Nakon što je odslužio petogodišnju zatvorsku kaznu Merzad Daštbani (Mehrzad Dashtbani) je 1987. godine pozvan u “sobu slobode” - interni sud u iranskom Gohardašt zatvoru (Gohardasht Prison) u kojem se odlučivalo o tome da li će zatvorenik biti oslobođen.
Međutim, umesto oslobađanja iz zatvora, Daštbaniju je poseta tom objektu, nedaleko od Teherana, donela batine i to od strane jednog od zatvorskih službenika poznatog samo kao Hamid Abasi (Hamid Abbasi).
Kada je odbio da se povinuje naredbama da potpiše izjavu u kojoj se odriče svog članstva u marksističkoj organizaciji, te navede da je privržen iranskom islamskom režimu, Abasi se razbesneo, kaže Daštbani.
“Obavio je svoje ruke oko mog vrata i kružio oko mene govoreći: ‘Ko kaže da bi trebalo da budeš oslobođen? Ti si zlikovac. Lično ja ću te ubiti’”. Napadač ga je ostavio krvavog, prisetio se Daštbani tokom svedočenja prošlog meseca.
“Bolje bi ti bilo da se moliš da odavde izađeš živ”, Daštbani kaže da je mu je Abasi poručio kada je već bilo jasno da će mu kazna biti produžena. “Nema razlike između 15 godina i zauvek. Nemoj misliti da si nam umakao i preživeo”.
Izvršavanje naloga
Daštbani se može smatrati jednim od srećnika. On je ostao u zatvoru, ali je uspeo da preživi političku čistku koja je usledila narednih godina, a koja je prema nekim procenama odnela oko 30.000 života.
Doživeo je da pred međunarodnim sudom imenuje lica koja je video da izvršavaju te zločine.
Desetine preživelih, kao i članova porodica žrtava svedočili su na suđenju koje se odvija pred okružnim sudom u Stokholmu. To je prvi put da se neko od pripadnika iranskog režima zaista suočava sa krivičnim prijavama za masovna ubijanja koja je naredio osnivač Islamske republike, ajatolah Ruholah Homeini.
Abasijevo pravo ime, prema svedočenju Daštbanija i drugih, jeste Hamid Nuri, član Korpusa garde islamske revolucije (Islamic Revolutionary Guards Corps) i navodno sudijski pomoćnik. Uhapšen je uhapšen 2019. godine nakon što je došao u Švedsku na odmor.
Tokom suđenja se moglo čuti da je Nuri pre svega bio poslušnik čiji je posao bio da pomaže prilikom odlučivanja o tome koji zatvorenik će ući u “hodnik smrti”.
Za one koji su bivali izabrani, to je bila poslednja stanica pre saslušanja pred jednim od tročlanog “komiteta za odstrel”, koje je postavljao Homeini, kako bi sprovodili njegovu fetvu (pravna odluka odnosno zakonska izjava u islamu koju izdaje pravnik, specijalist za određen slučaj, op.a) iz 1988. Prema njoj, zatvorenik za kojeg se proceni da je “mohareb”(božiji neprijatelj) ili da vodi rat protiv Boga, biva eliminisan.
Nuri koji je optužen za međunarodne ratne zločine, kršenje ljudskih prava i učešće u ubistvima preko 100 ljudi, negirao je te optužbe. Govoreći pred švedskim tužiocima, tokom šest dana u novembru, Nuri je sebe kategorisao kao “sitnu ribu”. Kao zaposlenog u Teheranskom islamskom revolucionarnom tužilaštvu (Tehran Islamic Revolutionary Prosecutor's Office) koji je bio stacioniran u drugom zatvoru od 1982. do 1993. godine i koji je bio na odsustvu 1988. u vreme kada su se ubistva dogodila.
Međutim, od kako je u avgustu počelo suđenje, više svedoka je potvrdilo da je Nuri bio taj koji je donosio odluke i to na mestu zamenika zatvorskog tužioca, Mohamada Mogisea (Mohammad Moghiseh) u Iranu poznatog kao “sudija za vešanja”.
“Nurija sam prvi put video u proleće 1987. u Gohardašt zatvoru”, svedočio je bivši zatvorenik Nasrolah Marandi (Nasrollah Marandi) u septembru, dodajući da ga pozicija na kojoj je bio “čini odgovornim za bilo koje zločine koji su počinjeni protiv zatvorenika”.
Do kraja suđenja u aprilu ove godine očekuje se svedočenje više od 100 preživelih i članova porodica žrtava. Neki od njih imaju direktne veze ne samo sa Nurijevim učešćem u masakru, već i sa članovima iranskog klerikalnog establišmenta - uključujući i aktuelnog predsednika zemlje Ebrahima Raisija.
'Božiji neprijatelji'
Homeinijeva fetva inicijalno se odnosila na pripadnike Mudžahedin el Kalk organizacije (MKO), oružane levičarske grupe koju nekih posmatraju kao kult, a koju su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija godinama smatrale terorističkom organizacijom. MKO je učestvovala u Islamskoj revoluciji i svrgavanju šaha 1979., međutim uskoro je označena kao pretnja novoj vlasti.
Otvoreno zagovarajući rušenje Homeinija, MKO je 1981. pokrenula oružani sukob protiv islamskog režima, izvodeći veliki broj napada na Iran iz susednog Iraka gde su bili u egzilu. Međutim, neuspela invazija na iransku teritoriju u julu 1988., koja dolazi samo nekoliko dana nakon primirja u Iransko-iračkom ratu (1980-88.), zapečatila je njihovu sudbinu u očima vrhovnog lidera.
Svojom fetvom Homeini je napravio put za momentalno pogubljenje iranskih zatvorenika za koje se smatralo da su lojalni MKO-u, a od kojih su mnogi uhapšeni čak i za najmanju stvar koja je smatrana dokazom odanosti toj organizaciji. Fetva je vremenom obuhvatila i sve ostale levo orijentisane protivnike režima.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International) procenila je da je pogubljeno 4.500 osoba, dok MKO insistira na tome da je ubijeno blizu 30.000 ljudi. Mnoge žrtve su sahranjene u tajnosti.
Stokholmski postupak fokusiran je na Nurijeva navodna “teška kršenja međunarodnog zakona i ubistva počinjena u Karadžu (Karaj)”, gradu koji se nalazi na oko 20km zapadno od Teherana, a u kojem je smešten Gohardašt zatvor.
Nakon neuspele MKO-ove invazija na Iran 1988., “po Homeinijevoj naredbi hiljade zatvorenika koji su povezani sa tom grupom pogubljeno je za nekoliko dana, što se može definisati kao ratni zločin”, kazao je za program Radija Slobodna Evropa (RSE) na persijskom jeziku, advokat i aktivista Abdolkarim Lahiji (Abdolkharim Lahiji)
“Međutim, to se ne odnosi i na druge levičarske grupe, te se zbog toga Nuri suočava sa dve optužbe: jedna koja se odnosi na ratne zločine i druga koja ga tereti za umešanost u ubistva”, naveo je Lahiji za Radio Farda po početku suđenja u avgustu prošle godine.
Oko 2.500 članova MKO-a su iz Iraka preselili su se iz Iraka u Albaniju 2013. Sa američke liste terorističkih ta organizacija uklonjena je 2012. godine.
Visoko rangirane sudije
Tokom suđenja tužilaštvo je pokušalo da utvrdi gde su u zatvoru Gohardašt održavali sastanci “komiteta za odstrel” i ko im je bio prisutan.
Očevici su kroz svoja svedočenja identifikovali one za koje veruju da su bili pripadnici odreda smrti ili pomogli u izvršenju Homeinijevih naređenja – među kojima ima i visokorangiranih članova sadašnjeg režima.
Pored Nurija, tu je i njegov navodni pretpostavljeni Mogise (Moghiseh), koji je imenovan u Vrhovnom sudu 2020. godine, a koji je zatvorenicima u Gohardaštu bio poznat pod pseudonimom “Naserian”.
Bivši ministar pravde Mostafa Purmohamadi (Mostafa Purmohammadi) je takođe umešan, kao i bivši zamenik predsednika Vrhovnog suda Hosein-Ali Najeri (Hossein-Ali Nayeri), bivši ministar pravde Mohamed Esmail Šuštari (Mohammad Esmail Shushtari), ali i bivši tužilac Revolucionarnog suda Morteza Ešraghi (Morteza Eshraghi).
Ali ultrakonzervativni Raisi, koji je u junu izabran za predsednika Irana, verovatno je najveće ime koje je proizašlo iz svedočenja.
Bivši zatvorenik Fereidoun Nadžafi Arija (Fereydoun Najafi Arya), koji je svedočio video linkom iz Australije u oktobru, rekao je da je prepoznao Raisija i druge navodne članove "komiteta za odstel" koji su ga ispitivali.
“Najeri me je pitao: ’Hoćete li sarađivati sa nama?‘ Rekao sam: 'Nisam ništa uradio, uhapšen sam zbog mojih rođaka'”, svedoči Arija. “Tada je Naserianu naređeno da me odvede…. [On] me je uhvatio za vrat kako bi me primorao da ustanem i tada sam shvatio da će me pogubiti ukoliko ništa ne kažem. Onda sam iznenada skinuo povez sa očiju i oni su bili šokiran -- video sam ih sve, Raisija i druge, a Hamid Nuri je sedeo iza njih sa slučajevima ispred sebe.”
Daštbani je pred stokholmskim sudom rekao da je za Homeinijevu fetvu iz 1988, čuo tek pošto je prebačen iz Gohardašta u drugi ozloglašeni, teheranski zatvor Evin. Sledećeg dana je, kako je rekao, kroz rešetke svoje ćelije ugledao Raisija i još dvojicu osumnjičenih članova “komiteta za odstrel” kako ulaze u zatvorsko dvorište.
“Video sam fotografije ovih ljudi i ranije u novinama”, rekao je Daštbani pred sudom.
Imena licima
Advokat Lahiji (Lahiji) je za Radio Farda rekao da je jedan od najvećih izazova u slučaju protiv Nurija provera identiteta optuženih.
“Oni najpre moraju da identifikuju Nurija, pa tek onda da pričaju o tome šta su videli da je radio”, rekao je Lahiji, napominjući da je 1980-ih bilo uobičajeno da pravosudni zvaničnici koriste pseudonime.
“Na primer, kažu da je [Nouri] grupisao zatvorenike koje će da izvede pred sudije kako bi odlučili o njihovoj sudbini. Sve to mora biti razjašnjeno tokom sudskog postupka”, naveo je advokat.
Ipak, Lahiji smatra da su male šanse da će se i sam Raisi suočiti sa optužbama s obzirom na imunitet od krivičnog gonjenja koji kao predsednik države trenutno uživa.
“Politički gledano, reč je o izuzetno važnom procesu jer se kroz njega sudi i Islamskoj republici Iran čiji je Ebrahim Raisi predsednik”, kazao je Lahiji. “Način na koji će Raisijev kredibilitet biti narušen tokom tog procesa sprečiće ga da predstavlja svoju zemlju na međunarodnoj sceni”.
Kako se sudski postupak nastavio 11. januara i svedoci nastavljaju da proživljavaju užas koji su mnogi potiskivali više od 30 godina.
Hamid Nozari (Hamid Nozari), politički aktivista iz Berlina, koji je prisustvovao suđenju tokom avgusta, opisao je jezivu scenu.
“Preživeli i članovi porodica žrtava danas su doživeli težak momenat jer je tužilac, na osnovu iskaza svedoka, dao opis ‘hodnika smrti’, kao i prostorije u kojoj su zatvorenici stajali pre nego što su izlazili pred ‘komitet za odstrel’”, rekao je Nozari.
“Na licima mnogih prisutnih video sam bol, i ne bih preterao ako bih rekao da su neki od njih drhtali", naveo je ovaj aktivista.
Advokat Kaveh Musavi (Kaveh Mousavi), koji zastupa oštećene u ovom slučaju, na početku suđenja kratko je rekao za Radio Farda da je uveren da će Nuri biti osuđen na doživotnu kaznu zatvora.
“Jedini način da se ta kazna malo ublaži”, rekao je Musavi, “jeste da se ponaša mudro i prihvati svoje zločine”.
Još važnije jeste da Nuri kaže gde se nalaze tela, jer mnoge porodice preklinju da im Nuri kaže gde su sahranili članove njihovih porodica, naveo je advokat u izjavi datoj iz Londona.
Facebook Forum