Naftni tanker onesposobljen projektilom kod obale Omana, saopšteno iz pomorskog nadzora

Velika naftna mrlja iz sankcionisanog tankera koji je prevozio rusku naftu i nasukao se kod obale Omana pre šest nedelja širi se, izazivajući sve veću zabrinutost usred rata u Persijskom zalivu.

Tanker "Caroline Bezengi", koji je prevozio oko 800.000 barela ruske nafte, nasukao se 30. juna kod jednog ostrva u Omanu koje je deo morskog rezervata, nakon što je početkom juna prijavio probleme kod obale Jemena. Prema izveštajima, na brodu je došlo do eksplozija.

Oman je 10. avgusta saopštio da se naftna mrlja prostire na gotovo 400 kvadratnih kilometara i da radi na njenom obuzdavanju.

Rojters je 12. avgusta citirao Džona Ejmosa (John Amos), stručnjaka za izlivanje nafte koji je analizirao satelitske snimke do kojih je došla ta agencija, prema kojem se mrlja sada prostire na više od 2.000 kvadratnih kilometara.

"Nafta se kreće prema severoistoku, ka pučini od ostrva Al-Kibliya, a prijavljeno je da je deo nafte stigao i do kopna", rekao je portparol Međunarodne pomorske organizacije (IMO) za AFP. Portparol je naveo da su sezonski monsunski vremenski uslovi "ograničili pristup brodu i odložili operacije spasavanja".

Niko nije preuzeo odgovornost za napad na tanker, koji je u aprilu isplovio iz ruske crnomorske luke Novorosijsk ka Indiji.

Kroz Suecki kanal prošao je krajem maja, a potom je plovio pored Jemena, gde su se militanti Huti, koje podržava Iran, uključili u rat između Irana, Sjedinjenih Država i Izraela.

Ejmos (Amos), izvršni direktor neprofitne ekološke organizacije SkyTruth koja koristi satelitske snimke u svom radu, upozorio je da bi, "ako ne bude adekvatne reakcije za sprečavanje najgoreg scenarija", iz tankera mogla da iscuri čitava količina nafte, što bi dovelo do izlivanja razmera sličnih katastrofi tankera "Exxon Valdez" 1989. godine kod obale Aljaske.

Tanker "Caroline Bezengi" nalazi se pod sankcijama jer se sumnja da je deo takozvane "flote iz senke" kojom Rusija zaobilazi zapadne sankcije čiji je cilj da ograniče njen izvoz nafte, ključan izvor prihoda za Moskvu i finansiranje rata protiv Ukrajine.

Uz izveštavanje Reutersa i AFP-a.

Evropska unija (EU) i 26 zapadnih zemalja osudile su 12. avgusta "najoštrijim rečima" pogubljenja demonstranata u Iranu, poručivši da građanima te zemlje mora biti omogućeno da se okupljaju i iznose svoje stavove bez straha za život.

"Upotreba smrtne kazne za ućutkivanje neistomišljenika, zastrašivanje zajednica i kažnjavanje pojedinaca koji ostvaruju svoja ljudska prava nikada ne može biti opravdana", navele su zemlje EU i zemlje od Kanade do Rumunije u saopštenju.

"Narod Irana mora biti slobodan da ostvaruje svoja prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja bez straha", navele su, pozivajući Iran da "odmah prekine primenu smrtne kazne i oslobodi sve proizvoljno pritvorene".

"Takođe pozivamo Iran da sasluša glas svog naroda koji zahteva promene i preduzme konkretne korake kako bi osigurao poštovanje ljudskih prava", navodi se u saopštenju.

Iranske vlasti učestalo koriste smrtnu kaznu u obračunu s političkim neistomišljenicima tokom i nakon masovnih protesta u januaru. Od početka rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom 28. februara, došlo je do naglog porasta broja pogubljenja ljudi koje organizacije za ljudska prava smatraju političkim zatvorenicima, od demonstranata do navodnih pripadnika zabranjenih grupa i osoba osuđenih za špijunažu.

"Sedam meseci nakon masovnih zločina počinjenih nad iranskim narodom koji je ustao zahtevajući pravdu i dostojanstvo, režim nastavlja da proliva krv povećavajući broj pogubljenja", napisao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro (Jean-Noel Barrot) na platformi X.

Neke organizacije za ljudska prava navode da je od početka rata pogubljeno više od 50 ljudi kojima su na teret stavljena bezbednosna i politička krivična dela, dok druge procene taj broj znatno premašuju.

Prema podacima organizacije Iran Human Rights, koje je RSE proverio, 463 osobe pogubljene su u Iranu od početka ove godine, a mnoge od njih osuđene su na smrt u vezi sa januarskim protestima, tokom kojih su bezbednosne snage ubile hiljade ljudi, dok su desetine hiljada uhapšene. I ovde su, međutim, neke procene znatno više.

Pored Evropske unije, saopštenje su potpisale Albanija, Austrija, Australija, Belgija, Kanada, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Crna Gora, Holandija, Novi Zeland, Severna Makedonija, Norveška, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Sjedinjene Države nisu navedene među potpisnicama.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) upozorila je u sredu da se globalne zalihe nafte brzo iscrpljuju dok se odugovlače diplomatski napori za ponovno otvaranje ključnog Ormuskog moreuza.

IAE je izvestila da su zalihe nafte prošlog meseca padale za 2,2 miliona barela dnevno, čime su ukupne globalne zalihe pale na ispod 7,9 milijardi barela prvi put od početka 2025.

Sada se predviđa da će se globalni naftno bilans u narednim mesecima suočiti s deficitom od 1,8 miliona barela dnevno, što je više nego dvostruko u odnosu na procenu iz jula.

"Iako se predviđa da će se tržište vratiti suficitu krajem ove godine, rizici ostaju značajni i povećana je urgentnost za ponovno otvaranja moreuza", navela je IEA.

Izveštaj je objavljen dok Iran i Oman pregovaraju o uspostavljanju bezbedne rute kroz Ormuski moreuz, a Teheran kaže da neće u potpunosti ponovo otvoriti plovni put ako SAD ne ispune njegove uslove, što je američki predsednik Donald Tramp odbio.

Tri državljanina Pakistana su među šest osoba poginulih u utorak u napadima Huta, koje podržava Iran, na teretni brod u egipatskom vlasništvu u blizini moreuza Bab el-Mandeb, potvrdio je u sredu pakistanski ministar spoljnih poslova Išak Dar.

"Pakistan oštro osuđuje napad Huta na neborbeni trgovački brod", napisao je Dar na X, dodajući da je u napadu povređen još jedan pakistanski državljanin.

Četiri mornara na brodu poginula su u prvom udaru koji je izazvao požar i ogromnu štetu na plovilu. Drugi udar pogodio je brod u trenutku kada su ga spasioci evakuisali, usmrtivši dva člana spasilačkog tima.

"Ovakvi napadi ugrožavaju živote nevinih ljudi, predstavljaju kršenje međunarodnog prava i ozbiljnu pretnju po slobodu plovidbe, pomorsku bezbednost i sigurnost trgovačkog saobraćaja u Crvenom moru", naveo je Dar.

U tom napadu su poginule prve zabeležene žrtve Huta od početka rata u Iranu u februaru. Jemenski Huti objavili su u julu da uvode pomorsku blokadu Saudijskoj Arabiji pošto su se borbe u Jemenu ponovo rasplamsale uz krah višegodišnjeg primirja.

Dar je dodao da je Islamabad "u kontaktu s relevantnim saudijskim vlastima, kao i s međunarodno priznatom vladom Jemena" u okviru nastojanja da se ovaj incident detaljnije istraži.