Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Podrška Irske omogućiće pritisak na evroskeptike


Podrška Irske na referendumu Lisabonskom sporazumu omogućiće dodatni pritisak na evroskeptike u Poljskoj i Češkoj republici da i one ratifikuju ovaj dokument čime bi proces odlučivanja u Evropskoj uniji bio efikasniji a na taj način bi ojačao i njen uticaj međunarodnoj političkoj sceni.


Irsko “da”, odnosno 67 procenata podrške došlo je 15 meseci nakon što je na prethodnom referendumu odbijen ovaj dokument. Birači su očito reagovali na upozorenje svojih političara i poslovnih ljudi da bi u slučaju još jednog “ne”, strani investitori mogli da se povuku a što bi vodilo izolaciji Irske čija je ekonomija jedna od najteže pogođenih recesijom na Zapadu. Nekadašnji “keltski tigar” kako su zvali Irsku zbog jedne od najviših stopi rasta, sada se nada većoj pomoći iz Brisela i Frankfurta preko potrebnoj za privredni oporavak.

Na globalnom planu, irsko “da” omogućava nastavak reformi unutar Evropske unije koje su u zastoju još od francuskog i holandskog odbacivanja novog evropskog ustava 2004, odnosno 2005. Irski ministar inostranih poslova Majkl Martin:


To znači da je veoma važan projekat institucionalnih reformi ponovo u fokusu i da će Evropa imati na raspolaganju oruđe da ih sprovodi efikasnije na globlanoj sceni, pre svega u pitanjima kao što su energetska bezbednost, klimatske promene i globalna ekonomska kriza. Važno je da stvorimo viši nivo koherentnosti na svetskoj sceni u odnosima sa drugim silama”, ističe Martin.

Očekuje se da će nakon irskog “da”, Poljska i Češka Republika biti pod još većim pritiskom da prihvate Lisabonski sporazum. Njihovi parlamenti su već ratifikovali ovaj dokument. Međutim njihovi predsednici odugovlače da ga potpišu. Doduše, poljski predsednik Leh Kačinjski je istakao da će to učiniti ako se Irci na referendumu pozitivno izjasne. Češki predsednik Vaclav Klaus odugovlači sa potpisivanjem jer je 17 konzervativnih senatora zatražilo mišljenje Ustavnog suda. Međutim, po mnogim procenama, Klaus će biti izložen velikom pritisku da do kraja godine parafira sporazum.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren je razočaran jer Lisabonski sporazum nije već ratifikovan.

"Veoma je važno da učinimo EU efikasnijom i demokratskijom kao i da ojačamo naše kapacitete za vođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Nama je trebao Lisabosnki sporazum već juče a ne samo za sutra”, istakao je Ren.

Lisabonski sporazum sadrži mnoge od odrednica iz odbačenog predloga novog Ustava EU. Između ostalog predviđa se da od 2014. godine umesto dosadašnjeg konsensualnog odlučivanja o svim pitanjima bude uvedena kvalifikovana većina, odnosno 55 odsto glasova.

Takođe, predviđene su i funkcije predsednika Evropske unije, kao i ministra inostranih poslova, što bi trebalo da ojača uticaj evropskih institucija u Briselu. Procenjuje se da bi to moglo pospešiti i evropske integracije balkanskih zemalja. Međutim, mnogi pozivaju na oprez imajući vidu da su u trenutku pisanja predloga Lisabonskog sporazuma na vlasti bili veći evroentuzijasti nego sada.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je sklonija afirmaciji interesa svoje zemlje unutar evropskog bloka nego integracijama u celini. Ukoliko konzervativci, koji slove za favorite, pobede uskoro u Britaniji, onda će ona biti još manje sklona jačanju evropskih institucija. Zato bivši italijanski premijer Đulijano Amato upozorava.

“Ukoliko mislite da ćemo imati koordiniranu evropsku spoljnu politiku kada se usvoji LIsabosnki sporazum, onda ste naivni”.

XS
SM
MD
LG