Dostupni linkovi

Irankama po novom zakonu ograničenja na kontracepciju i abortus


Kritičari kažu da novi iranski zakon o populaciji predstavlja "regresivan zaokret" koji ženama uskraćuje pristup abortusu.

Pišu: Golnaz Esfandiari i Elahe Ravanšad

Guja, 43-godišnja žena iz Irana, odlučila je da neće da ima decu. Međutim, njeno pravo na izbor sada ugrožava država, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Vlasti su odobrile novi zakon koji nameće dodatna ograničenja na medicinske abortuse, zabranjuje besplatnu distribuciju kontraceptivnih sredstava u okviru javnog zdravstvenog sistema i pruža dodatne državne beneficije porodicama s više dece.

Novi zakon je pokušaj vlasti da podstaknu posustali rast stanovništva u Iranu, zemlji s oko 84 miliona stanovnika.

Poslednjih godina sve veći broj iranskih žena odlučuje da ima manje dece ili da ih uopšte nema – uglavnom zbog ekonomskih problema, promene rodnih normi, boljeg obrazovanja devojčica i programa planiranja porodice.

Taj trend je doveo do smanjenja rasta iranske populacije s više od četiri odsto 80-ih na 1,29 odsto 2020, pokazuju podaci Svetske banke.

Takav razvoj je takođe uznemirio iranski sveštenički establišment.

Bebe u rukama majki u Mofid dečjoj bolnici u Teheranu (arhivska fotografija).
Bebe u rukama majki u Mofid dečjoj bolnici u Teheranu (arhivska fotografija).

Zakon o "podmlađivanju stanovništva i podršci porodici" koji je potpisao predsednik iz tvrde linije establišmenta Ibrahim Raisi 16. novembra, izazvao je široke kritike.

Grupe za ljudska prava i zdravstveni stručnjaci upozoravaju da će novi zakon ograničiti ženama pristup medicinskim abortusima, dovesti do neželjenih trudnoća i rađanja dece s urođenim manama, kao i da će povećati širenje polno prenosivih bolesti, uključujući sidu.

Guja, koji živi u bogatijem delu Teherana, rekla je da je novi zakon "smešan", osuđujući mešanje države u lične živote građana. Ona je rekla da da će žene poput nje naći načina da zaobiđu nova pravila.

"Umesto da rešavaju ekonomske probleme, (vlasti) žele da se dodatno mešaju u naše živote", rekla je za RSE Guja, koja je otkrila samo ime iz straha od odmazde. "To nije njihova stvar. To je moja odluka."

"Navikli smo na ograničenja u ovoj zemlji i nalazimo načine da ih zaobiđemo", dodala je ona.

'Alarmantan i regresivan zaokret'

U Iranu se abortusi mogu legalno izvesti u prva četiri meseca trudnoće ako se tri lekara saglase da trudnoća ugrožava život žene ili ako fetus ima ozbiljne fizičke ili mentalne nedostatke koji mogu da izazovu velike patnje majci.

Savet staratelja, moćno svešteničko telo koje mora da odobri sve predložene zakone, kaže da će o abortusima sada odlučivati panel u kojem će biti sudija i dva medicinska stručnjaka.

Novi zakon takođe zahteva da državni emiteri prave sadržaje koji podstiču žene da imaju više dece i osuđuju celibat ili abortus. Takođe zabranjuje proizvodnju, distribuciju i objavljivanje svakog sadržaja koji krši populacionu politiku zemlje.

Sociolog Said Paivandi kaže da je iransko društvo u poslednjih 20 do 25 godina "prošlo kroz značajne promene", kao i "mentalne i kulturne transformacije". "Žene ne žele da budu samo majke i supruge kao nekada", kaže on.
Sociolog Said Paivandi kaže da je iransko društvo u poslednjih 20 do 25 godina "prošlo kroz značajne promene", kao i "mentalne i kulturne transformacije". "Žene ne žele da budu samo majke i supruge kao nekada", kaže on.

Stručnjaci Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvali su 16. novembra Iran da povuče zakon, navodeći da on predstavlja "alarmantan i regresivan zaokret vlade koja je hvaljena zbog napretka u pogledu prava na zdravlje".

"Šokantno je videti u kojoj meri su vlasti primenile krivični zakon da ograniče osnovna prava žena", naveli su stručnjaci UN u saopštenju, dodajući da će zakon urušiti pravo žena i devojčica na zdravlje.

Hjuma rajts voč (Human Rights Watch – HRW) saopštio je prošle nedelje da zakon "dodatno krši prava žena na seksualno i reproduktivno zdravlje i dovodi u opasnost zdravlje i živote žena".

"Zakon o povećanju stanovništva očigledno podriva prava, dostojanstvo i zdravlje polovine stanovništva zemlje, uskraćujući im pristup osnovnoj reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti i informacijama", navela je u saopštenju 10. novembra istraživačica HRW-a Tara Sepehrifar.

Demograf i sociolog zdravlja iz Teherana Simin Kazemi rekao je za dnevni list Šarg da novi zakon degradira žene. "Na njih se gleda kao na oruđe za reprodukciju u službi vlade", rekao je on.

Ekonomski motivi

Said Paivandi, profesor sociologije koji živi u Parizu, rekao je za RSE da je iransko društvo u poslednjih 20 do 25 godina "prošlo kroz značajne promene", kao i "mentalne i kulturne transformacije".

"To je jedan od razloga za smanjenje stanovništva", rekao je on. "Žene ne žele da budu samo majke i supruge kao nekada, a to nije prihvatljivo za establišment".

On je dodao da sve veće ekonomske poteškoće u Iranu i visoki troškovi života takođe doprinose odlukama žena da imaju manje dece ili ih uopšte nemaju.

Iranska ekonomija je osakaćena američkim sankcijama i godinama lošeg upravljanja. Siromaštvo se proširilo s rastom inflacije.

"Istina je da ekonomski problemi ne dopuštaju mladim ljudima da se venčaju ili imaju decu posle ulaska u brak", rekao je Masud Pezeškijan, bivši ministar zdravlja i sadašnji član parlamentarne komisije za zdravlje.

"Naši mladi su nezaposleni (i) sve dok se ne reši pitanje nezaposlenosti, ti podsticaji neće doneti nikakve promene", rekao je on.

S druge strane, poslanik Mehrdad Viskarami brani zakon. On je rekao da zakon ima za cilj da omogući ženama da odigraju "svoje uloge majki", dok ne ugrožava "njihov politički i društveni razvoj, kao i druge aspekte njihove ličnosti".

Iran je dobio pohvale zbog efikasnih mera populacione politike posle razornog rata s Irakom 1980-88. koje su obeshrabrivale trudnoću među maloletnim devojčicama, nudile besplatne kondome i subvencionisale vazektomije, dok su podsticale porodice da imaju dvoje ili manje dece.

Ta politika je, međutim, postepeno menjana poslednjih godina. Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei pozivao je Irance da imaju više dece, istovremeno upozoravajući na starenje stanovništva u zemlji.

Hamnei je u govoru prošle godine rekao da "svaka akcija i mera za smanjenje stanovništva treba da bude preduzeta (tek) pošto (populacija) dostigne 150 miliona".

Sociolog iz Teherana Said Madani rekao je za RSE da klerikalni establišment želi da poveća populaciju iz ideoloških razloga.

"(Establišment) veruje da će povećanje populacije dovesti do povećanog uticaja religioznih ideja", rekao je on. "Prema toj ideologiji, na ljude se gleda kao na oruđe (koje može) širiti religiju ili povećati (iransku) moć i uticaj".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG