Iranski zvaničnik kaže da će biti objavljene slike novog vrhovnog vođe
Visoki iranski zvaničnik rekao je da će slike Modžtabe Hamneija, čovjeka koji je postao vrhovni vođa Irana nakon smrti svog oca u izraelskom vazdušnom napadu, biti objavljene.
Hamnei nije viđen u javnosti od marta kada je objavljeno da će biti sljedeći vrhovni vođa Irana.
Navodno je zadobio teške povrede u istom napadu u kojem je ubijen njegov otac, ajatolah Ali Hamnei, 28. februara, prvog dana rata. Iranski zvaničnici insistiraju da je živ i sposoban da obavlja svoje službene dužnosti.
Hamnei nije prisustvovao sahrani oca početkom jula, što je dodatno pojačalo spekulacije o njegovom stanju. Iranski zvaničnici su rekli da nije prisustvovao iz bezbjednosnih razloga.
U komentarima za novinski dom Mizan 9. avgusta, Kasem Koraiši, visoki zvaničnik organizacije Basidž, rekao je da će u budućnosti biti objavljeni snimci Hamneija, koji ga prikazuju "među ljudima i na ulicama, kao i na sastancima sa komandantima oružanih snaga".
Koraiši nije dao više detalja; Mizan, novinski dom iranskog pravosuđa, nije pružio dalje detalje.
Basidž je dobrovoljačka paravojna milicija povezana sa elitnom vojnom jedinicom, Korpusom islamske revolucionarne garde.
Još jedan zvanični novinski izvor, novinska agencija Mehr, objavila je kratak izvještaj 9. avgusta u kojem se navodi da se Hamnei sastao sa Pezeškijanom, razgovarajući o nizu tema, uključujući i američko-izraelski rat. Sukob, koji je u petom mjesecu, trenutno je u zatišju.
Nisu objavljene fotografije, audio ili video snimci.
Prošle nedelje, Pezeškijan je rekao da je komunikacija sa Hamneijem trenutno veoma "teška".
Iranska revolucionarna garda: Ormuz se ponovo otvara kada SAD prihvate zahtjeve Irana
Iranska revolucionarna garda je saopštila je da Ormuski moreuz neće biti ponovo otvoren dok Sjedinjene Države ne prihvate sve zahtjeve Teherana.
Komentar Huseina Mohebija, portparola Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGK), bio je najnovija poruka iranskih zvaničnika, dok napori da se pregovara o okončanju rata koji predvode SAD i Izrael, a koji traje više od pet mjeseci, traju.
Iran je zatvorio kritični plovni put, ograničavajući glavni izvor saobraćaja tankera za naftu za globalna tržišta. Teheran je iskoristio zatvaranje kao neophodnu adut u pregovorima sa Vašingtonom.
Iran i Oman, čije se teritorijalne vode nalaze na južnoj strani moreuza, vode razgovore o stvaranju sistema naplate putarine za brodove koji prolaze.
Mohebija je iranska državna televizija 9. avgusta citirala da će IRGK držati plovni put zatvorenim.
"Naša trenutna strategija je da zadržimo ovaj moreuz dok neprijatelj ne prihvati sve naše uslove", rekao je. "Moreuz je sada za nas zapravo ratna pozornica, a ne samo plovni put."
Iranski ministar inostranih poslova je, u međuvremenu, rekao da nema direktnih razgovora sa Vašingtonom, već samo preko posrednika.
U razgovoru za novinsku agenciju Mehr, Abas Arakči je optužio Vašington da krši prelazni sporazum koji su dvije strane potpisale u junu.
Arakči je takođe rekao da su Iran i Oman u "završnoj fazi" pregovora o tranzitu.
U intervjuu za Fox news emitovanom 8. avgusta, potpredsednik SAD JD Vance je rekao da je cilj Vašingtona "da vidi ista količina nafte i gasa koja dolazi iz Zaliva kao prije početka sukoba".
"To je ono što su nam Iranci rekli da će uraditi", citiran je. "Ali znate, mi im ne verujemo", rekao je Vance.
Turska insistira da novi pakt ne cilja Iran, kaže da bi Egipat mogao na kraju da se pridruži
Turski ministar inostranih poslova tvrdio je da sporazum o odbrani koji su potpisali Turska, Pakistan i Saudijska Arabija ne cilja Iran, iako je rekao da je tehnički isti kao i pakt o međusobnoj odbrani NATO-a iz Člana 5, što znači da je napad na jednu stranu napad na sve.
Ministar inostranih poslova Hakan Fidan je 8. avgusta dodao da bi paktu, koji su dan ranije potpisali lideri tri zemlje, na kraju mogli da se pridruže Egipat i druge zemlje kada se riješi niz tehničkih pitanja.
"NATO je veliki vojni savez 32 zemlje. Počeli smo ovdje kao tri zemlje i moramo da preduzmemo veoma skromne, ali konkretne korake", rekao je.
Fidan je za državnu novinsku agenciju Anadolija rekao da će biti osnovan komitet ministara sličan onom unutar NATO saveza, kao i generalni sekretarijat sa sjedištem u Saudijskoj Arabiji.
Fidan nije odmah otkrio pitanja koja je potrebno riješiti kako bi se otvorio put Egiptu da se pridruži sporazumu, koji predvode uglavnom sunitske muslimanske zemlje. Iran je većinski šiitski.
Lideri Turske, Saudijske Arabije i Pakistana 7. avgusta okupili su se u saudijskom gradu Meki kako bi potpisali zajednički odbrambeni pakt čiji je cilj jačanje "kolektivnog odvraćanja od bilo kakvog čina agresije".
U početnom saopštenju, turska vlada je rekla da "sporazum nije u suprotnosti sa obavezama Turske prema postojećim međunarodnim savezima, uključujući i one u srcu NATO-a". Turska je članica zapadnog vojnog saveza.
"Sporazum je od posebnog značaja u svjetlu sve većih izazova i prijetnji sa kojima se suočava region, među kojima su prije svega teroristički napadi, šverc oružja i prijetnje usmjerene na susjedne zemlje i međunarodne pomorske rute", dodalo je ministarstvo.
Ovaj razvoj događaja dogodio se usred rastuće neizvjesnosti na Bliskom istoku, bez neposrednog kraja sukoba između Teherana i Vašingtona.
Odvojeno, Saudijska Arabija je prošle godine potpisala Sporazum o strateškoj međusobnoj odbrani sa Pakistanom koji je uključivao klauzulu sličnu članu 5 NATO-a, u kojem se navodi da će se "svaka agresija protiv bilo koje zemlje smatrati agresijom protiv obje".
Saudijska Arabija, saveznik SAD i dugogodišnji ogorčeni rival Irana za regionalni uticaj u političkim, vojnim i vjerskim pitanjima, često je bila meta iranskih raketa i lansiranja dronova nakon što su SAD i Izrael napali Iran počev od 28. februara.
Iran i Oman 'veoma blizu' sporazuma o novoj ruti kroz Ormuski moreuz, kaže Teheran
Iranski ministar inostranih poslova Abas Arakči izjavio je 8. avgusta da su Iran i Oman "veoma blizu" postizanja sporazuma o novoj ruti kroz Ormuski moreuz.
Međutim, Arakči je takođe rekao da će Teheran postaviti uslove za sporazum, uključujući nadoknadu za ono što je nazvao kršenjem sporazuma između Irana i Sjedinjenih Država, postignutog uz posredovanje Pakistana ranije ove godine, od strane SAD.
Nije bilo neposrednih komentara američkih zvaničnika.
Ranije ove nedelje, predsjednik SAD Donald Trump rekao je da vjeruje da Iran ne može još dugo da izdrži sukob i da su pregovori sa Teheranom o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza u toku.
Iranski zvaničnici su negirali da se razgovori sa Vašingtonom vode, a portparol Ministarstva inostranih poslova Esmail Bakaei rekao je da su Teheran i Muskat skoro završili zajedničko saopštenje, "pod uslovom da određene treće strane ne ometaju proces".
Efikasno zatvaranje moreuza dugo je bilo jedno od centralnih pitanja u ratu između Sjedinjenih Država i Irana i jedna od glavnih prepreka postizanju dogovorenog rješenja usmjerenog na okončanje šireg sukoba na Bliskom istoku.