Amaterski snimci koji prikazuju rakete kako naizgled nestaju u naletima varnica iznad Libana objavljeni su na internetu 2. marta, uz tvrdnje da prikazuju rezultate futurističkog izraelskog oružja za protivvazdušnu odbranu u okviru novog sukoba na Bliskom istoku.

Te tvrdnje su naširoko osporene, ali jedan element diskusije zasnovan je na stvarnosti – od decembra 2025. godine, izraelska vojska je uvela lasersko oružje, nazvano Gvozdeni zrak, osmišljeno da se koristi protiv "raznih vazdušnih pretnji" s kojima se suočava Izrael.

U Ukrajini, gde su gotovo svakodnevni naleti ruskih jeftinih kamikaza dronova iranskog dizajna poremetili strategije protivvazdušne odbrane, razvija se nekoliko laserskih oružja za koje tamošnji proizvođači tvrde da bi mogli da prevaziđu sve nepodnošljivije troškove odbrambenih raketa koje se koriste za suprotstavljanje jeftinim samoubilačkim dronovima.

"Računica troškova (vazdušne odbrane) je sada pogubna", rekao je za RSE Džared Keler (Jared Keller), stručnjak za lasersko oružje iz SAD koji objavljuje njuzleter o ovoj novoj tehnologiji. "Ne možete koristiti projektil od milion dolara za dron od 500 dolara. To jednostavno nema nikakvog racionalnog smisla."

Od prvog američkog obaranja drona laserom 1973. godine, bilo je više pokušaja razvoja laserskog oružja, ali je ta tehnologija bila eksperimentalna sve do nedavno.

Trenutni napor za razvoj laserskog oružja, kaže Keler, u velikoj meri je navođen razvojem jeftine tehnologije dronova, kao što su leteće bombe Šahed koje Rusija koristi protiv Ukrajine. "Sada postoji podsticaj za jeftinije kontramere, zbog čega su laseri sve privlačniji", rekao je on.

Dakle, da li lasersko oružje za čije ispaljivanje je potrebno samo nekoliko dolara nudi odgovor na kamikaze dronove? Zavisi koga pitate.

Andreas Šver (Schwer), izvršni direktor australijske kompanije Elektro optikal sistems (Electro Optical Systems), koja je nedavno dobila ugovor vredan 85 miliona dolara za proizvodnju laserskog oružja za Holandiju, rekao je za RSE da bi lasersko oružje potencijalno moglo da brani gradove u Ukrajini koje napadaju rojevi dronova.

"Visokoenergetsko lasersko oružje je posebno pogodno za suočavanje (s kamikaze napadima dronova) jer može veoma brzo i više puta da gađa mete. Municija za laser je električna energija, a ne projektili ili municija", rekao je Šver i dodao da zbog toga nema logističkih problema u ponovnom punjenju i " omogućava sistemu da ostane kontinuirano aktivan".

Brojna ograničenja

Međutim, van industrije, posmatrači ističu brojna ograničenja trenutnog laserskog oružja zbog kojih je verovatno da će se ono pojaviti kao samo jedan od mnogih faktora u budućim mrežama protivvazdušne odbrane.

Keler ukazuje na "vreme zadržavanja" kao primarno ograničenje laserskog oružja. Lasersko oružje velike snage funkcioniše tako što progori metu, kao što je trup drona ili oplata rakete, kako bi izazvalo aerodinamički ili sistemski kvar ili eksploziju. Ali to zahteva vreme i izuzetnu preciznost.

Na isti način na koji lupa koja fokusira sunčevu svetlost zahteva nekoliko sekundi da progori papir, laserskim zracima velike energije takođe je potrebno vreme zadržavanja, koje može da varira u zavisnosti od materijala mete i njenog kretanja u vazduhu i udaljenosti.

"Za razliku od raketnog lansera koji može da ispali više raketa presretača odjednom, laser mora da se fokusira na metu i usmeri zrak na nju na istom mestu", rekao je Keler za RSE, "i tek tada ponovo gađate novu metu."

Destruktivna moć lasera može drastično biti smanjena kišom, maglom ili prašinom u atmosferi. Studija iz 2014. ustanovila je da je, pri umerenoj kiši, laseru potrebno oko 30 sekundi vremena zadržavanja da ošteti metu udaljenu jedan kilometar. Po vedrom danu bile su potrebne samo tri sekunde za nanošenje iste štete.

Proizvođači ističu da laseri nemaju potencijalnu kolateralnu štetu, za razliku od oružja protivvazdušne odbrane koje može skrenuti s kursa s fatalnim posledicama. Ali laseri takođe predstavljaju novi rizik za civile.

Vazdušni prostor kod El Pasa u Teksasu 10. februara je naglo zatvoren pošto je američka granična patrola ispalila lasersko oružje na vazdušni objekat za koji se kasnije tvrdilo da je balon za zabavu. Kao odgovor na upotrebu oružja, američke vazduhoplovne vlasti su prizemljile sve letove u tom području.

"Haos" izazvan prizemljenjem aviona oko osam sati poslužio je kao alarm da laseri mogu da oštete avione čak i daleko od oružja ili njegove predviđene mete. Agencija za civilno vazduhoplovstvo teško da će dozvoliti rizik da se takav incident ponovo desi.

Džejmi Džejkob (Jamey Jacob), profesor vazduhoplovnog inženjerstva na Državnom univerzitetu Oklahome, kaže da će pojava laserskog oružja na modernom bojnom polju verovatno pokrenuti dalju evoluciju u dizajnu ofanzivnih dronova. To bi moglo da uključuje zaštitu otpornu na toplotu ili dronove koji se rotiraju kako bi izbegli da bilo koja tačka na njihovom trupu bude ciljana.

"Na kraju, sve je to igra mačke i miša", rekao je on za RSE. "Kada imate efikasnu odbranu od pretnje koja je efikasno ili značajno neutrališe, pojavljuje se nova varijanta pretnje. To je priroda modernog rata."