Istoričari o dokumentima CIA-e: Korektiv za već poznato

Amerika predvidela da Beograd neće braniti Banja Luku, Amerika iznenađena reakcijom Beograda na "Oluju", Milošević zakazao, Tuđman besraman, Tuđman bio spreman da podeli Bosnu, Bosna predodređena za nasilje - to su samo neki od bombastičnih naslova kojima je u regionu plasirana vest o skidanju tajnosti sa izveštaja CIA-e o balkanskim ratovima u devedesetim godinama.

Šta se može očekivati od najavljenih dokumenata koje će Klintonov institut dati na uvid javnosti od 1. oktobra, postoje li nepoznanice koje mogu osvetliti dokumenti tajne službe Amerike, odgovaraju istoričari iz regiona.

Zagrebački istoričar mlađe generacije doktor Nikica Barić iz Instituta za povijest koji se bavi ratovima u '90-im kaže za RSE:

„Svakako hoće dodatne podatke donijeti, ali ne i nešto ključno, nego će upotpuniti postojeću sliku. Kao što znate, tokom svih procesa pred Haškim sudom, stvorena je ogromna baza podataka. I vi već sada imate pristup na stranicama Suda toj bazi, mnogim izjavama svjedoka i mnogim dokumentima i srpske i hrvatske i bošnjačke strane, pa i oko sukoba na Kosovu. Podaci CIA-e će to svakako dopuniti, ali ne mislim da su od ključnog značenja i da govore nešto što uopće nije bilo poznato.“

Beogradski sagovornik dr Bojan Dimitrijević ne očekuje da će istoričarima izveštaji CIA-e biti od krucijalne važnosti, niti da će na bilo koji način promeniti sliku o ulozi Amerike ili balkanskih aktera poput Miloševića, Tuđmana ili Izetbegovića u mračnim događajima '90-ih.

„Ona će biti korektiv za ono što već poznajemo i stajna tačka u odnosu na gledište SAD na rasplet jugoslovenske krize. To će biti pomoćno sredstvo u onome što već poznajemo preko rada Haškog tribunala i uticaće na neka saznanja za koje još nemamo dokumentacionu potvrdu, a to je iz domena tajne diplomatije ili onih političkih i vojnih koraka koji nam još nisu poznati ili nisu dokumentovano poznati. Činjenica je da je Milošević voleo takav stil odlučivanja više vezan za lični kontakt i sve ono što iza sebe ne ostavlja nikakve tragove, pa je to nepoznanica za nas istoričare“, kaže Dimitrijević.

Ni sarajevski istoričar Zijad Šehić ne očekuje važna otkrića u dokumentima američke obaveštajne službe.

„Ne vjerujem da će ti dokumenti donijeti nešto senzacionalno novo. Uglavnom, većina je toga poznata. Oni koji su bili učesnici u svim tim zbivanjima ostavili svoju memoarsku građu, prenijeli najvažnije činjenice za sagledavanje tajne diplomatije“, navodi Šehić.

Napisano je mnogo magistarskih radova, doktorskih disertacija baš iz oblasti tajne diplomatije u '90-im godinama kaže Zijad Šehić i skreće pažnju na neke autore:

„Recimo, Samanta Pauer je dobila 2003. Pulicerovu nagradu upravo pišući i koristeći američka dokumenta, zatim sama CIA je dosta toga već objavljivala, i to je poznato. Prije dvije-tri godine objavljena je Glavurdićeva knjiga Vrijeme Evrope koja koristi baš američke dokumente CIA-e. Dakle, istoričari dođu do tih dokumenata i do sada su jako puno toga objavili.

Mediji već sada prenose neke detalje iz izveštaja CIA-e, poput onog koji se našao na naslovnim stranama, da su Amerikanci bili iznenađeni što Milošević nije reagovao na akciju "Oluja". Posredno, to bi moglo da znači da nisu tačna nagađanja da je to dogovoreno između Tuđmana i Miloševića.

„Ja smatram da dogovora u smislu Tuđman je nazvao Miloševića i rekao: vidi, ja ću sutra napasti, nemoj ništa poduzimati, a Milošević odgovorio u redu, takvog dogovora sigurno nije bilo. Nego je bilo jedno odmjeravanje snaga i videlo se da taj rat već mora ići prema kraju, i sad je tu trebalo odmjeriti. A Milošević u tim okolnostima, pod sankcijama već tri godine, želi završiti rat u Bosni, vidi da je rukovodstvo u Kninu nerazumno, da miču njegove ljude koji su umjereniji i za pregovore i on više neće uključivati SR Jugoslaviju u opći rat, jer vidi da to više nije isplativo. To je sad pitanje šta se može dobit, šta izgubit“, smatra Nikica Barić.

Sa druge strane, činjenica da su Amerikanci bili zabrinuti zbog evropskog priznanja novih država na Balkanu, samo potrđuje ono što se zna, a to je da se Amerika umešala u balkansko grotlo tek kad su se praktično razbuktali ratovi. CIA je, prema onome što je do sada objavljeno, za razliku od američkih političara, predvidela da će apetiti Srbije i Hrvatske dovesti do krvavog rata u BiH precizira Bojan Dimitrijević.

Amerika je navodno želela da umerenije rukovodstvo u BiH postepeno dovede do podele Bosne na hrvatski i srpski deo.

„Posle određenih dramatičnih događaja na terenu same Bosne, njihov angažman postaje veći i koji se završava vojnom akcijom '95. odnosno '99. godine. A ove procene CIA-e iz '91. na '92. godinu govore da američki politički vrh još uvek nije bio sasvim involviran u događaje na Balkanu odnosno u Jugoslaviji“, ocenjuje Dimitrijević.

Jedno od upozorenja CIA-e na osnovu obaveštajnih saznanja sa terena jeste da je perspektiva za BiH izgledala dosta tmurno, čak i ako se Srbija i Hrvatska dogovore.

Obaveštajni podaci pokazuju da su i Slobodan Milošević i Franjo Tuđman spremni za priključenje delova BiH njihovim teritorijima. Tuđman je nemačkim političarima rekao da je BiH apsurdno prevelika i da ju je on spreman podeliti - navodi CIA. ZIjad Šehić, međutim, komentariše:

„To su poznate činjenice. Recimo, 18. novembra 1990. bilo je predviđanje CIA-e da će najkasnije za 18 mjeseci doći do rata u Jugoslaviji. Da su poduzete neke preventivne mjere i da je postojao interes za to, da bi tok ovih dešavanja sasvim drugačiji bio.“

CIA je izvestila da je nakon akcije Oluja Tuđman "besramno" američkim diplomatama izneo svoju viziju za budućnost regiona po principu podele BiH između Hrvatske i Srbije.

Kompletan uvid u izveštaje CIA-e pohranjene u Klintonovom institutu javnost će imati posle 1. oktobra. Tada će u Njujorku na okruglom stolu u okviru Klintonovog instituta razgovarati, pored bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, i bivši državni sekretar SAD Medlin Olbrajt, bivši komandant NATO za Evropu Vesli Klark i druge ličnosti iz CIA-e i bezbednosnih struktura.