Kina upozorava protiv eskalacije dok SAD uvode mere protiv trgovine s Iranom

Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf rekao je u petak da će Iran i Irak nastaviti da održavaju snažne veze uprkos, kako je rekao, "agresiji" SAD i Izraela protiv njegove zemlje.

On je tokom posete iračkom gradu Nadžafu, jednom od najsvetijih mesta šiitskog islama, pozvao na bliže veze između susednih zemalja, naglašavajući njihove verske, kulturne i ekonomske veze.

Kalibaf je takođe pohvalio, kako to naziva Teheran, "front otpora" – mrežu naoružanih grupa koje podržava Iran u regionu, od kojih neke SAD označavaju kao terorističke organizacije i krive za napade na američke snage.

Iranska poluzvanična novinska agencija ISNA prenela je da je Kalibafa rekao da je pokret "življi i prisutniji na terenu nego ikad" u suočavanju s Izraelom i SAD.

SAD i Izrael navode da je njihova vojna kampanja ima za cilj da spreči Iran da nabavi nuklearno oružje i suprotstavljanje pretnjama od njegovog programa balističkih raketa i regionalnih saveznika.

Teheran, koji tvrdi da je njegov nuklearni program mirnodopske prirode, tvrdi da su napadi nelegalna agresija.

Kalibaf je u poseti Iraku dok ta zemlja pokušava da se izbori s posledicama skoro šestomesečnog rata SAD i Izraela s Iranom, održavajući bliske veze i s Teheranom i s Vašingtonom. Irački zvaničnici su takođe tražili uveravanja od Irana u vezi s prolaskom iračkih isporuka nafte kroz Ormuski moreuz.

Kalibaf, bivši komandant Revolucionarne garde, koji je postao jedan od najmoćnijih političkih ličnosti Irana, imao je istaknutu ulogu u diplomatiji Teherana tokom sukoba i bio je glavni pregovarač Irana u razgovorima sa SAD.

On je došao u Irak i dok Vašington pojačava ekonomski pritisak na Teheran, a pregovori usmereni na okončanje sukoba su i dalje u zastoju.

Brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz ostao je na niskom nivou 20. avgusta, sa samo sedam robnih brodova koji su prolazili ključnom energetskom rutom, prema podacima firme za praćenje brodova Kpler.

Ukupan broj, koji se sastoji od četiri broda koja su ušla u moreuz i tri koja su izašla, bio je polovina broja prethodnog dana. Nijedan veoma veliki brod za prevoz sirove nafte ili tanker za tečni prirodni gas (TPG) nije prešao moreuz, iako je jedan veoma veliki brod za prevoz gasa koji je prevozio propan i butan izašao preko rute koju je odredio Iran na severnoj strani moreuza.

Brodski saobraćaj kroz Ormuz ostao je daleko ispod predratnog nivoa usred ponovljenih napada na komercijalne brodove i napora Irana da kontroliše saobraćaj kroz plovni put.

Teheran kaže da moreuz ostaje zatvoren za normalnu plovidbu, ali je dozvolio nekim brodovima da koriste rute koje je odredio, dok Vašington odbacuje iranske tvrdnje o kontroli i kaže da je moreuz ostao otvoren.

Saobraćaj je takođe usporen kroz Bab el-Mandebski moreuz između Jemena i Afričkog roga, gde je 23 robna broda prešlo uski vodeni prostor, u odnosu na 34 u prethodna dva dana. Dva tankera za sirovu naftu marke Suecmaks – veliki brodovi koji obično mogu da prevoze oko milion barela sirove nafte – bila su među onima koji su izlazili, na putu ka Vijetnamu i Indiji.

Kplerovi podaci ne uključuju brodove koji rade sa isključenim transponderima.

Izvor: Reuters

Pobunjenici Huti koje podržava Iran, sa sjedištem u Jemenu, tvrde da su 20. avgusta uspješno napadali dronovima aerodrom i naftno postrojenje u regionu Nadžran u Saudijskoj Arabiji, blizu jemenske granice.

Grupa je "uspješno izvela dvije vojne operacije koristeći dronove: prva je ciljala osjetljivu saudijsko-neprijateljsku lokaciju na aerodromu Nadžran, dok je druga ciljala postrojenje Aramka u Nadžranu", rekao je vojni portparol Huta Jahja Sari na Telegramu.

Nije bilo potvrde od saudijskih vlasti ili Aramka, državnog naftnog giganta.

Izjava je uslijedila nedugo nakon što je iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) tvrdio da Saudijska Arabija "neće moći da obuzda" Hute, organizaciju koju su SAD označile kao terorističku.

Jemen je upao u građanski rat 2014. godine kada su Huti zauzeli glavni grad Sanu, svrgnuvši međunarodno priznatu vladu koju podržava Saudijska Arabija. Primirje iz 2022. godine uglavnom je bilo na snazi donedavno.

U julu je počeo niz napada nakon što su Huti dočekali iranski avion u Sani. Kasnije su objavili pomorsku blokadu Saudijske Arabije i pokrenuli napade usmjerene na saudijske brodove, aerodrome i naftna postrojenja.

Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je u četvrtak da će SAD uvesti "najteže sankcije u istoriji" Teheranu i sugerisao da planovi za pojačavanje ekonomskog pritiska znače da je malo verovatno da će se uskoro nastaviti veliki američki vojni napadi na Iran.

"To je dvostruki udarac. Imamo blokadu (iranskih luka) i imaćemo najteže sankcije u istoriji", rekao je Besent za američku televiziju CNBC. "To će funkcionisati u Iranu i srušićemo ovaj režim".

Dan ranije je predsednik Donald Tramp zapretio Iranu "ekonomskim ratom i izolacijom ogromnih razmera" i upozorio da će se svaka zemlja koja pruži podršku Iranu suočiti s ozbiljnim ekonomskim posledicama.

Pored pritiska na Teheran, "svaka zemlja koja dozvoli da njene finansijske institucije, preduzeća, aerodromi ili vladini entiteti obezbede bilo kakvu vrstu pomoći Iranu, suočiće se s ogromnim ekonomskim posledicama", napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social kasno u sredu.

"To će biti najveća koordinisana ekonomska izolacija u istoriji sveta", rekao je Besent. "I mi ćemo (saveznicima) reći da ste ili sa nama ili protiv nas".

Ni Tramp ni Besent nisu izneli mnogo detalja.

Besent je rekao za CNBC da će 24. avgusta održati konferenciju za novinare "kako bi govorio o onome šta tačno ćemo da uradimo".

Posle rasta cena nafte u četvrtak, Besent je rekao da veruje da tržišta nafte "pogrešno tumače šta znači ovaj ekonomski pritisak".

"Ako vršimo maksimalni ekonomski pritisak, onda to znači da verovatno neće biti velikog ponovnog kinetičkog pokretanja", rekao je Besent. "Kinetički" u ovom kontekstu se odnosi na vojnu akciju.

Tramp je upozorenje izneo u postu u kojem je naveo da Teheran nije postigao sporazum sa SAD.

Taj post je usledio nekoliko sati nakon što je Tramp rekao da bi pregovori s Iranom mogli da se nastave "u nekom trenutku", ali je izrazio zadovoljstvo trenutnim stanjem stvari, rekavši: "Trenutno mislim da je situacija veoma dobra".

Period za pregovore od 60 dana, utvrđen memorandumom o razumevanju između SAD i Irana potpisanim u junu, istekao je ranije ove nedelje. Memorandum je imao za cilj da uspostavi okvir za okončanje sukoba, spreči Iran da dođe do nuklearnog oružja i obnovi slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz.

SAD tvrde da je Iran prekršio junski sporazum napadom na neutralne komercijalne brodove u moreuzu u julu, što je dovelo do obnove vojne akcije SAD. Rat SAD i Izraela s Iranom počeo je 28. februara.