Dva filipinska mornara poginula u napadu na saudijski tanker

Evropska unija (EU) i 26 zapadnih zemalja osudile su 12. avgusta "najoštrijim rečima" pogubljenja demonstranata u Iranu, poručivši da građanima te zemlje mora biti omogućeno da se okupljaju i iznose svoje stavove bez straha za život.

"Upotreba smrtne kazne za ućutkivanje neistomišljenika, zastrašivanje zajednica i kažnjavanje pojedinaca koji ostvaruju svoja ljudska prava nikada ne može biti opravdana", navele su zemlje EU i zemlje od Kanade do Rumunije u saopštenju.

"Narod Irana mora biti slobodan da ostvaruje svoja prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja bez straha", navele su, pozivajući Iran da "odmah prekine primenu smrtne kazne i oslobodi sve proizvoljno pritvorene".

"Takođe pozivamo Iran da sasluša glas svog naroda koji zahteva promene i preduzme konkretne korake kako bi osigurao poštovanje ljudskih prava", navodi se u saopštenju.

Iranske vlasti učestalo koriste smrtnu kaznu u obračunu s političkim neistomišljenicima tokom i nakon masovnih protesta u januaru. Od početka rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom 28. februara, došlo je do naglog porasta broja pogubljenja ljudi koje organizacije za ljudska prava smatraju političkim zatvorenicima, od demonstranata do navodnih pripadnika zabranjenih grupa i osoba osuđenih za špijunažu.

"Sedam meseci nakon masovnih zločina počinjenih nad iranskim narodom koji je ustao zahtevajući pravdu i dostojanstvo, režim nastavlja da proliva krv povećavajući broj pogubljenja", napisao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) na platformi X.

Neke organizacije za ljudska prava navode da je od početka rata pogubljeno više od 50 ljudi kojima su na teret stavljena bezbednosna i politička krivična dela, dok druge procene taj broj znatno premašuju.

Prema podacima organizacije Iran Human Rights, koje je RSE proverio, 463 osobe pogubljene su u Iranu od početka ove godine, a mnoge od njih osuđene su na smrt u vezi sa januarskim protestima, tokom kojih su bezbednosne snage ubile hiljade ljudi, dok su desetine hiljada uhapšene. I ovde su, međutim, neke procene znatno više.

Pored Evropske unije, saopštenje su potpisale Albanija, Austrija, Australija, Belgija, Kanada, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Crna Gora, Holandija, Novi Zeland, Severna Makedonija, Norveška, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Sjedinjene Države nisu navedene među potpisnicama.

Velika naftna mrlja iz sankcionisanog tankera koji je prevozio rusku naftu i nasukao se kod obale Omana pre šest nedelja širi se, izazivajući sve veću zabrinutost usred rata u Persijskom zalivu.

Tanker "Caroline Bezengi", koji je prevozio oko 800.000 barela ruske nafte, nasukao se 30. juna kod jednog ostrva u Omanu koje je deo morskog rezervata, nakon što je početkom juna prijavio probleme kod obale Jemena. Prema izveštajima, na brodu je došlo do eksplozija.

Oman je 10. avgusta saopštio da se naftna mrlja prostire na gotovo 400 kvadratnih kilometara i da radi na njenom obuzdavanju.

Rojters je 12. avgusta citirao Džona Ejmosa (John Amos), stručnjaka za izlivanje nafte koji je analizirao satelitske snimke do kojih je došla ta agencija, prema kojem se mrlja sada prostire na više od 2.000 kvadratnih kilometara.

"Nafta se kreće prema severoistoku, ka pučini od ostrva Al-Kibliya, a prijavljeno je da je deo nafte stigao i do kopna", rekao je portparol Međunarodne pomorske organizacije (IMO) za AFP. Portparol je naveo da su sezonski monsunski vremenski uslovi "ograničili pristup brodu i odložili operacije spasavanja".

Niko nije preuzeo odgovornost za napad na tanker, koji je u aprilu isplovio iz ruske crnomorske luke Novorosijsk ka Indiji.

Kroz Suecki kanal prošao je krajem maja, a potom je plovio pored Jemena, gde su se militanti Huti, koje podržava Iran, uključili u rat između Irana, Sjedinjenih Država i Izraela.

Ejmos (Amos), izvršni direktor neprofitne ekološke organizacije SkyTruth koja koristi satelitske snimke u svom radu, upozorio je da bi, "ako ne bude adekvatne reakcije za sprečavanje najgoreg scenarija", iz tankera mogla da iscuri čitava količina nafte, što bi dovelo do izlivanja razmera sličnih katastrofi tankera "Exxon Valdez" 1989. godine kod obale Aljaske.

Tanker "Caroline Bezengi" nalazi se pod sankcijama jer se sumnja da je deo takozvane "flote iz senke" kojom Rusija zaobilazi zapadne sankcije čiji je cilj da ograniče njen izvoz nafte, ključan izvor prihoda za Moskvu i finansiranje rata protiv Ukrajine.

Uz izveštavanje Reutersa i AFP-a.

Novi šef iranske paravojne snage Basidž kaže da je Ormuski moreuz pod kontrolom Irana, osporavajući tvrdnju Sjedinjenih Država da njihove snage kontrolišu usko prometno grlo.

Kriza u Ormuzu dovela je do smanjenja zaliha nafte i viših globalnih cijena energenata, jer je saobraćaj kroz uski moreuz zaustavljen nakon skoro šest mjeseci rata između Sjedinjenih Država i Irana.

Predsjednik SAD Donald TrUmp insistirao je da Amerika kontroliše moreuz. 12. avgusta je novinarima rekao da Iranci "nemaju kontrolu".

"Mi imamo potpunu kontrolu. Mi ga posjedujemo", rekao je.

Hosein Taeb, ozloglašeni bivši šef obavještajne organizacije Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), čiji je povratak u centar iranske politike prošle nedelje doveo do toga da bude imenovan za šefa organizacije Basidž IRGC, osporio je Trumpovu izjavu.

"Ormuski moreuz je pod kontrolom i upravom Islamske Republike Iran, a zemlja nastavlja svoj put u apsolutnoj bezbjednosti", rekao je 13. avgusta tokom sastanka sa vjerskim vođama u gradu Komu.

Iran je zatvorio taj ključni plovni put, koristeći ga kao neophodnu kartu u pregovorima sa Vašingtonom o okončanju rata.

Iako je Trump u početku rekao da je eliminacija nuklearne prijetnje Teherana glavni cilj američko-izraelskog rata sa Iranom, koji je počeo 28. februara, posljednjih nedelja se fokusirao na slobodan protok saobraćaja kroz važan Ormuski moreuz, kroz koji je prije rata tranzitiralo oko 20 procenata svjetskih zaliha nafte i prirodnog gasa.

Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) saopštila je da su do 12. avgusta njene snage preusmjerile 59 komercijalnih brodova kao dio Vašingtonove pomorske blokade Irana.

U objavi na mreži X od 13. avgusta, CENTCOM je naveo da je onesposobio tri broda i ukrcao se na dva druga "kako bi se osiguralo potpuno poštovanje blokade".

Američki predsednik Donald Trump je 12. avgusta ponovio da Sjedinjene Države imaju "potpunu kontrolu" nad Ormuskim moreuzom i namjeravaju da ga "zadrže".

Iran, međutim, tvrdi da ima de facto kontrolu nad velikim dijelom strateškog plovnog puta i da Sjedinjene Države moraju da prihvate sve uslove Teherana za njegovo otvaranje, uključujući i dobijanje nadoknade od SAD za ratnu štetu.