Katarski premijer ide u Teheran da razgovara o Ormuzu i deeskalaciji
Katarski premijer i ministar spoljnih poslova šeik Muhamed bin Abdulrahman el Tani otići će u četvrtak u Teheran kako bi s iranskim zvaničnicima razgovarao "o načinima za deeskalaciju tenzija i stvaranje odgovarajućih uslova za dijalog", naveo je portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova.
Portparol Madžed el Ansari je na X u sredu naveo da će se razgovori obuhvatiti pitanje slobodne plovidbe u Ormuskom moreuzu i potrebu da se brodski saobraćaj na ključnom plovnom putu vrati na stanje kakvo je bilo pre 28. februara, kada su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran.
Katar je bio uključen u posredovanje između Teherana i Vašingtona i više puta je pozivao na diplomatsko rešenje sukoba.
Ansari je u utorak rekao da je Doha održavala kontakte s regionalnim zemljama u cilju podsticanja povratka pregovorima između SAD i Irana i pozvao na obnavljanje slobode plovidbe kroz Ormuz u skladu s međunarodnim pravom.
Tanker pogođen u Ormuskom moreuzu usred pregovora Irana i Omana o plovidbi
Nepoznati projektil pogodio je tanker u Ormuskom moreuzu i izazvao požar, saopštila je rano 27. avgusta britanska agencija za pomorske trgovinske operacije (United Kingdom Maritime Trade Operations - UKMTO).
Agencija je saopštila da je požar kasnije ugašen, da su svi članovi posade bezbedni i evidentirani, te da nije zabeležen uticaj na životnu sredinu.
Incident se dogodio usred pregovora između Irana i Omana o novim aranžmanima za pomorski saobraćaj kroz ovaj strateški važan plovni put.
Prema rečima visokog iranskog izvora, dve zemlje i dalje rade na detaljima mogućeg sporazuma.
Samo nekoliko sati ranije, Islamska revolucionarna garda Irana (IRGC) saopštila je da su Teheran i Muskat već postigli dogovor o svojim udelima u prihodima koje donosi moreuz.
Bezbedan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz, kojim je nekada prolazila petina svetske trgovine naftom, postao je jedno od ključnih pitanja sukoba na Bliskom istoku od početka rata između Sjedinjenih Država i Irana.
Ovo pitanje predstavlja i jednu od glavnih prepreka postizanju rešenja sukoba kroz pregovore, pošto Teheran i Vašington i dalje imaju veoma različite stavove o uslovima kontrole nad moreuzom.
Uz izveštavanje agencije Reuters.
Iran razmatra poskupljenje goriva dok se produbljuje nestašica benzina
Iran nije u mogućnosti da uvozi benzin kako bi nadoknadio rastući manjak u domaćem snabdevanju zbog američke pomorske blokade, izjavio je potpredsednik Irana Mohamad Džafar Kaempanah (Mohammad Jafar Qaempanah), dok vlasti razmatraju izmene sistema snažno subvencionisanih cena goriva.
Kaempanah je rekao da su promene cena benzina i dizela neophodne, ali da još nije doneta odluka o obimu i vremenu njihovog uvođenja.
"Raspodela benzina nije pravedna i nastavak ovakve politike nije moguć", rekao je on, prenela je državna novinska agencija IRNA. "Pored toga, proizvodnja benzina nije dovoljna, a zbog američke pomorske blokade ne možemo da uvozimo benzin."
Poslednjih dana u Iranu su se pojavili navodi o zatvaranju benzinskih pumpi i dugim redovima za gorivo, dok raste zabrinutost zbog nestašica.
Iran, jedan od velikih proizvođača sirove nafte, decenijama snažno subvencioniše benzin, zbog čega su cene goriva među najnižima na svetu, što je podstaklo visoku domaću potrošnju.
Potražnja sada premašuje domaću proizvodnju, zbog čega je Teheran prinuđen da se oslanja na uvoz i korišćenje rezervi kako bi pokrio manjak.
Prema poslednjim zvaničnim procenama, Iran dnevno proizvodi oko 115 miliona litara benzina, dok potrošnja iznosi približno 129 miliona litara, što znači da dnevni deficit dostiže oko 14 miliona litara.
Mogućnosti za uvoz dodatno su sužene nakon što je Rusija ograničila izvoz benzina zbog sopstvenih problema u snabdevanju izazvanih ukrajinskim napadima na ruske rafinerije.
Iran saopštio da neće dozvoliti pristup UN nuklearnim lokacijama oštećenim u napadima
Iran neće dozvoliti inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da posete nuklearna postrojenja oštećena u vojnim napadima dok ne budu uspostavljene nove procedure inspekcije, izjavio je šef Organizacije za atomsku energiju Irana (AEOI).
Iran je uskratio IAEA pristup nuklearnim lokacijama oštećenim u američkim i izraelskim napadima u junu 2025. godine, iako je inspektorima bilo dozvoljeno da posete pojedina postrojenja koja nisu bila pogođena napadima.
Direktor AEOI Mohamad Eslami (Mohammad) rekao je 26. avgusta državnoj novinskoj agenciji IRNA da IAEA neće moći da vrši inspekcije oštećenih objekata dok pravila i protokoli koji regulišu pristup tim lokacijama ne budu izrađeni, odobreni i zvanično usvojeni.
Kao potpisnica Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), Iran je prema sporazumu o garancijama sa IAEA obavezan da omogući Agenciji proveru prijavljenog nuklearnog materijala u zemlji.
Eslami (Mohammad Eslami) je rekao da su napadnuta postrojenja "sva registrovana kod Agencije i da su bila pod njenim stalnim inspekcijama", dodajući da je neuspeh IAEA da protestuje protiv napada ili ih osudi doveo u pitanje njenu stručnost i nezavisnost.
Generalni direktor IAEA Rafael Grosi (Grossi) izjavio je da nuklearna postrojenja nikada ne bi smela da budu meta napada i više puta je upozoravao na rizike koje vojni udari predstavljaju po nuklearnu bezbednost, sigurnost i sistem nadzora.
Pre američkih i izraelskih napada na iranska nuklearna postrojenja u junu 2025. godine, IAEA je procenjivala da Iran poseduje oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto.
Od tada Agencija nije bila u mogućnosti da proveri status niti lokaciju tog materijala.
Uranijum obogaćen do 60 odsto nalazi se na malom tehničkom koraku od nivoa od približno 90 odsto, koji se smatra pogodnim za izradu nuklearnog oružja.
Iran tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo miroljubiv, dok Sjedinjene Države i Izrael godinama optužuju Teheran da je cilj razvijanje sposobnosti za proizvodnju nuklearnog oružja.