Zvaničnici SAD potvrdili da Rusija dostavlja Iranu obaveštajne podatke o metama za napade
Američki zvaničnici su petak izjavili za RSE da Rusija dostavlja Iranu informacije o metama za napade na američke trupe i vojna sredstva na Bliskom istoku, potvrđujući izveštaj Vašington posta (The Washington Post) u kojem je sugerisano da Moskva igra značajnu, mada indirektnu, ulogu u širenju regionalnog sukoba.
Navodna saradnja odvija se u veoma osetljivom trenutku za odnose SAD i Rusije, dok se nuklearno naoružani rivali sukobljavaju oko invazije Moskve na Ukrajinu i napora Vašingtona da okonča taj rat, uz odbijanje Kremlja da napravi ustupke po pitanju teritorije i drugih pitanja.
Izveštaj Vašington posta, koji se pozvao na tri zvaničnika upoznata s obaveštajnim pitanjima, navodi da je Moskva Teheranu pružila lokacije američkih vojnih resursa – uključujući vojne brodove i avione – od početka sukoba 28. februara kada su počeli američki i izraelski vazdušni napadi na Iran. Jedan je rekao novinama da se čini da je to bio "prilično sveobuhvatan napor" Moskve.
Američki zvaničnici, govoreći pod uslovom da im se ne navodi ime, nisu pružili dodatne detalje za RSE o obimu ili mehanizmima razmene obaveštajnih podataka.
Pročitajte više.
Ukrajina nudi ekspertizu u suprotstavljanju iranskim dronovima
Ukrajina je spremna da podeli svoje iskustvo sa bojnog polja u suprotstavljanju iranskim dronovima Šahed, dok se Vašington i njegovi partneri suočavaju sa sličnim pretnjama na Bliskom istoku, saopštila je ukrajinska ambasada u SAD.
"Ukrajina zna kako da se brani od napada dronovima Šahed jer su se naši gradovi suočavali s njima skoro svake noći. Kada je našim partnerima potrebno, uvek smo spremni da pomognemo", rekla je za RSE u petak ukrajinska ambasadorka Olga Stefanišina.
"Ne radi se o izjavama, mi predlažemo konkretnu, praktičnu pomoć, naše iskustvo i rešenja. Ovo će pomoći u zaštiti ljudskih života", rekla je ona.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u četvrtak da je Kijev dobio zahtev od SAD za "konkretnu podršku" i da je naložio zvaničnicima da obezbede neophodna sredstva i stručnost za pomoć protivvazdušnoj odbrani u Zalivu.
Tokom nedelje, Zelenski je takođe razgovarao o potencijalnoj ukrajinskoj pomoći u suprotstavljanju iranskim napadima s liderima Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Jordana, Bahreina i Kuvajta.
Teheran je kao dugogodišnji saveznik Moskve, snabdevao Rusiju vojnom opremom i tehnologijom. Rusija, koja je i sama počela da pravi dronove Šahed konstruisane u Iranu, često je lansirala istovremeno stotine tih bespilotnih letelica na Ukrajinu.
Kao odgovor na napade, Ukrajina je razvila isplative tehnologije presretanja. Dronovi presretači ove zemlje nude efikasan način za zaustavljanje velikih talasa dronova za koje bi inače bili potrebni daleko skuplji raketni sistemi.
Ukrajina navodi da je u stanju da presretne oko 90 odsto dronova tipa Šahed lansiranih ka njenoj teritoriji i procenjuje da je ruska vojska upotrebila najmanje 57.000 takvih dronova protiv njene civilne i energetske infrastrukture.
Dok Ukrajina nastavlja da ističe potrebu za koordinisanim međunarodnim naporima i jačom saradnjom u protivvazdušnoj odbrani kako bi se bolje zaštitili civili, ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini pokazuju da je pretnja koju predstavlja kontinuirana upotreba i širenje dronova tipa Šahed globalna, a ne regionalna.
Izrael bombardovao Teheran s 80 vojnih aviona
Izraelska vojska je saopštila da je u subotu ujutro nastavila bombardovanje Teherana, koristeći 80 borbenih aviona.
U saopštenju objavljenom noć pre napada, izraelska vojska je navela da su njeni ciljevi "iranski vojni objekti, lansirne rampe za rakete i drugi ciljevi u Teheranu i centralnom Iranu".
Ranije su iz Irana stigle vesti da su izvršeni teški vazdušni napadi u blizini grada Ekbatan i aerodroma Mehrabad u Teheranu, kao i da je opština Distrikt 16 u Nazijabadu bila meta vazdušnog napada.
Izrael optužuje Iran za upotrebu kasetnih bombi
Izraelska vojska je saopštila da je Iran nekoliko puta od početka rata koristio kasetnu municiju.
Portparol izraelske vojske Nadav Šošani rekao je na konferenciji za novinare u petak da je Iran koristio tu vrstu municije "nekoliko puta" i da se ti napadi, ako su usmereni na civile, mogu smatrati "ratnim zločinom".
Video snimci koje je objavio AFP prikazuju niz vatrenih projektila koji padaju na centralni Izrael uveče u četvrtak; izraelska vojska tvrdi da su to snimci kasetnih bombi.
Kasetna municija eksplodira u vazduhu, rasipajući veliki broj malih bombi. Neke od tih bombi takođe mogu da ne eksplodiraju i mogu prouzrokovati žrtve, posebno među decom, dugo nakon što su bačene.
Ni Iran ni Izrael nisu potpisnice Konvencije o zabrani kasetne municije iz 2008. godine, koja zabranjuje upotrebu, proizvodnju, transfer i skladištenje tog oružja.
Obe zemlje su u prošlosti optuživane za upotrebu kasetne municije. Amnesti internešenel (Amnesty International) je saopštio da je Iran koristio kasetnu municiju najmanje tri puta tokom 12-dnevnog rata s Izraelom u junu 2025.