Dostupni linkovi

Rusija uslovljava nuklearne pregovore sa Iranom zbog nafte


Razgovori u Beču o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma, 26. januar 2022.

Neočekivani zahtev Moskve u vezi s novim iranskim nuklearnim sporazumom Zapad teško da može da prihvati pošto bi se time otvorila velika rupa u sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu. S druge strane, odlaganje sporazuma bi moglo da bude u interesu Rusije jer bi se time zadržao pritisak na cene nafte dok se na Zapadu razmatra zabrana prodaje ruske nafte, pišu svetski mediji.

Neočekivani zahtev

Rusija je odložila postizanje sporazuma o novom iranskom nuklearnom sporazumu, dodajući neočekivane zahteve u poslednjem trenutku kao odgovor na zapadne sankcije zbog njene invazije na Ukrajinu, ukazuje Tajms (The Times).

Očekivalo se da će novi dogovor biti objavljen u narednih nekoliko dana, pošto je jedan od ključnih problema izgladio generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi (Grossi) tokom posete Teheranu.

Rusija je podržavala nuklearni sporazum Irana i svetskih sila i ranije je vršila otvoren pritisak na Iran, svog strateškog partnera na Bliskom istoku, da pruži ustupke u pregovorima u Beču.

Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u subotu, 5. marta, iznenada je najavio da Moskva neće pristati ni na kakav novi sporazum bez pismene garancije SAD da sankcije Rusiji u vezi s Ukrajinom neće ugroziti njeno pravo "na slobodnu i punu trgovinsku, ekonomsku i investicionu saradnju i vojno-tehničku saradnju s Islamskom Republikom".

Rusija se možda nada da bi mogla da ima korist od zadržavanja dogovora, ocenjuje Tajms, dodajući da se, s druge strane, Vašington nada da bi novi dogovor smanjio visoke cene nafte na svetskim tržištima, što bi oštetilo rusku ekonomiju koja je posle sankcija još više zavisna od prodaje nafte i gasa.

Pregovori o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma vode se u Beču otkako je predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) preuzeo funkciju prošle godine. Iz prvobitnog sporazuma, dogovorenog 2015. između pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) i Nemačke sa Iranom, bivši američki predsednik Donald Tramp (Trump) povukao je SAD tri godine kasnije i uveo oštre ekonomske sankcije Teheranu.

Nerešena pitanja

Pre komplikacije pregovora zahtevom Moskve za pisane garancije Vašingtona, zapadni zvaničnici su prošle nedelje rekli da su blizu postizanja dogovora, ali su upozorili da još postoje nerešena pitanja, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Šef IAEA Rafael Grosi u Teheranu je razgovarao s iranskim zvaničnicima o jednoj od tačaka koje su otežavale pregovore – sporu oko zaustavljene istrage te agencije Ujedinjenih nacija o tragovima uranijuma pronađenim na neprijavljenim lokacijama.

Posle razgovora, Grosi i šef iranske atomske agencije Mohamed Eslami rekli su da će Teheran do 20. marta dostaviti pisana objašnjenja i prateću dokumentaciju u vezi s pitanjima koja je postavila IAEA.

Među ostalim spornim tačkama je zahtev Teherana da Bajdenova administracija pruži garancije da nijedan budući američki predsednik neće moći da ponovo jednostrano povuče SAD iz sporazuma.

Diplomate i analitičari, kako navodi Fajnenšl tajms, kažu da je praktično nemoguće da Bajden ponudi takve garancije, mada pregovarači rade na nekom obliku uveravanja.

Takođe postoje neslaganja oko toga koje bi američke sankcije bile ukinute ako bi Iran pristao na ograničenja svojih nuklearnih aktivnosti. Teheran želi da budu ukinute sve sankcije koje je uveo Tramp, uključujući i one koje se odnose na navodna kršenja ljudskih prava i optužbe za terorizam, a ne samo ekonomske mere.

Tramp je uveo sankcije desetinama iranskih zvaničnika, uključujući predsednika Ebrahima Raisija pre nego što je došao na vlast prošle godine i kancelariju vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. Takođe je elitnu iransku Revolucionarnu gardu proglasio terorističkom organizacijom.

Traženje rupe u sankcijama

Diplomatski napori za postizanje revidiranog iranskog nuklearnog sporazuma dovedeni su u pitanje neočekivanim zahtevom Rusije za pismenim garancijama, za koje je gotovo izvesno da će ih Zapad odbiti, piše Gardijan (The Guardian).

Prihvatanje zahteva Moskve da Iran bude izuzet iz sankcija koje su uvedene Rusiji posle njene invazije na Ukrajinu otvorilo bi, kako navodi list, ogromnu rupu u režimu kaznenih mera.

Američki državni sekretar Antoni Blinken (Antony) odbacio je zahteve Rusije kao "irelevantne", rekavši da sankcije uvedene posle njene invazije Ukrajine "nemaju nikakve veze s iranskim nuklearnim sporazumom".

Bečki pregovori su mesecima bili oaza diplomatske saradnje Rusije i Zapada dok su mukotrpno radili na kompromisu prihvatljivom i Iranu i SAD, ističe Gardijan i dodaje da je ruski glavni pregovarač u Beču Mihail Uljanov neumorno posredovao u razgovorima, ali da sada postoji rizik da njegov rad pokvari konfrontacija Moskve sa Zapadom oko Ukrajine.

Iranski zvaničnici kritikovali su zahtev Rusije, navodeći da su "Rusi izneli taj zahtev na sto na pregovorima u Beču pre dva dana".

"Postoji razumevanje da promenom svoje pozicije u pregovorima u Beču Rusija želi da obezbedi svoje interese na drugim mestima. Taj potez nije konstruktivan za nuklearne pregovore u Beču", rekao je iranski zvaničnik.

Šta je mogući razlog novog preokreta?

Tajming novog preokreta u dugotrajnoj sagi tokom koje su nuklearni pregovori iznova i iznova bili na ivici propasti, teško da je slučajan pošto se Kremlj brine zbog sve veće pretnje ključnom prihodu Rusije od nafte posle invazije na Ukrajinu, ističe Politiko (Politico).

Nuklearni sporazum bi doneo značajne količine iranske nafte na globalna tržišta u narednim mesecima, što bi moglo da bude problem za ruskog predsednika Vladimira Putina, budući da bi iranske zalihe pomogle u neutralizaciji poremećaja na tržištu i skoka cena ako bi Zapad pojačao svoje sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini zabranom prodaje ruske nafte.

Nafta je ključna za ruski budžet, ističe Politiko, objašnjavajući da su zapadne zemlje, iako još nisu direktno uvele sankcije na naftu i gas, rekle da su spremne na to i mnogi trgovci naftom su već počeli da sprovode embargo u praksi.

Pretnja dodatnim sankcijama zbog Ukrajine već utiče na ruske prihode od nafte, navodi Politiko ukazujući na podatak da je skoro tri četvrtine ruske trgovine naftom zamrznuto posle invazije na Ukrajinu.

"Teško je reći da li je ovo tehnički problem ili politički zaokret", rekao je Ali Vaez, direktor Iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi i dodao da krah iranskog nuklearnog sporazuma nije u srednjoročnom i dugoročnom interesu Rusije, iako bi "kratkoročno mogao da pomogne u održavanju globalnih cena energije kao sredstva pritiska na Zapad".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG