Nadzorno telo Pentagona upozorava na manjak municije u SAD usled rata s Iranom
Sjedinjene Američke Države se suočavaju s manjkom municije kao posledicom rata protiv Irana, navodi se u izveštaju generalnog inspektora Pentagona, koji pruža najpotpuniji zvanični pregled dosadašnjih troškova tog sukoba.
U izveštaju, u kojem se operacija američkih udara na Iran naziva Operacija Epski bes (Operation Epic Fury – OEF), konstatuje se da je "potrošnja municije tokom OEF-a dovela do strateškog manjka u zalihama i otkrila uska grla u industrijskoj bazi za popunu zaliha municije".
U prvom izveštaju te vrste, podnetom Kongresu SAD u ponedeljak, generalni inspektor je naveo da je američka vojna operacija protiv Irana, u periodu od 28. februara do 30. juna, koštala, prema procenama, 33,4 milijarde dolara, od čega je 22,3 milijarde potrošeno isključivo na potrošenu municiju.
Pentagon je u više navrata odbacivao navode o manjku municije, tvrdeći da američka vojska poseduje svo oružje potrebno za vođenje bilo kog sukoba.
Predsednik Donald Tramp je u ponedeljak na Truth Social naveo da "Sjedinjene Države proizvode više vrhunskog i elitnog naoružanja nego ikada ranije u svojoj istoriji".
"Ono se svakodnevno isporučuje našim snagama na Bliskom istoku i šire", dodao je on.
U izveštaju generalnog inspektora takođe se navodi da su "iranski udari tokom sukoba oštetili i uništili stotine zgrada i objekata u američkim bazama u Kuvajtu, Bahreinu, Kataru, UAE, Saudijskoj Arabiji, Iraku, Omanu i Jordanu".
"Pored toga, tokom operacije OEF uništeno je ili oštećeno na desetine američkih letelica", dodaje se u izveštaju.
Izvori: AP i CBS News
SAD uvele sankcije ruskoj VTB banci zbog veza s Iranom i upozorile druge strane banke
Sjedinjene Američke Države su uvele nove sankcije ruskoj VTB banci, optužujući jednu od najvećih banaka u toj zemlji da pomaže Iranu da zaobiđe američke sankcije putem bankarskih odnosa i aranžmana za isplate.
Ministarstvo finansija SAD saopštilo je u ponedeljak da je VTB uspostavila korespondentske odnose s iranskim finansijskim institucijama koje su pod sankcijama, otvorila predstavništva u Iranu, preduzela korake za olakšavanje trgovine i pomogla u prebacivanju milijardi dolara iranske imovine.
Ovaj potez je deo šire Operacije ekonomski izgnanik (Operation Economic Outcast), koju je Vašington pokrenuo prošlog meseca s ciljem da se identifikuju i onemoguće mreže koje Iran koristi za ostvarivanje prihoda, zaobilaženje sankcija i finansiranje vlade i njegovih regionalnih saveznika.
VTB, druga po veličini finansijska institucija u Rusiji, već je bila pod opsežnim američkim sankcijama zbog rata koji Moskva vodi protiv Ukrajine.
Nova mera stavlja ovu banku na spisak entiteta kojima su uvedene sankcije zbog veza s Iranom, čime se potencijalno povećava rizik za strane finansijske institucije koje nastavljaju da posluju s Teheranom.
Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da će Vašington nastaviti da uvodi mere institucijama koje pružaju finansijsku ili tehnološku podršku Iranu i upozorio da bi se strane banke koje olakšavaju zaobilaženje sankcija mogle suočiti sa sekundarnim sankcijama.
Ovaj potez usledio je posle niza nedavnih američkih akcija usmerenih protiv kompanija i finansijskih mreža u Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama, dok Vašington nastoji da zatvori alternativne kanale koji su na raspolaganju Teheranu.
Ministarstvo finansija SAD je 10. septembra takođe promenilo svoju politiku, uvodeći pretpostavljeno odbijanje za većinu zahteva za izdavanje posebnih dozvola u vezi s Iranom.
Bret Erikson, stručnjak za sankcije i finansijski kriminal u kompaniji Obsidian Risk Advisors, rekao je za RSE da bi nova mera mogla imati ograničen trenutni efekat u poređenju s globalnim posledicama tekućeg sukoba SAD i Irana, koji je doveo do skoka cena nafte i potresa na finansijskim tržištima.
"Još jedna postepena mera sankcija može marginalno skratiti vreme koje je preostalo Teheranu, ali to je užasna razmena kada šira globalna kriza troši ekonomsku perspektivu sveta brzinom od milju na sat", rekao je Erikson.
Trump kaže da su SAD 'otvorene' za dogovor s Iranom
Američki predsednik Donald Trump izjavio je da je Vašington otvoren za postizanje sporazuma sa Iranom kojim bi bio okončan šestomesečni rat.
U objavi na društvenoj mreži Truth Social 14. septembra, Trump je naveo da Teheran "želi da postigne dogovor, brzo i očajnički".
"Ja ću odlučiti da li će se SAD uključiti u to. Otvoreni smo za takvu mogućnost", dodao je Trump.
Teheran i Vašington su u junu potpisali memorandum o razumevanju s ciljem okončanja neprijateljstava, ali se taj sporazum raspao već nakon nekoliko nedelja.
Od tada su dve strane povremeno razmenjivale udare.
Zvaničnih pregovora između američkih i iranskih zvaničnika nije bilo od sastanka održanog krajem juna u Švajcarskoj.
Iran negira umešanost u napad na saudijski naftovod
Iran je odbacio sugestije da je Teheran unapred znao za napad na saudijski strateški naftovod Istok-Zapad ili da je igrao bilo kakvu ulogu u njemu, navodeći da je ta optužba "laž".
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakai je na redovnom brifingu za novinare u ponedeljak odgovorio na izjave američkih zvaničnika o napadu na naftovod, rekavši: "Amerikanci proizvode lažne vesti bez ikakvih troškova".
Bakai je dodao da, po mišljenju Teherana, akteri van Bliskog istoka "nastoje da povećaju tenzije" među regionalnim državama širenjem takvih vesti i rekao da Teheran "kategorički" negira optužbe.
Dronovi su pogodili naftovod 10. septembra, što je primoralo Saudijsku Arabiju da sledećeg dana objavi da je privremeno zatvorila cevovod.
Predsednik SAD Donald Tramp imenovao je Iran 12. septembra kao verovatnu stranu odgovornu za napad.
Tramp je u Dablinu, na pitanje novinara da li je Iran odgovoran, rekao: "Mislim da jesu, verovatno jesu".
Saudijska Arabija je saopštila da je napad izveden dronovima lansiranima s iračke teritorije. Nijedna grupa još nije preuzela odgovornost.
Naftovod Istok-Zapad jedna je od najvažnijih ruta Saudijske Arabije za transport nafte do Crvenog mora, mimo Ormuskog moreuza.