Luigi Di Maio), koji je odrastao u Pomigliano d'Arco, rekao je da će pomoći u uveravanju običnih Italijana da država može da igra pozitivnu ulogu u njihovim životima, da poveća njihovu vrednost i na kraju da ih zaposli...
Međutim, mnogi smatraju da bi ta politika mogla biti skupa greška. Andrea Montanino (Andrea Montanino), glavni ekonomista italijanskog poslovnog udruženja Confindustria, izjavio je da bi se ovakvim velikodušnim plaćanjem socijalnih usluga mogla povećati domaća potrošnja, ali da bi svaki dobitak rizikovao da nadoknadi više troškove italijanskog zaduživanja i smanji poslovno poverenje.“
Evropska komisija spremna intezivirati budžetsku bitku s Italijom
Zvaničnici u Briselu spremni su da započnu disciplinski postupak kako bi se uhvatili u koštac sa neočekivanim izazovom za Evropsku uniju u vezi s italijanskim budžetskim režimom, osim ako vlada u Rimu ne donese zaokret u poslednji čas, ističe Blumberg (Bloomberg).
"Ali, odluka vlade da se pridržava svog plana za povećanje potrošnje, smanjenje poreza i smanjivanje starosne dobi za odlazak u penziju, ostavila je izvršnoj vlasti u EU u Briselu malo izbora.
Italija bi, ako bude isprovocirana, i u drugim područjima mogla uzrokovati probleme za EU. Ukoliko Italija ne dobije ustupke, komisija će verovatno do 21. novembra izvršiti procenu financijskih sredstava zemlje."
Agencija navodi i da bi taj izveštaj koji pokazuje da Italija krši EU pravila o dugu bio još jedan korak u smeru potencijalnih financijskih kazni:
"Vlada bi u početku mogla biti novčano kažnjena sa 0,2 posto italijanskog godišnjeg BDP-a od 1,7 biliona eura (1,9 biliona dolara), što bi poraslo na 0,7 posto ako se Rim još uvek ne prilagodi. EU nikada nije novčano kaznila zemlje zbog kršenja budžeta.
Postoji, međutim, mnogo koraka pre nego što kazne dođu na red."
Italijanska bitka sa Briselom je više od novca
Britanski Gardijan (The Guardian) navodi da su najnoviji opšti izbori u Italiji, u martu, pokrenuli političku revoluciju, a da se posledice sada osećaju širom kontinenta.
"Sada su se ove nove sile udružile da bi dale glas dubokoj anksioznosti srednjih klasa, anksioznosti koja utiče na stavove prema svakoj vrsti ustanova, bilo da su one nacionalne, evropske ili svetske“, objašnjava list i dodaje da su tri stvari pokrenule ovaj protest u Italiji.
"Prvo, ekonomska nejednakost ili uticaj globalizacije, koja je osiromašila Italiju kroz odlazak preduzeća i radne snage u inostranstvo - od istočne Evrope do Dalekog istoka. Drugo, počevši od 2015. godine, dolazak migranata iz Severne Afrike i Bliskog Istoka u daleko većem broju u Italiju – koja je u suštini bela i katolička, čak i sada. Treće, ogorčenje zbog endemske korupcije koja je zemlju generacijama ugrožavala.“
U tekstu se navodi i da Pokret "Pet zvezdica“ optužuje EU da je glavni uzrok ekonomskih problema u Italiji, a Severna liga je krivi zbog toga što je napustila Italiju u krizi s migranatima.
"Dakle, između Rima i Brisela trenutno je kratak spoj. Iako Komisija pokušava da pregovara sa ministrom za ekonomiju, da promeni italijanski budžet, interesi Matea Salvinija (Matteo Salvini) i Di Maja leže u potpunom sukobu sa Evropom.
To čini kompromis tako teškim, što znači da Italija rizikuje velike novčane kazne od strane EU. Takva kazna bi mogla postati simbol svih nedostataka Unije, baš kao što se Salvinijeva Liga i Pet zvezdica nadaju da će igrati vodeću ulogu na evropskim izborima narednog maja."
Zašto je italijanski budžet prouzrokovao evropski spor
Evropska komisija nije impresionirana predloženim deficitom za 2019. godinu, a novčane kazne su mogućnost, piše Ekonomist (Economist).
"Koreni neuspeha mogu se povezati sa izborima u martu, kada je protivvladin Pokret Pet zvezdica (M5S) osvojio trećinu glasova, a tvrdolinijaška Severna liga nadmašila stranku Silvija Berluskonija (Silvio Berlusconi) kako bi postala vodeća konzervativna snaga Italije. Uspeh M5S-a bio je u velikoj meri zbog obećanja o garanciji prihoda za najsiromašnije Italijane.
Severna liga uspeh duguje tvrdom stajlištu koji je zauzela prema migraciji, ali i obećanjima koje je dala da će opozvati povećanje dobi za penziju i pojednostaviti i smanjiti porez na dohodak. Predlozi dve stranke, koje su formirale koaliciju u junu, možda su bili popularni, ali su skupi."
Ekonomist smatra i da dve stvari objašnjavaju reakciju Brisela i ostalih država evrozone.
"Jedna od njih je da je italijanski deficit tri puta veći od onog koji je obećala prethodna vlada.
Drugi je strah da će se povećati već ogromni javni dug zemlje (više od 130 posto BDP-a), što bi izazvalo krizu u evrozoni daleko ozbiljniju od one koju je Grčka pokrenula 2010. godine.