Uživo Trump očekuje mirovni sporazum s Iranom nakon novembarskih izbora u SAD

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Vašington praktično preuzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom, tvrdeći da je strateški plovni put očišćen od mina i da su SAD nametnule čvrstu blokadu iranskih luka.

"Imamo blokadu koja je neprobojna; to je čelični zid", rekao je Tramp novinarima u Beloj kući u ponedeljak. On je rekao da je moreuz "sada zapravo otvoren" pošto SAD dozvoljavaju odabranim brodovima da prođu, dok sprečavaju da brodovi uđu u Iran.

Tramp je takođe tvrdio da su SAD ceo plovni put očistile od mina. Iran navodi da kontroliše saobraćaj u moreuzu i da ponovno otvaranje tog plovnog puta koji obično prolazi veliki deo svetskih isporuka nafte zavisi od uslova, uključujući prekid američkih sankcija i nadoknadu za ratnu štetu.

Predsednik SAD je odbacio zahtev Teherana za nadoknadu, rekavši da će Vašington umesto toga tražiti isplate od Irana za Amerikance ubijene ili ranjene u sukobima tokom decenija. On je naveo napad na američki brod "Cole" 2000. i naveo odgovornost Irana za smrt desetina hiljada ljudi, uključujući demonstrante ubijene u nedavnim nemirima. Tramp je takođe rekao da je Iran ubio 52.000 demonstranata u poslednja četiri meseca, pozivajući se na brojku za koju je rekao da je procena od pre oko mesec i po dana.

Na pitanje da li Vašington i dalje razmatra veliku vojnu eskalaciju protiv Irana, Tramp je rekao da SAD "svakako" imaju mogućnost da to urade. "Saznaćete", rekao je kada su ga pitali šta će se dalje desiti.

Stručnjak za pomorsku bezbednost Ijan Ralbi, šef kompanije Auxilium Worldwide, rekao je za RSE da mogućnost brodskih kompanija da bezbedno koriste moreuz i dalje zavisi od bezbednosne situacije i dozvole Irana.

"Realnost za brodske linije na vodi je da ako pokušaju da prođu kroz koridor koji štite SAD bez iranske dozvole, imaju veoma veliku verovatnoću... da budu napadnuti", rekao je Ralbi, navodeći nedavne napade dronovima i raketema.

On je rekao je da će osiguravajuće i brodske kompanije morati da vide produženi period bezbedne plovidbe pre nego što premije osiguranja počnu da padaju. "Važno je da SAD u ovom trenutku više pokažu nego što kažu", rekao je Ralbi.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD zahtevati nadoknadu od Irana za sve ubijene američke vojnike i iranske demonstrante tokom "proteklih 50 godina" i dodao da će ovo pitanje biti pokrenuto u budućim pregovorima sa Teheranom.

"Vidim da predstavnici Islamske Republike Iran traže nadoknadu za štetu koja im je naneta tokom poslednjih pet meseci vojnog sukoba", naveo je Tramp u ponedeljak na svojoj platformi Truth Social.

On je rekao da pitanje nadoknade štete nije pokrenuto ni u jednom od pregovora ili sastanaka od početka američko-izraelskog rata s Iranom, ali da je "to zanimljiva ideja jer sada takođe zahtevam nadoknadu od Irana za sve ljude koje su ubili i teško ranili svojim bombama pored puta i u mnogim sukobima".

"Pored toga, nadoknada treba da se isplati porodicama stotina hiljada nevinih demonstranata koje je Iran ubio tokom poslednjih 50 godina", uključujući, kako je naveo, "52.000 koji su ubijeni u poslednjih pet meseci".

Poslednjih nedelja došlo je do porasta broja pogubljenja i grupe za ljudska prava dokumentovale su više od 6.000 smrtnih slučajeva tokom represije posle protesta u januaru, ali mnogi kažu da je stvarni broj mnogo veći. Neke procene govore da se radi o desetinama hiljada.

Tramp je u potonjem postu dodao da "Iran treba da bude odgovoran za štetu i smrtne slučajeve nanete narodu Libana, Sirije, Jemena i Gaze".

On je rekao da je naložio svojim predstavnicima da pitanje nadoknade štete "čvrsto uvrste u sve buduće pregovore".

Iranski državni mediji objavili su, kako tvrde, novu fotografiju ajatolaha Mojtabe Hamneija, a ured vrhovnog vođe objavio je na društvenim mrežama da je on obavio nekoliko visokih vojnih imenovanja.

Također, 10. avgusta, iranski predsjednik Masud Pezeshkian rekao je državnoj televiziji da se nedavno sastao s Hamneijem i da su razgovarali o širokom rasponu pitanja.

Izvještaji i fotografija, čiji datum i autentičnost nisu mogli biti odmah provjereni, djelimično su imali za cilj ukazati na to da je Hamnei živ i zdrav te aktivno angažiran u vođenju zemlje.

Hamenei nije viđen u javnosti otkako je početkom marta objavljeno njegovo imenovanje za nasljednika oca na mjestu vrhovnog vođe, nakon smrti ajatolaha Alija Hameneija 28. februara, prvog dana američko-izraelskog rata s Iranom.

Visoki iranski dužnosnik izjavio je 9. avgusta da će slika Mojtabe Hameneija "među ljudima i na ulicama, kao i na sastancima sa zapovjednicima oružanih snaga" biti objavljena u budućnosti.

Među imenovanjima objavljenima 10. avgusta, pozivajući se na dekrete koji se pripisuju Hameneiju, bilo je i promocija Alija Abdollahija Aliabadija za načelnika štaba oružanih snaga.

Bio je na čelu glavnog štaba Khatam-al Anbiya, koji koordinira vojsku i moćni Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC).

Tvrdolinijaški klerik Hossein Taeb, koji je 2022. godine smijenjen s mjesta načelnika obavještajnog odjela IRGC-a nakon 13 godina na toj dužnosti, imenovan je za čelnika paravojnih snaga Basij.

Taeb je blizak Mojtabi Hameneiju i smatra se ključnom osobom iza kulisa. Pod sankcijama je SAD-a i Evropske unije zbog navodne uloge u državnoj represiji.

Predsednik SAD Donald Tramp izgleda je odustao od pretnji neposrednom vojnom akcijom protiv Irana, uprkos sporu s Teheranom oko Ormuskog moreuza, sugerišući da će dozvoliti da ekonomski pritisak da primora Islamsku Republiku da sklopi mirovni sporazum.

Tramp je u nedelju za Aksios u kratkom telefonskom razgovoru rekao da SAD to sada rade uzdržanije.

"Samo delimično pregovaramo s njima. Samo posmatramo Iran s njegovom ogromnom inflacijom i činjenicom da nemaju novca", rekao je on. Aksios je dodao da Tramp nije izneo nikakve dalje vojne pretnje tokom intervjua.

Tramp je rekao da je Iran ekonomski "u veoma lošem stanju", da nema novca da plati vojsku i da je američka pomorska blokada pojačala ekonomsku krizu u toj zemlji.

Prema Aksiosu, Tramp je rekao da, s padom cena nafte s nedavnih maksimuma, američki narod oseća manje bola zbog rata koji je, prema mnogim anketama, veoma nepopularan u SAD.

"Srediće se to. Uvek se sredi. To je kao partija šaha", rekao je Tramp o pregovorima s režimom u Teheranu.

Od početka rata SAD i Izraela protiv Irana, Tramp je naizmenično pretio velikim vojnim udarima i govorio o potencijalno dugoročnom mirovnom sporazumu. Često je insistirao da je trajni mirovni sporazum nadomak, samo da bi Teheran poricao takav napredak, što je dovelo do uzajamnih napada dve strane.

Tramp je 1. avgusta rekao da je odlučio da "odustane" od novih napada na Iran, navodeći da je sporazum s Teheranom blizu.

"SAD su spremne da krenu na Islamsku Republiku Iran, na nivoima vojnog terora, snage i moći kakvi nisu viđeni od Drugog svetskog rata. Uprkos tome, upravo su od nas tražili Iran i druge zemlje Bliskog istoka da odložimo napad, s obzirom na to da su okviri sporazuma dogovoreni", naveo je on na Truth Social.

"To bi uključivalo hitno, potpuno i totalno otvaranje Ormuskog moreuza i kraj iranske nuklearne pretnje", dodao je on.

"Na osnovu ovog zahteva, pristao sam, za buduću korist sveta, a takođe i za opstanak uspešnog i prosperitetnog Irana, da otkažem napad, pod uslovom da budemo u mogućnosti da brzo sklopimo dogovor", napisao je Tramp, dodajući da se Izrael pridružio u ovoj "obavezi".

Prema iranskim medijima, vojni izvori u Iranu su negirali Trampovu tvrdnju da je Teheran tražio od Vašingtona da se uzdrži od pokretanja novih napada.

U nedelju, s izjavama iz SAD da je dogovor o otvaranju Ormuskog moreuza blizu, moćni elitni vojni ogranak Irana saopštio je da plovni put neće biti ponovo otvoren dok SAD ne prihvate sve zahteve Teherana.

Iran je zatvorio ključni plovni put, ograničavajući prolazak naftnih tankera za isporuke na globalna tržišta. Teheran je koristio zatvaranje tog plovnog puta kao ključnu kartu u pregovorima s Vašingtonom.

Iako je Tramp u početku rekao da je uklanjanje nuklearne pretnje Teherana glavni cilj američko-izraelskog rata s Iranom koji je počeo 28. februara, poslednjih nedelja se fokusirao na slobodan protok saobraćaja kroz Ormuski moreuz, kroz koji je pre rata prolazilo oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i prirodnog gasa.