Dva filipinska mornara poginula u napadu na saudijski tanker

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je lansirao balističke rakete na dve baze u kojima su smeštene američke snage u Jordanu.

U saopštenju objavljenom preko iranskih državnih medija u ponedeljak navodi se da je IRGC napao baze Kralj Husein i Al Azrak u Jordanu, bliskom savezniku SAD.

IRGC je saopštio da je ispalio balističke rakete kako bi "gađao tehničku infrastrukturu, objekte za održavanje i položaje neprijateljskih borbenih aviona u vazduhoplovnim bazama Kralj Husein i Al-Azrak u Jordanu kojima upravljaju SAD". Tvrdi i da je naneta "velika šteta".

IRGC često preuveličava svoje tvrdnje i detalji nisu mogli biti odmah potvrđeni. Jordanska vojska je kasnije saopštila da je presrela osam raketa koje su ušle u njen vazdušni prostor rano ujutru u ponedeljak.

"Sistemi protivvazdušne odbrane presreli su osam raketa koje su danas u zoru narušile vazdušni prostor kraljevine", navodi se u saopštenju u kojem se citira portparol vojske.

Američki napad na ostrvo Larak u nedelju bio je prvi poznati napad američkih snaga na iranske objekte za više od mesec dana.

Američki zvaničnik je potvrdio za RSE da je primećeno da se IRGC "sprema da lansira rakete s morskim minama u Ormuski moreuz" s lokacije ostrva Larak.

Centralna komanda SAD je saopštila da su "američke snage preduzele ograničene, precizne akcije protiv snaga IRGC-a koje postavljaju mine i predstavljaju neposrednu pretnju u Ormuskom moreuzu".

"U suštini, Iran je stvorio pretnju, a američka vojska ju je eliminisala kako bi zaštitila civilne mornare, komercijalni brodarski promet i slobodan protok globalne trgovine", dodaje se u saopštenju.

Prošle nedelje, Centralna komanda SAD je saopštila da su američke snage završile čišćenje morskih mina s međunarodnih brodskih ruta u moreuzu i da pažljivo prate područje.

Posle američkog napada, IRGC se zavetovao na odmazdu. U saopštenju koje su preneli iranski državni mediji, priznato je "mučeništvo i povreda nekoliko naših boraca i sunarodnika" i navedeno da će napad "rezultirati kažnjavanjem agresora".

Nije navedeno koliko je ljudi ubijeno ili povređeno u napadu i izveštaji IRGC-a ne mogu se nezavisno proveriti.

Pakistan, Turska i Saudijska Arabija, potpisnici Sporazuma o zajedničkoj odbrani iz Meke, u ponedeljak u Istanbulu održavaju svoj prvi plenarni sastanak.

Prema saopštenjima država učesnica, očekuje se da će sastanku prisustvovati visoki vojni i bezbednosni zvaničnici, uključujući ministre odbrane i spoljnih poslova i načelnike vojski tri zemlje.

Sporazum iz Meke potpisale su tri zemlje 7. avgusta u jeku sukoba na Bliskom istoku u koji su uključeni Iran, Izrael i SAD.

Jedna klauzula sporazuma eksplicitno predviđa kolektivnu odbranu, navodeći da će se "svaki oružani napad na bilo koju od tri države smatrati napadom na sve njih".

Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da će sastanku prisustvovati ministri spoljnih poslova i odbrane, kao i načelnici vojski iz tri zemlje.

Ujedinjeni Arapski Emirati negirali su iranske tvrdnje da je njihova vazduhoplovna baza Al Menhad napadnuta dronovima.

U objavi na društvenim mrežama u ponedeljak, Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da su izveštaji o gađanju vazduhoplovne baze Al Menhad "lažni", dodajući da su njihove oružane snage i dalje u "visokom stanju pripravnosti" da odgovore na svaku pretnju i zaštite bezbednost i stabilnost zemlje.

Vazduhoplovnom bazom Al Menhad, poznatom i kao vazduhoplovna baza Menhad, upravlja Ratno vazduhoplovstvo UAE i nalazi se otprilike 24 kilometra južno od Dubaija.

U posebnoj objavi na X, Ministarstvo odbrane UAE je navelo da su se njihove vazduhoplovne snage reagovale na "dron iznad teritorijalnih voda države koji je dolazio iz Irana". Nije dalo dodatne detalje.

Iranska vojska je saopštila u ponedeljak da je napala vazduhoplovnu bazu Al Menhad "desetinama razornih dronova".

Iranska poluzvanična novinska agencija ISNA, pozivajući se na iransku vojsku, navela je da je vazduhoplovna baza Al Menhad gađana kao odgovor na ubistva "iranskog vojnog osoblja i civila" na ostrvu Larak u Ormuskom moreuzu.

Iranska vojska je tvrdila da je gađala "lokacije helikoptera i snaga" američke vojske u vazduhoplovnoj bazi Al Menhad.

Ujedinjeni Arapski Emirati su jedna od zemalja Persijskog zaliva koju Iran često gađao raketama i dronovima od početka sukoba između SAD, Izraela i Irana krajem februara.

Sin iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, Jusef Pezeškijan, komentarišući težnju Irana da postane nuklearna sila rekao je da Iranci neće umreti bez obogaćivanja uranijuma.

"Naši životi ne zavise od obogaćivanja. Ako ne obogaćujemo, nećemo umreti", objavio je mlađi Pezeškijan, za koga se kaže da je i očev medijski savetnik, na svom Instagram kanalu 27. avgusta.

Objašnjavajući da njegov stav nije protiv obogaćivanja uranijuma, Jusef Pezeškijan je rekao da postoje druge tehnologije na koje se treba fokusirati, a koje su ključne za bezbednost i upravljanje zemljom.

Radio Farda (Iranski servis RSE) izveštava da komentari mlađeg Pezeškijana neće proći nezapaženo kod protivnika iranskog predsednika, kao i u prorežimskim medijima.

Ranije su takvi komentari Jusefa Pezeškijana izazvali kritike medija. Pozivajući se na njegov položaj medijskog savetnika svog oca, prorežimski informativni portal Tabnak je ranije objavio da "medijski asistent mora da razume posledice reči, pisanja i poruka koje objavljuje ili prenosi".

U objavi na Instagramu od 27. avgusta, Jusef Pezeškijan je takođe naglasio potrebu za informisanim odlukama rukovodstva. Govoreći o iranskoj težnji za obogaćivanjem uranijuma, on je naveo da "mudra osoba procenjuje koristi i štete nečega, a zatim donosi odluku".

Iranski program obogaćivanja uranijuma je u centru njegovog trenutnog sukoba sa SAD. Dugotrajne tenzije su nanele značajnu štetu globalnoj ekonomiji zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, uskog plovnog puta kroz koji prolazi približno 20 procenata svetskih isporuka nafte.

Sukob je takođe naneo ozbiljnu štetu samoj iranskoj ekonomiji, koja je u velikoj meri zavisna od izvoza nafte. Poslednjih meseci, razni izveštaji ukazuju na vrtoglavi rast cena osnovnih roba u zemlji, delimično izazvan devalvacijom iranske valute, koja je dostigla rekordno nizak nivo u avgustu.

Očigledno misleći na ekonomsku situaciju u zemlji, predsednik Pezeškijan je 28. avgusta na iranskoj državnoj televiziji rekao da je izvoz zemlje poslednjih meseci opao za 25 do 35 odsto.