Većina građana Hrvatske bi glasala na eventualnom referendumu protiv ulaska u Evropsku Uniju, iako se pregovori o njenom članstvu privode kraju, utvrdio je Galup Internešenel (Gallup International) u najnovijem istraživanju, koje prenosi medijska grupa Vac i Juobserver (Waz & euobserver).
S druge strane, čak 87 odsto građana Kosova smatra da je ulazak u EU pozitivna ideja. Ostale zemlje s prostora bivše Jugoslavije, osim Srbije, većinski podržavaju članstvo u evropskoj porodici. Svega četvrtina Hrvata smatra da je ulazak u EU dobra ideja.
Da je referendum održan u junu ove godine, kada je Galup sproveo istraživanje, 43 odsto građana bi bilo protiv, a 38 za članstvo u Uniji. Oko 19 procenata je neopredeljeno. Međutim, u hrvatskom Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija smatraju da je raspoloženje nedavno promenjeno zahvaljujući napretku u pregovorima sa Briselom nakon što je rešen spor sa susednom Slovenijom.
U svakom slučaju, to je izvestan paradoks da je skepticizam najveći u zemlji koja je najbliža Uniji. Istovremeno, na Kosovu, koje jedino nema formalne veze sa EU, jer ga pet njenih članica ne priznaje – vlada najveći entuzijazam.
Slično je i u drugim balkanskim državama. U Albaniji 81 procenat građana podržava ulazak, u BiH 69, u Makedoniji 60 odsto. S druge strane, 44 procenta stanovništva Srbije je za članstvo, dok 17 odsto smatra da je to negativno po njihovu zemlju.
Istovremeno, u Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji smatraju da najviše prepreka njihovim evropskim integracijama dolazi od susednih zemalja. Većina Hrvata ističe da je Slovenija najveći protivnik ulaska njihove zemlje u EU, a nakon toga Velika Britanija i Francuska.
U Makedoniji i Albaniji doživljavaju Grčku kao najveću barijeru njihovim evropskim težnjama.
S druge strane, Srbija vidi kao ključnu prepreku Holandiju, Kosovo Španiju i Grčku, Crna Gora Nemačku a Bosna i Hercegovina Veliku Britaniju.
Mada Nemačka slovi kao jedan od najvećih skeptika prema proširenju EU, na Kosovu i u Hrvatskoj je smatraju „najboljim prijateljem u EU“.
Istovremeno, u svim balkanskim državama Austrija se doživljava kao zemlja koja snažno podržava njihove evropske težnje.
U Galupovom istraživanju se ukazuje i na nerealna očekivanja balkanskih zemalja. Na primer, građani Albanije očekuju da njihova zemlja postane članica 2014. godine. No, nekoliko meseci nakon istraživanja, tačnije prošle sedmice, Evropska komisija nije joj odobrila status kandidata.
Građani Kosova i Srbije očekuju da će ući istovremeno u EU 2017. godine.
Rezultati istraživanja Galupovog instituta, sprovedenog u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan, biće objavljeni u celini u sredu 17, novembra.
Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji, sumirao je rezultate sledećim rečima: „Građani regiona se uče da žive u nefunkcionalnim državama i loše upravljanim demokratijama. Oni se, takođe, uče umetnosti podnošljivog nezadovoljstva“- rekao je on.
S druge strane, čak 87 odsto građana Kosova smatra da je ulazak u EU pozitivna ideja. Ostale zemlje s prostora bivše Jugoslavije, osim Srbije, većinski podržavaju članstvo u evropskoj porodici. Svega četvrtina Hrvata smatra da je ulazak u EU dobra ideja.
87 odsto građana Kosova smatra da je ulazak u EU pozitivna ideja. Ostale zemlje s prostora bivše Jugoslavije, osim Srbije, većinski podržavaju članstvo u evropskoj porodici
Da je referendum održan u junu ove godine, kada je Galup sproveo istraživanje, 43 odsto građana bi bilo protiv, a 38 za članstvo u Uniji. Oko 19 procenata je neopredeljeno. Međutim, u hrvatskom Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija smatraju da je raspoloženje nedavno promenjeno zahvaljujući napretku u pregovorima sa Briselom nakon što je rešen spor sa susednom Slovenijom.
U svakom slučaju, to je izvestan paradoks da je skepticizam najveći u zemlji koja je najbliža Uniji. Istovremeno, na Kosovu, koje jedino nema formalne veze sa EU, jer ga pet njenih članica ne priznaje – vlada najveći entuzijazam.
Slično je i u drugim balkanskim državama. U Albaniji 81 procenat građana podržava ulazak, u BiH 69, u Makedoniji 60 odsto. S druge strane, 44 procenta stanovništva Srbije je za članstvo, dok 17 odsto smatra da je to negativno po njihovu zemlju.
Istovremeno, u Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji smatraju da najviše prepreka njihovim evropskim integracijama dolazi od susednih zemalja. Većina Hrvata ističe da je Slovenija najveći protivnik ulaska njihove zemlje u EU, a nakon toga Velika Britanija i Francuska.
U Makedoniji i Albaniji doživljavaju Grčku kao najveću barijeru njihovim evropskim težnjama.
S druge strane, Srbija vidi kao ključnu prepreku Holandiju, Kosovo Španiju i Grčku, Crna Gora Nemačku a Bosna i Hercegovina Veliku Britaniju.
Mada Nemačka slovi kao jedan od najvećih skeptika prema proširenju EU, na Kosovu i u Hrvatskoj je smatraju „najboljim prijateljem u EU“.
Istovremeno, u svim balkanskim državama Austrija se doživljava kao zemlja koja snažno podržava njihove evropske težnje.
Građani Kosova i Srbije očekuju da će ući istovremeno u EU 2017. godine
U Galupovom istraživanju se ukazuje i na nerealna očekivanja balkanskih zemalja. Na primer, građani Albanije očekuju da njihova zemlja postane članica 2014. godine. No, nekoliko meseci nakon istraživanja, tačnije prošle sedmice, Evropska komisija nije joj odobrila status kandidata.
Građani Kosova i Srbije očekuju da će ući istovremeno u EU 2017. godine.
Rezultati istraživanja Galupovog instituta, sprovedenog u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan, biće objavljeni u celini u sredu 17, novembra.
Ivan Krastev, predsedavajući Centra za liberalne strategije u Sofiji, sumirao je rezultate sledećim rečima: „Građani regiona se uče da žive u nefunkcionalnim državama i loše upravljanim demokratijama. Oni se, takođe, uče umetnosti podnošljivog nezadovoljstva“- rekao je on.
