U kampanji bombardovanja koju su pokrenule Sjedinjene Američke Države i Izrael uništena je iranska vojska, obezglavljen veći deo njegovog rukovodstva i uništena kritična infrastruktura.
Pa ipak, Teheran i dalje veruje da pobeđuje u višenedeljnom sukobu. Činjenica da je iranska teokratija uopšte preživela u Islamskoj Republici se proglašava pobedom. Zemlja je takođe dobila nov i moćni adut: kontrolu nad Ormuskim moreuzom.
Od početka rata 28. februara, Iran je praktično zatvorio jednu od ključnih svetskih arterija za globalno snabdevanje naftom i gasom, što je uzdrmalo energetska tržišta, poremetilo globalnu ekonomiju i dalo Teheranu novu polugu uticaja.
Iranska percepcija pobede oblikovala je ponašanje te zemlje u sukobu, u kojem je odbila da kapitulira uprkos ogromnim materijalnim gubicima. Samopouzdanje Islamske Republike prošireno je na pregovarački sto, gde nastoji da okonča rat pod svojim uslovima.
"U nekim aspektima, Iran je sada u povoljnijem položaju nego što je bio pre rata. Konačno je odigrao kartu kojom je pretio godinama – zatvaranje Ormuskog moreuza – i to se isplatilo", rekao je Araš Azizi, postdoktorand i predavač na Univerzitetu Jejl.
"Iran je pokazao da može da utiče na globalnu trgovinu i naterati SAD da se znoje", dodao je on. "Takođe je zasad pokazao da može da izdrži strane napade bez rizika od kolapsa režima ili društva. Međutim, Iran je takođe pretrpeo ogromnu ekonomsku cenu i biće mu potreban kraj rata i pomoć za rekonstrukciju."
'Novi bezbednosni poredak'
Cilj Irana u ratu više nije samo da preživi, kažu stručnjaci, već da iskoristi svoj uticaj da okonča svoju međunarodnu izolaciju i razorne sankcije koje su ga odsekle od globalne ekonomije.
Mahdi Mohamadi, viši savetnik predsednika parlamenta Mohameda Bakera Kalibafa, naveo je na X 7. aprila da je Iran "jasno i otvoreno pobedio u ratu" i da će prihvatiti samo ishod koji uspostavlja "novi bezbednosni poredak u regionu".
Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost Irana, ključno telo za kreiranje politike u zemlji, u saopštenju 8. aprila naveo je da je cilj zemlje u mirovnim pregovorima sa SAD stvaranje "novih bezbednosnih i političkih jednačina" na Bliskom istoku koje priznaju "moć i liderstvo" te zemlje.
"Iran vidi ovaj trenutak krize kao priliku da preoblikuje regionalni poredak", rekao je Azizi. "To bi mogao biti ili način da se integriše u region, tako što će ga druge zemlje priznati kao značajnu regionalnu silu, a ne kao pariju. Ili bi moglo biti da jednostavno pokazuje da će njegov revizionizam opstati i da se neće tako lako zastrašiti."
Podvlačeći novu oštriju poziciju Teherana, Iran je objavio mirovni plan od 10 tačaka pre razgovora sa SAD u Pakistanu 11. aprila, koji na kraju nisu doveli do sporazuma.
Mnoge od tačaka bile su maksimalistički zahtevi koji verovatno neće biti prihvatljivi za Vašington, uključujući priznavanje iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom, povlačenje desetina hiljada američkih vojnika i zatvaranje više od deset baza na Bliskom istoku, kao i milijarde reparacija Iranu za ratnu štetu.
Pre pregovora u Islamabadu, Teheran je pretio da će se u poslednjem trenutku povući iz pregovora ako SAD i druge zemlje ne odmrznu milijarde dolara iranske imovine koja se drži u stranim bankama. Zahtev je odbijen.
"Iran misli da je dobio rat, pa je ušao u pregovore s više samopouzdanja", rekao je Sina Azodi, stručnjak za iransku vojsku i istoriju i vanredni profesor bliskoistočne politike na Univerzitetu Džordž Vašington.
On je rekao da je Iran pokazao otpornost na bojnom polju, više puta pogodivši osetljive mete duboko u Izraelu, oštetivši snažno zaštićene američke baze i vojnu opremu na Bliskom istoku i izazvavši ozbiljne ekonomske bolove ključnim američkim saveznicima u Persijskom zalivu.
"Iran smatra da može da pokaže veću otpornost i za pregovaračkim stolom", rekao je Azodi.
Rizik od preigravanja
Teheran i Vašington su postigli dvonedeljni privremeni prekid vatre u poslednjem trenutku 7. aprila, nakon što je predsednik Donald Tramp (Trump) zapretio da će "čitava civilizacija večeras umreti", misleći na Iran.
Međutim, krhko primirje pretilo je da se raspadne zbog spora o tome da li prekid vatre obuhvata Liban, odbijanja Irana da ponovo otvori Ormuski moreuz i odluke SAD da blokiraju moreuz s ciljem da se spreči izvoz nafte i gasa iz Irana.
Ipak, strane su u indirektnim pregovorima o produženju prekida vatre i održavanju druge runde pregovora u Islamabadu.
Stručnjaci kažu da su Iran i SAD zasad pokazali malo fleksibilnosti u pregovorima.
Potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance), koji je predvodio američku delegaciju u Islamabadu, rekao je posle neuspešnih pregovora da su Iranci "odlučili da ne prihvate naše uslove", sugerišući da je predao sporazum po principu "uzmi ili ostavi" koji su odbacili.
Čak i dok stručnjaci kažu da je vreme na strani Irana i dok se Tramp suočava s pritiskom da okonča rat s obzirom na rast globalnih cena energenata i sve snažnije unutrašnje i međunarodne reakcije, Teheran je u opasnosti da dodatno učvrsti pozicije SAD i produži skup rat.
"Iran u velikoj meri rizikuje da se preigra", rekao je Azizi.
On je rekao da je istorija Irana od Islamske revolucije 1979. ispunjena primerima gde su vlasti preterale i nisu uspele da pretvore vojne dobitke u diplomatsku prednost.
Najistaknutiji primer je razorni iransko-irački rat 1980-88. godine. Iranske snage su 1986. zauzele iračko poluostrvo Fav. Umesto da zameni svoju kontrolu nad strateškim područjem za političke dobitke, Iran je to odbio i na kraju je bio primoran da prihvati prekid vatre 1988. pod manje povoljnim uslovima.