Piše: Golnaz Esfandiari
Borkinja za ljudska prava Narges Mohamadi kaže da iranske zatvorske vlasti sistematski koriste seksualno zlostavljanje i uznemiravanje kako bi slomile duh žena u zatvorima – i da je i sama bila žrtva, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Strah, sram i kultura izbegavanja mogu sprečiti mnoge žrtve takvih praksi da progovore.
Međutim, Mohamadi i druge bivše zatvorenice u Iranu podelile su svoja iskustva tokom grupne diskusije 27. maja na aplikaciji društvene mreže Klabhaus (Clubhouse) – onlajn skupu kojem se takođe pridružila prognana iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi.
"Osećala sam se poput ovce bačene u automobil", rekla je Mohamadi grupi o svom nasilnom prebacivanju iz zatvora u Teheranu u zatvor u gradu Zandžan u 2019.
Ona je rekla da ju je direktor zatvora držao za donji deo tela, gurnuo je u automobil i seo joj na noge, a zatim i tražio od nje da mu zapali cigaretu.
Zatvorenice na meti
"Ne mogu ovo svesti na fizički napad", rekla je Mohamadi grupi. "Oni (napadaju) zatvorenice zbog njihovog pola."
Ona kaže da je tokom boravka u zatvoru takođe saznala o seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju drugih zatvorenica – uključujući jednu ženu koja je imala ozbiljne mentalne probleme nakon što ju je ispitivač dodirivao.
"Moraću da pitam (šefa pravosuđa Ebrahima) Raisija da li sam morala da zapalim cigaretu šefu zatvora", rekla je Mohamadi grupi. "Da li sam morala da pušim sa šefom vašeg zatvora?"
Mohamadi je portparolka Centra branitelja ljudskih prava, organizacije čija je Ebadi suosnivačica i koja je sada zabranjena u Iranu.
Ona je u oktobru 2020. puštena iz zatvora pre isteka 10-godišnje kazne koju je dobila zbog optužbi povezanih s njenim radom u vezi s ljudskim pravima.
Njeno oslobađanje podstaknuto je zabrinutošću za njeno zdravlje, kao i pozivima Ujedinjenih nacija i međunarodnih organizacija za ljudska prava.
Nepunih godinu dana kasnije, međutim, preti joj nova kazna od 30 meseci zatvora i 80 udaraca bičem po optužbom za "širenje propagande" protiv iranskog klerikalnog establišmenta, "klevetu" i "pobunu protiv zatvorske vlasti".
Ona kaže da je to kazna za njeno prkošenje i odbijanje da ćuti o kršenjima prava – uključujući njeno učešće u zatvorskom protestu zbog represije iranskih vlasti nad demonstrantima koji su u novembru 2019. protestovali protiv establišmenta.
Mohamadi je rekla da se s obzirom na to da se i poznata osoba poput nje može lako zlostavljati, brine za sudbinu zatvorenica koje nemaju takav javni profil.
"Ja sam 48-godišnja žena. Ljudi me znaju", rekla je. "Kada sam videla kako postupaju sa mnom, razmišljala sam kako se ponašaju prema mlađim (ženama) koje su nepoznate i koje se drže u samici".
Mohamadi je rekla da zatvorske vlasti često primoravaju mlade zatvorenice da se podvrgavaju testovima nevinosti.
I druge zatvorenice su poslednjih godina optužile ispitivače za seksualno uznemiravanje i psihičko zlostavljanje.
Zatvorena ekološkinja Nilufar Bajani pisala je pisma vlastima u kojima je iznela detalje kako je mučena tokom 1.200 sati ispitivanja.
Ona kaže da su joj ispitivači pretili silovanjem i smrću, terali je da oponaša zvukove divljih životinja i prisiljavali da učestvuje u njihovim seksualnim igrama.
Ćutanje ne donosi promene
Aplikacija Klabhaus pružila je novu platformu Irancima da se povezuju i diskutuju o raznim pitanjima ali i ponekad da se suprotstave zvaničnicima koji učestvuju u diskusijama u realnom vremenu.
Dobitnica Nobelove nagrade za mir Ebadi, borkinja za ljudska prava u Iranu dugi niz godina pre nego što je bila prisiljena na progon, rekla je 27. maja na sastanku na Klabhausu da žene treba podsticati da iznesu imena i osramote svoje zlostavljače.
"Mnoge nisu spremne da govore o tim stvarima zbog svog ugleda ili zato što se ne nadaju pravdi", rekla je Ebadi na onlajn sastanku.
"Narges (Mohamadi) treba pohvaliti što govori naglas i ohrabruje druge da govore", rekla je Ebadi. "Ćutanje ne menja ništa".
Nekoliko drugih bivših zatvorenica takođe je govorilo o iskustvima kako su ih čuvari zlostavljali i uznemiravali.
Seksualno zastrašivanje
Aktivistkinja za ljudska prava Marjam Šafipur rekla je da se neprestano plašila seksualnog napada pošto joj je jedan od ispitivača pretio rekavši: "Mogu te držati ovde i raditi s tobom šta hoću."
"Pritisnuo je donji deo njegovog tela na moju stolicu i puštao zvukove", rekla je Šafipur, koja je zatvorena 2014. zbog njenih aktivnosti na polju ljudskih prava.
Mahvaš Sabeti je učiteljica i pesnikinja koja je provela skoro deceniju u teheranskom zatvoru Evin zbog optužbi povezanih s njenim radom u bahai zajednici u Iranu – progonjene religijske manjine čija vera nije priznata u Islamskoj Republici.
Sabeti, koja je puštena iz zatvora 2017. godine, rekla je da se tamo redovno suočavala s rodnim ponižavanjem.
"U svim fazama ispitivanja na nas se gledalo kao na žene, drugi pol", objasnila je ona. "Kad su tražili da sarađujem a ja odbila, rečeno mi je: 'Ti si žena. Ti nemaš hrabrost'".
Stari ožiljci, godine traume
Najmučnije opisi zatvorskih iskustava došli su od žena koje su zatvorene u godinama ubrzo posle iranske revolucije 1979. godine.
Banu Saberi pričala je da su je 1982. godine tri muškaraca, koja su tvrdila da su zaduženi za sprovođenje islamskog zakona, silovala u pustinji blizu grada Esfahan u centralnom delu Irana.
Ona je rekla da su posle njenog hapšenja 1986. ispitivači koristili to silovanje kao pretnju da izvrše pritisak na nju i njenu porodicu, uključujući i njenog supruga, koji je pogubljen 1988. godine.
"Rekli su mom mužu da sam prostitutka i da sam izmislila sam tvrdnju (o silovanju) da bih prikrila činjenicu da nisam bila nevina kada smo se venčali", prisetila se Saberi.
Čak i posle puštanja na slobodu, prema njenim rečima, iranske vlasti su je rutinski privodile i vređale seksualnim uvredama.
Saberi sada živi u Sjedinjenim Američkim Državama. Ona je rekla da i dalje oseća traumu kao posledicu psihološkog zlostavljanja koje je doživela u iranskom zatvoru pre više od tri decenije.
"Do pre nekoliko godina, kad god bih iznajmljivala kuću, pogledala bih ormar da vidim da li je dovoljno velika da mogu noću da spavam u njemu, jer sam se osećala tako nesigurno", rekla je grupi jecajući.
Monireh Baradaran, bivša politička zatvorenica koja je objavila memoare o svojim godinama u zatvoru od 1981. do 1991. godine, ispričala je kako joj je čador pao s glave dok ju je tukao ispitivač.
Ona je rekla da je ispitivač vikao na nju jer je mogao da joj vidi kosu. Prema islamskim zakonima sprovođenim u Iranu posle revolucije 1979. godine, žene u javnosti moraju pokriti kosu i telo.
"Sećam se da sam se onesvestila", rekla je. "Kad sam došla k sebi, prvo što sam čula bile su reči ispitivača: 'Nemaš srama! Pokrij se.'"
Baradaran je rekla da su tokom njenog boravka u zatvoru žene bile ravnopravne s muškarcima kada je reč o mučenju. Ali je rekla i da su se zatvorenice takođe suočavale s "dodatnim pritiskom" zbog svog pola.
Neke zatvorenice su rekle da su bile silovane u iranskim zatvorima tokom 80-ih godina.
Takođe su navode o silovanjima iznele i žene uhapšene 2009. godine tokom akcije države protiv masovnih uličnih protesta koji su izbili zbog spornih rezultata predsedničkih izbora.
Facebook Forum