Uživo Novi američki napadi na Iran, Teheran upozorio na odmazdu

Iranski državni mediji objavili su fotografiju bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada kako prisustvuje obredima u okviru ispraćaja pokojnog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija u Teheranu.

Fotografija objavljena u ponedeljak prikazuje Ahmadinedžada kako hoda ulicom među ostalim ožalošćenima okruženim pripadnicima svog obezbeđenja.

Tokom prvog talasa izraelskih i američkih napada na Teheran na početku sukoba u februaru, u kojima je ubijen Hamnei, prijavljeno je da je i Ahmadinedžadova rezidencija, ili područje oko nje, u istočnom delu Teherana, takođe bila meta.

Napad na Ahmadinedžadovu rezidenciju, posle čega nije bilo informacija o njemu tokom 40-dnevnog rata, podstakao je spekulacije o tome gde se nalazi.

Njujork tajms (The New York Times) je pre manje od dva meseca, posle postizanja primirja i pozivajući se na američke zvaničnike, objavio da je Ahmadinedžad razmatran kao potencijalna osoba koja bi mogla da predvodi Iran u slučaju pada vlade.

Izveštaj Njujork tajmsa objavljen 19. maja navodi da je američko-izraelski vazdušni napad na Ahmadinedžadovu rezidenciju na početku rata "bio osmišljen da ga oslobodi iz kućnog pritvora" i da je bio deo šireg plana promene režima.

Ahmadinedžad, koji je bio predsednik od 2005. do 2013. godine, nekada je bio poznat kao tvrdi lojalista i žestoki kritičar SAD i Izraela. On se, međutim, kasnije razišao s iranskim vladajućim establišmentom, više puta se sukobio s Hamneijevim krugom i bilo mu je zabranjeno da se kandiduje na nekoliko izbora.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je u ponedeljak za Foks njuz da su hrišćanska sela na jugu Libanuatražila izraelsku zaštitu od Hezbolaha, dodajući da su "neka od njih zapravo tražila da budu pripojena Izraelu" jer ih Izrael štiti od militanata.

Izraelske snage nastavile su operacije na jugu Libana mesecima pošto se sukob proširio kada je Hezbolah, kojeg podržava Teheran, pokrenuo raketne napade posle ubistva iranskog vrhovnog vođe ajotolaha Alija Hamneija tokom američko-izraelskih udara 28. februara.

Izrael je odgovorio velikom vazdušnom kampanjom i kopnenom ofanzivom, a njegove trupe su nastavile da drže teritoriju blizu granice.

Hezbolah je i militantna grupa i partija koja kontroliše veliki deo juga Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu njegovo oružano krilo.

Netanjahu je u nedelju na državnoj ceremoniji ponovio da će izraelske snage ostati na jugu Libana "koliko god je potrebno" da bi zaštitile sever Izraela.

Izraelski vojni komandant Ejal Zamir, tokom posete trupama raspoređene blizu zamka Bofort na jugu Libana, rekao je da će vojska nastaviti operacije kako bi uklonila pretnje s libanske teritorije.

Netanjahu je u intervjuu za Foks njuz takođe umanjio značaj izveštaja o tenzijama s američkim predsednikom Donaldom Trampom oko primirja s Iranom, rekavši da se saveznici uglavnom slažu uprkos povremenim neslaganjima.

Tramp je nedavno javno kritikovao Netanjahua i rekao da izraelski lider "zna ko je šef".

Izvor: AFP

Iranske vlasti uvele su opsežne mere bezbednosti širom Teherana, uključujući zatvaranje vazdušnog prostora iznad prestonice u ponedeljak, kada je krenula pogrebna povorka u okviru javnog ispraćaja preminulog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija

Očekuje se da će povorka kroz Teheran trajati do 12 sati pre daljih ceremonija u Komu i svetim šiitskim gradovima u Iraku, posle čega će Hamneiji biti sahranjen u Mešhedu 9. jula. Privremena, lokalizovana ograničenja letova takođe će biti na snazi od 7. jula do sahrane dva dana kasnije.

Zvaničnici se pripremaju za mase kao na sahrani ajatolaha Ruholaha Homeinija 1989. godine, a državni mediji su prikazali veliki broj okupljenih kako prate Hamneijev kovčeg kroz prestonicu pošto je kovčeg dva dana bio u molitvenom kompleksu Velika Mosala u Teheranu.

Organizatori su takođe izgledali odlučni da izbegnu ponavljanje smrtonosne gužve koja je obeležila Homeinijevu sahranu, kada je u naletima mase poginulo više od 10 ljudi, a povređeno više od 10.000.

Masivne betonske barijere podignute su oko Hamneijevog kovčega tokom početnih ceremonija, što odražava povećanu zabrinutost zbog kontrole mase.

Iransko liderstvo predstavlja ceremonije kao izraz kontinuiteta i otpornosti posle petonedeljnog sukoba s Izraelom i SAD koji je počeo napadom 28. februara kada je Hamneiji ubijen.

Zvaničnici su više puta prikazivali odziv kao izraz nacionalnog jedinstva uprkos ratu, kao i posle masovnih antivladinih protesta na početku godine koji su brutalno ugušeni.

Pažnja je usmerena na Hamneijevog naslednika, njegovog drugog sina, Modžtabu Hamneija, koji se još nije pojavio u javnosti otkako je imenovan za vrhovnog vođu i koji je navodno ranjen je u napadima u kojima je poginuo njegov otac.

U međuvremenu nisu objavljeni poznati audio ili video snimci s njim, što dovodi u pitanje njegovo zdravlje i sposobnost da obavlja svoje dužnosti vrhovnog vođe. Trojica ostalih Hamneijevih sinova, koji su takođe biti van javnosti od izbijanja rata, prisustvovali su sahrani.

Takođe je značajno prisustvo vrhovnog komandanta Islamske revolucionarne garde (IRGC) Ahmada Vahidija, koji se ponovo pojavio u javnosti prvi put posle više meseci kada je odao počast Hamneijevom kovčegu 3. jula.

On se držao po strani od početka sukoba usled zabrinutosti da bi visoki iranski komandanti mogli biti meta atentata. Esmail Kani, retko viđeni šef Kuds snaga IRGC-a, koje nadgledaju iransku vojsku i tajne operacije u inostranstvu, takođe se pojavio 6. jula.

Međutim, nijedan od preživelih bivših iranskih predsednika, od kojih je nekoliko imalo zategnute odnose s Alijem Hamneijem, nije viđen na ceremoniji.

Delegacije Hamasa i Hezbolaha su takođe prisustvovale, što je istaklo dugogodišnje veze Teherana s naoružanim grupama na Bliskom istoku.

SAD i Evropska unija smatraju Hamas terorističkom organizacijom. Vašington je takođe označio Hezbolah kao terorističku organizaciju, dok je njegovo vojno krilo na crnoj listi Evropske unije.

Izvori: AFP i dpa

Američki predsednik Donald Tramp iskoristiće ovogodišnji samit NATO-a u Turskoj da razgovara o bezbednosnim izazovima na Bliskom istoku, uključujući zaštitu pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz i angažovanje sa novim rukovodstvom Sirije, dok će istovremeno vršiti pritisak na saveznike da prošire svoje vojne kapacitete, rekli su visoki američki zvaničnici u nedelju.

Zvaničnici su rekli da će Tramp održati bilateralne sastanke s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom i sirijskim predsednikom Ahmedom el Šaraom na marginama samita u Ankari, ističući sve veći diplomatski angažman Vašingtona s Damaskom posle političkih promena u Siriji.

Prema rečima zvaničnika, očekuje se da će bezbednost Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi otprilike petina globalnog izvoza nafte, biti ključna tema tokom samita s obzirom na tenzije koje uključuju Iran i strateški značaj regiona.

Visoki zvaničnik je rekao da je nekoliko saveznika NATO-a već naznačilo spremnost da doprinese naporima za pomorsku bezbednost, ali je rekao da mnogi i dalje nemaju dovoljno pomorska resursa za značajnu operaciju.

"Mnogo saveznika je podiglo ruku i ponudilo učešće sa svojim kapacitetima, ali... mnogi od njih nemaju potrebne brodove ili sredstva da doprinesu značajnom naporu na moru", rekao je zvaničnik.

Te izjave sugerišu da američka administracija želi da evropski saveznici preuzmu veću ulogu u zaštiti kritičnih morskih puteva u Zalivu, dok SAD usmeravaju resurse na šire globalne bezbednosne prioritete.

Bela kuća je saopštila da će Tramp nastaviti da poziva članice NATO-a da povećaju izdavanja na odbranu i ojačaju vojne kapacitete, tvrdeći da bi sposobniji saveznici bili u boljoj poziciji da doprinesu operacijama koje se kreću od evropske bezbednosti do pomorskih misija u strateški važnim regionima kao što je Zaliv.