Dva filipinska mornara poginula u napadu na saudijski tanker

Iranski mediji preneli su u petak, pozivajući se na Statistički centar Irana, da je ukupna inflacija u zemlji dostigla 89 odsto u avgustu, dok je prosečna cena hrane i pića porasla za više od 127 odsto u poređenju s avgustom 2025.

Ukupna inflacije od 89 odsto znači da su iranska domaćinstva ovog avgusta trošila u proseku 89 odsto više nego pre godinu dana za kupovinu iste korpe robe i usluga.

Prema objavljenim podacima, najveća međugodišnja stopa inflacije zabeležena je u kategoriji duvanskih proizvoda, gde su cene skočile za skoro 161 odsto.

Hrana i piće zauzimaju drugo mesto, sa rastom cena od 127,5 odsto u istom periodu. Prema podacima Statističkog centra Irana, cene u kategoriji hotela i restorana bile su veće za više od 107 odsto, dok su troškovi prevoza porasli za skoro 105 odsto.

Centar je takođe objavio da je prosečna potrošačka inflacija u 12 meseci zakključno s avgustom iznosila 69,9 odsto u poređenju s odgovarajućim dvanaestomesečnim periodom godinu dana ranije.

Mesečna stopa inflacije za avgust iznosila je 3,4 odsto.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan je 14. avgusta, odgovarajući na kritike povodom naglog rasta cena i njegovog uticaja na životni standard građana, opisao situaciju kao "prirodnu" i naveo da su ekonomska blokada i američke sankcije na naftu među faktorima koji su doprineli takvom stanju.

Sjedinjene Američke Države su u petak preduzele korak da dodatno ograniče pristup Irana globalnom finansijskom sistemu, uvodeći mere protiv banke u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog navodnih veza s iranskim bankarskim mrežama u senci i sankcionišući rukovodioca Bank Melli i kompaniju sa sedištem u Hongkongu.

Mreža za suzbijanje finansijskog kriminala (FinCEN) pri Ministarstvu finansija SAD predložila je zabranu američkim finansijskim institucijama da održavaju korespondentske račune za Banque Misr UAE, koju je Vašington opisao kao ključni kanal za pristup Irana američkim dolarima.

Ministarstvo finansija je saopštilo da je ta banka obradila oko 1,8 milijardi dolara između januara 2024. i juna 2026. za 103 kompanije potencijalno povezane s iranskim bankarskim mrežama u senci.

Ministarstvo je navelo da su neki klijenti očigledno bili paravan kompanije za iransko Ministarstvo odbrane i Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC), kao i da je mreža banke korišćena za pranje novca i izbegavanje američkih sankcija.

Pored toga, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija sankcionisala je Rezu Mohamada Taidija, menadžera filijale Banke Melli u Dubaiju, optužujući banku da je olakšala transakcije u vrednosti od milijardi dolara za Kuds snage IRGC-a i pomogla u finansiranju grupa povezanih s Iranom.

OFAC je takođe sankcionisao kompaniju Kameng Trading Limited sa sedištem u Hongkongu, za koju je Ministarstvo finansija saopštilo da je pomogla sankcionisanoj iranskoj menjačnici da pere novac i pristupi međunarodnom finansijskom sistemu.

"Današnja akcija pojačava našu kampanju pritiska protiv Irana", rekao je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot, dodajući da će Vašington uvesti mere protiv pojedinaca i entiteta uključenih u nezakonite finansijske aktivnosti u ime Teherana.

Ministar finansija Skot Besent rekao je da je akcija protiv Banque Misr UAE "prvi korak" u pozivanju te banke na odgovornost.

Mere su deo Operacije ekonomski izgnanik, koju je pokrenula Trampova administracija 24. avgusta kako bi pojačala pritisak na iranske finansijske mreže i proširila rizike od sankcija za institucije koje posluju s iranskim režimom.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je države širom sveta da ne primenjuju nove američke sankcije protiv Teherana, navodeći da su ekonomske mere Vašingtona nezakonite, kao i da predstavljaju "državni terorizam" i "zločin protiv čovečnosti".

U saopštenju objavljenom 28. avgusta na mreži Iks (X), ministarstvo je navelo da učešće u sprovođenju američkih sankcija predstavlja saučesništvo u nametanju nezakonite volje jedne države nezavisnim zemljama i ometanju njihovih legitimnih ekonomskih i trgovinskih odnosa.

Ministarstvo je pozvalo međunarodnu zajednicu da poštuje vladavinu prava i poručilo da će Iran iskoristiti sva raspoloživa sredstva kako bi se odbranio od onoga što je opisalo kao zajednički američko-izraelski vojni i ekonomski napad.

Saopštenje je usledilo nekoliko dana nakon što je američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) najavio Operaciju ekonomski izopštenik, proširenu američku kampanju usmerenu na povećanje ekonomskog pritiska na Iran i njegove međunarodne finansijske i trgovinske veze.

Besent je inicijativu predstavio 24. avgusta, navodeći da je reč o do sada neviđenoj kampanji protiv Irana i onih koji mu pomažu.

Nove mere proširuju mogućnost primene sekundarnih sankcija protiv država i kompanija koje nastavljaju poslovanje sa Teheranom, uključujući sektore kao što su digitalna imovina, zlato, tehnologija, vazdušni saobraćaj i pomorski transport.

Eritrejski zvaničnik saopštio je 28. avgusta da naftni tanker pod američkim sankcijama, koji su pirati prošle sedmice preusmerili sa obale Jemena ka Somaliji, nije registrovan u Eritreji, iako plovi pod zastavom te zemlje.

Ministar informisanja Jemane Gebremeskel (Yemane) rekao je da tanker Sibu 1, koji je američko Ministarstvo finansija stavilo na listu sankcija prošlog decembra zbog sumnje da je povezan sa iranskom "flotom u senci", nema nikakve veze sa Eritrejom.

Na sajtovima za praćenje brodova plovilo se vodi kao brod pod zastavom Eritreje, ali baza podataka Međunarodne pomorske organizacije Ujedinjenih nacija (IMO) obeležava trenutni status zastave kao "Eritrea False", što znači da njegova registracija nije priznata.

Prema podacima o kretanju brodova, tanker je poslednji put lociran 24. avgusta, oko šest kilometara od severoistočne obale Somalije.

Uz izveštavanje agencije Reuters.