Dva filipinska mornara poginula u napadu na saudijski tanker

Iran i Oman saopštili su u utorak da su postigli sporazum o predloženom okviru za obnavljanje bezbedne plovidbe kroz Ormuski moreuz.

U zajedničkom saopštenju dve zemlje su navele da plan uključuje uspostavljanje zajedničke privremene brodske trase i projekat uklanjanja mina s vitalnog plovnog puta.

"Predloženi okvir uključuje stvaranje privremene zajedničke operacije kroz Ormuski moreuz u svrhu sprovođenja... zajedničkog koridora kroz moreuz, s ciljem upravljanja jedinstvenim koridorom za trajno i buduće upravljanje moreuzom, kao i obezbeđivanje mehanizama za razmenu informacija, upravljanje saobraćajem i usluge vezane za bezbednost", navodi se u zajedničkom saopštenju.

Omanski ministar spoljnih poslova Sajid Badr bin Hamad Al Busaidi posetio je u utorak Iran, gde se sastao s iranskim ministrom Abasom Arakčijem.

Obe strane su naglasile važnost uključivanja u diskusije regionalnih država koje izlaze na vode Persijskog zaliva.

Oman i Iran nedeljama razgovaraju o aranžmanima za obnavljanje bezbedne komercijalne plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Ranije ovog meseca, Teheran je saopštio da su dve strane postigle dogovor o geografskim koordinatama predložene plovne rute.

Pregovori su se usredsredili na proširenje bezbednog prolaza, uz istovremeno rešavanje zabrinutosti Irana u vezi sa suverenitetom i bezbednošću na strateškom plovnom putu, čija je kontrola centralna tačka spoticanja u sukobu između Irana i SAD.

Predsednik SAD Donald Tramp je u utorak naveo da mu je rečeno da je Ormuski moreuz potpuno razminiran, tvrdeći da je "Iran obavešten da će svaki brod ili čamac koji postavlja nove mine biti odmah i sistematski uništen".

Vrhovni sud Irana potvrdio je smrtnu kaznu političkoj zatvorenici Arghavan Falahi, što je ponovo izazvalo zabrinutost zbog primene smrtne kazne protiv osoba osuđenih zbog politike, saopštila je HRANA (Human Rights Activists News Agency) koja prati stanje ljudskih prava u Iranu.

Falahi (24) je u julu osuđena na smrt na Odeljenju 15 Revolucionarnog suda Teherana, po optužbi za "baghi", odnosno oružanu pobunu, navodi HRANA. Vrhovni sud je sada potvrdio tu kaznu.

Slučaj datira od hapšenja Falahi početkom 2025. godine, kada su je iranske snage bezbednosti pritvorile i prebacile u odeljenje 209 zatvora Evin, navodi HRANA. Posle toga je bila smeštena u odeljenjima 209 i 241, oba povezana s iranskim bezbednosnim i obaveštajnim aparatom.

Prema obaveštenom izvoru koji je citirala HRANA, Falahi je bila izložena pokušajima da se prisili da prizna umešanost u ubistva dvojice visokih iranskih sudija, Mohameda Mogiseha i Alija Razinija, u januaru 2025. godine.

Grupe za ljudska prava takođe su izvestile da su iranske vlasti optužile Falahi za veze sa Modžahedin-e Halk. Navodi nisu nezavisno potvrđeni.

Falahi je ranije bila uhapšena tokom protesta zbog smrti Mahse Amini u pritvoru u septembru 2022. Kasnije je osuđena na zatvorsku kaznu, navode grupe za ljudska prava.

Njena smrtna kazna sada može biti izvršena osim ako ne dobije sudsko odlaganje ili ne dođe do nekog drugog oblika intervencije.

Optužba za "baghi" je definisana prema iranskom zakonu kao oružani ustanak protiv Islamske Republike i može povlačiti smrtnu kaznu. Iranski sudovi su sve više koristili optužbe za nacionalnu bezbednost, uključujući "baghi", protiv političkih aktivista i ljudi optuženih za učešće u antivladinim protestima.

Kazne Falahi je potvrđena u vreme sve veće zabrinutosti organizacija za ljudska prava zbog pogubljenja u Iranu posle protesta u decembru i januaru. Grupe za ljudska prava dokumentovale su smrtne presude protiv demonstranata i političkih zatvorenika, upozoravajući da se oni koji su već osuđeni na smrt suočavaju s rizikom od pogubljenja.

Američki predsjednik Donald Trump rekao je da iranski "neuspješni" režim ubija demonstrante neviđenom brzinom "čak i kada ne protestuju".

"Neuspješna Islamska Republika Iran ne plaća velike dijelove svoje vojske, dok istovremeno ubija demonstrante, čak i kada ne protestuju, na nivoima koji prije nisu viđeni. To je humanitarna kriza epskih razmjera i mora se zaustaviti, odmah," napisao je Trump u objavi na Truth Social 25. augusta.

Trump nije dao više detalja ili dokaze za svoju tvrdnju. Nije bilo jasno da li se odnosi na ljude ubijene tokom masovnog gušenja protesta ranije ove godine ili na nova, neprijavljena ubistva.

Protesti su počeli 28. decembra 2025. i nastavili su se u januaru, što je izazvalo smrtonosni obračun iranskih sigurnosnih snaga.

Iran je od tada pogubio demonstrante i druge uhapšene u vezi s ustankom. Šef UN-a za ljudska prava izjavio je ranije ovog mjeseca da je Iran od 19. marta pogubio najmanje 56 osoba zbog kršenja nacionalne sigurnosti, uključujući 27 osoba povezanih s antivladinim protestima.

Iran je ove godine pogubio 494 osobe, prema najnovijim podacima.

Britanski posmatrač sigurnosti pomorskog prometa saopštio je da je tanker za naftu pogođen i onesposobljen nepoznatim projektilom u Hormuškom moreuzu kod Omana rano 25. augusta, u najnovijem incidentu koji je pogodio brodove na strateškom plovnom putu.

Pomorske trgovinske operacije Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO) saopštile su da je projektil oštetio strojarnicu plovila i onesposobio ga, ali da je posada sigurna. Incident se dogodio devet nautičkih milja (16,7 kilometara) sjeveroistočno od Ash Shishaha u Omanu. UKMTO nije identifikovao tanker niti pod kojom zastavom je plovio.

Teheran uglavnom ograničava prolaz kroz moreuz otkako su Sjedinjene Države i Izrael napali Iran krajem februara, napadajući brodove koje optužuje za zaobilaženje njegove preferirane plovne rute.

Napad dolazi usred stalnih prijetnji pomorstvu tokom šestomjesečnog sukoba.

Međunarodna pomorska organizacija potvrdila je 68 incidenata u Perzijskom zaljevu i obližnjim vodama, u prosjeku jedan svakih 2,6 dana, sa najmanje 20 poginulih pomoraca ili lučkih radnika, 35 ranjenih i jednim nestalim.

Oko polovine incidenata uključivalo je tankere. Stopa se usporila tokom mirovnih pregovora, ali je porasla od njihovog propasti na jedan incident svakih 2,8 dana.