Dostupni linkovi

Srpska radikalna stranka (SRS) uživa najveće poverenje birača u Srbiji, ali se smanjuje razlika između radikala i proevropskog bloka, kao dva najjača politička takmaca u Srbiji, pokazuju najnovija istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju urađena uoči parlamentarnih izbora koji će se održati 11 maja.

U odnosu na istraživanje rađeno od 14. do 20. aprila, pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i memoranduma sa Fijatom, razlika između SRS-a i liste koju predvodi Demokratska stranka (DS) smanjena je na ispod 100.000 glasova, rekao je programski direktor CESID-a Ðorde Vuković:

"I dalje je SRS ona politička opcija koja ima najveći broj izborno opredeljenih birača. Dakle, donja granica izbornog rezultata ove stranke je 1 milion i 400.000 hiljada birača, a gornja granica je 1 milion i 550.000 hiljada birača. Potom sledi lista Za evropsku Srbiju, procena je da će osvojiti između 1 milion i 350.000 hiljada i 1 milion i 500.000 hiljada glasova. To još uvek ne znači da je lista Za evropsku Srbiju pristigla SRS, ali postoji taj trend, videćemo da li će se nešto menjati. Sledi lista Demokratske stranke Srbije (DSS) i Nove Srbije (NS) koja će osvojiti 450.000-550.000 hiljada glasova. Zatim, dve liste, Liberalno demokratska partija (LDP) i lista stranaka okupljenih oko Socijalističke partije Srbije (SPS), obe ove liste se nalaze na, da tako kažem, sigurnoj kvoti. I jedna i druga lista će najverovatnije biti učesnice parlamentarnog života - ta granica od 230.000 hiljada birača, neophodnih za ulazak u Parlament, će verovatno u oba slučaja biti premašena."

Prema prethodnom istraživanju SRS je imala 1 milion i 480.000 hiljada glasova, a DS 1 milion i 370.000 hiljada glasova. Za manjinske stranke glasalo bi između 100.000 hiljada i 130.000 hiljada birača.

Tri teme dominantno dele političku scenu

Glavno sociološko i politikološko pitanje vezano za izbore jeste to, kako će stranke kapitalizovati veliki ideološki rascep na političkoj i socijalnoj sceni Srbije, kaže sociolog i istraživač javnog mnjenja Srećko Mihajlović. Po njegovom mišljenju tri teme dominantno dele političku scenu Srbije. Pitanje odnosa prema Evropi, odnos prema srpskom neosocijalizmu miloševićevskog tipa i treće kroz odnos prema pitanju Kosova:

"Postavlja se pitanje, ako vidimo ovakav odnos građana prema tri ključna ideološka pitanja, Evropa, socijalizam i Kosovo, da li se to odražava i na raspodelu opredeljenja građana prema političkim strankama. Da li dominacija proevropskog stava, 'antisocijalističkog', i jednog stava koji zastupa umereno meki pristup kosovskom pitanju znači da će demokratski blok, koji zastupa te vrednosti, imati prednost i u samom brojanju glasova. Na to pitanje nije jednostavno odgovoriti jer je ta slika nešto drugačija. Naime, demokratski blok ne uspeva da kapitalizuje ovu saglasnost svojih opredeljenja sa opredeljenjima građana."


Na pitanje u kog političara imate najviše poverenja, 25 odsto ispitanika odgovorilo je Boris Tadić, sledi Tomislav Nikolić sa 20 odsto i Vojislav Koštunica sa 10 odsto. Programski direktor CESID-a Đorđe Vuković kaže da kod birača postoji jako velika zainteresovanost za izlazak na izbore:

"Stoga procenjujemo da je donji nivo participacije, odnosno donji nivo učešća, birača na ovim izborima nešto veći od 4 miliona, a samim tim gornja granica apstinencije je oko 1 milion 400.000 hiljada birača. Dakle, to će verovatno biti nešto iznad toga."


Terensko istraživanje CESID-a obavljeno je između 30. aprila i 4. maja na uzorku od 1.488 ispitanika iz Srbije bez Kosova.

XS
SM
MD
LG