Dva filipinska mornara poginula u napadu na saudijski tanker

Visoki iranski zvaničnik izjavio je u četvrtak da Teheran neće dozvoliti otvaranje Ormuskog moreuza dok SAD ne preduzmu značajne korake ka ispunjavanju uslova Irana.

Sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Mohsen Rezaei je na sastanku s katarskim premijerom Mohamedom bin Abdulrahmanom Al-Tanijem u Teheranu upozorio da će Teheran, ako SAD pokušaju da "počine zlo" protiv Irana, napasti vojne i ekonomske interese Vašingtona.

On je takođe naveo da Iran nema poverenje u Ameriku, rekavši da je ta zemlja više puta izdala Teheran u diplomatiji i pregovorima.

Al Tani, koji je otputovao u Teheran s ciljem da posreduje između Irana i SAD, takođe se sastao sa Mohamedom Bagerom Kalibafom, predsednikom parlamenta i glavnim iranskim pregovaračem.

Vašington i Teheran trenutno ne pregovaraju o okončanju rata, izjavila je u četvrtak portparolka Bele kuće Karolajn Levit (Karoline Leavitt) , dok se SAD fokusiraju na napore da "unište" iransku ekonomiju.

Levit je dodala da sve opcije ostaju "na stolu" u nastojanju da se spreči da Iran postane nuklearna sila.

"Cilj broj jedan predsednika Trampa je bio i uvek će biti da osigura da Iran nikada ne može da dobije nuklearno oružje. Tačka", rekla je Levit za Fox News.

"Imali smo operaciju Epski bes da uništimo njihovu vojsku. Sada imamo Operaciju ekonomski izgnanik da uništimo njihovu ekonomiju", dodala je ona.

Levit je rekla da "trenutno nema pregovora i da će se tako nastaviti dok predsednik ne oseti da će možda doći za pregovarački sto na smislen način", ali da se to još nije desilo.

Tramp "naravno" zadržava sve opcije na stolu, rekla je ona, dodajući da pomorska blokada iranskih luka ostaje na snazi.

Tramp i američki ministar finansija Skot Besent proglasili "ekonomski Dan D" protiv Irana i upozorili zemlje da prekinu finansijske veze s Teheranom ili će se suočiti sa sekundarnim sankcijama, iako je objavljeno malo detalja.

Katarski premijer Mohamed bin Abdulrahman Al Tani posetio je Teheran u četvrtak radi sastanka s iranskim kolegom Abasom Arakčijem, saopštilo je iransko Ministarstvo spoljnih poslova, premda detalji zasad nisu otkriveni.

Katar je, zajedno s Pakistanom, delovao kao posrednik u razgovorima između Vašingtona i Teherana. Katar je takođe bio meta iranskih raketnih i bespilotnih napada koji su pogodili američke države Persijskog zaliva od početka rata.

Iran neće dozvoliti inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da posete nuklearna postrojenja oštećena u vojnim napadima dok ne budu uspostavljene nove procedure inspekcije, izjavio je šef Organizacije za atomsku energiju Irana (AEOI).

Iran je uskratio IAEA pristup nuklearnim lokacijama oštećenim u američkim i izraelskim napadima u junu 2025. godine, iako je inspektorima bilo dozvoljeno da posete pojedina postrojenja koja nisu bila pogođena napadima.

Direktor AEOI Mohamad Eslami (Mohammad) rekao je 26. avgusta državnoj novinskoj agenciji IRNA da IAEA neće moći da vrši inspekcije oštećenih objekata dok pravila i protokoli koji regulišu pristup tim lokacijama ne budu izrađeni, odobreni i zvanično usvojeni.

Kao potpisnica Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT), Iran je prema sporazumu o garancijama sa IAEA obavezan da omogući Agenciji proveru prijavljenog nuklearnog materijala u zemlji.

Eslami (Mohammad Eslami) je rekao da su napadnuta postrojenja "sva registrovana kod Agencije i da su bila pod njenim stalnim inspekcijama", dodajući da je neuspeh IAEA da protestuje protiv napada ili ih osudi doveo u pitanje njenu stručnost i nezavisnost.

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi (Grossi) izjavio je da nuklearna postrojenja nikada ne bi smela da budu meta napada i više puta je upozoravao na rizike koje vojni udari predstavljaju po nuklearnu bezbednost, sigurnost i sistem nadzora.

Pre američkih i izraelskih napada na iranska nuklearna postrojenja u junu 2025. godine, IAEA je procenjivala da Iran poseduje oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto.

Od tada Agencija nije bila u mogućnosti da proveri status niti lokaciju tog materijala.

Uranijum obogaćen do 60 odsto nalazi se na malom tehničkom koraku od nivoa od približno 90 odsto, koji se smatra pogodnim za izradu nuklearnog oružja.

Iran tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo miroljubiv, dok Sjedinjene Države i Izrael godinama optužuju Teheran da je cilj razvijanje sposobnosti za proizvodnju nuklearnog oružja.

Iran nije u mogućnosti da uvozi benzin kako bi nadoknadio rastući manjak u domaćem snabdevanju zbog američke pomorske blokade, izjavio je potpredsednik Irana Mohamad Džafar Kaempanah (Mohammad Jafar Qaempanah), dok vlasti razmatraju izmene sistema snažno subvencionisanih cena goriva.

Kaempanah je rekao da su promene cena benzina i dizela neophodne, ali da još nije doneta odluka o obimu i vremenu njihovog uvođenja.

"Raspodela benzina nije pravedna i nastavak ovakve politike nije moguć", rekao je on, prenela je državna novinska agencija IRNA. "Pored toga, proizvodnja benzina nije dovoljna, a zbog američke pomorske blokade ne možemo da uvozimo benzin."

Poslednjih dana u Iranu su se pojavili navodi o zatvaranju benzinskih pumpi i dugim redovima za gorivo, dok raste zabrinutost zbog nestašica.

Iran, jedan od velikih proizvođača sirove nafte, decenijama snažno subvencioniše benzin, zbog čega su cene goriva među najnižima na svetu, što je podstaklo visoku domaću potrošnju.

Potražnja sada premašuje domaću proizvodnju, zbog čega je Teheran prinuđen da se oslanja na uvoz i korišćenje rezervi kako bi pokrio manjak.

Prema poslednjim zvaničnim procenama, Iran dnevno proizvodi oko 115 miliona litara benzina, dok potrošnja iznosi približno 129 miliona litara, što znači da dnevni deficit dostiže oko 14 miliona litara.

Mogućnosti za uvoz dodatno su sužene nakon što je Rusija ograničila izvoz benzina zbog sopstvenih problema u snabdevanju izazvanih ukrajinskim napadima na ruske rafinerije.