IAEA poziva Teheran da sarađuje po pitanju iranskog nuklearnog materijala

Američki državni sekretar Marko Rubio pozvao je u utorak Kinu da pomogne da se rezolucija koju su predložile SAD, a kojom se poziva na slobodnu plovidbu kroz Ormuski moreuz, usvoji u Ujedinjenim nacijama, navodeći da bi Peking trebalo da ima "svoj interes" po tom pitanju.

Rubio je govorio na saslušanju u Odboru za budžet Predstavničkog doma, pošto je prethodno bio na sednici Odbora za spoljne odnose Senata.

"Želeli bismo da vidimo njihovu pomoć u Ujedinjenim nacijama", rekao je Rubio, misleći na predlog koji je Vašington podneo s Bahreinom, a koji ima za cilj zaštitu međunarodnih plovnih puteva, komercijalnog brodskog saobraćaja i snabdevanja energijom.

"Nažalost, Kinezi i dalje prete vetom. Dakle, ako su zaista protiv zatvaranja moreuza, trebalo bi da ga podrže, makar da se uzdrže, a ne da koriste veto", rekao je Rubio.

"Rusi su, naravno, druga stvar. Oni se žestoko protive toj rezoluciji iz raznoraznih razloga", dodao je on.

Sličan predlog koji je Bahrein podneo u aprilu su odbacile i Kina i Rusija.

U izveštaju Saveta bezbednosti od 1. juna navodi se da nije jasno kada će se glasati o tom predlogu.

Rubio je u utorak rekao članovima Predstavničkog doma da bi prva faza sporazuma bila da Iran ukine blokadu moreuza u zamenu za ukidanje američke pomorske blokade iranskih luka i voda.

Pozivajući se na rezoluciju UN, on je naveo da je kineska ekonomija "vođena izvozom" i da bi stoga "Kina na kraći i duži rok trebalo da ima – i mi smo to stavili Kinezima na znanje – svoj interes da osigura da Iran obustavi svoje aktivnosti".

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u utorak da nikakve sankcije Iranu neće biti ukinute u zamenu za pristanak Irana da otvori Ormuski moreuz.

Rubio je tokom saslušanja u senatskom odboru rekao: "O tome se nije razgovaralo. To nije ponuđeno."

Njegova izjava protivreči izveštajima iranskih državnih medija o nacrtu sporazuma o kojem pregovaraju Teheran i Vašington preko pakistanskih posrednika. Ovi izveštaji navode da sporazum o kome se raspravlja uključuje ublažavanje sankcija i vraćanje iranskih sredstava koja su zamrznuta u inostranstvu.

Rubio je rekao senatorima da bi prva faza svakog sporazuma bila da Iran otvori Ormuski moreuz, posle čega bi usledila druga faza koja se bavi iranskim nuklearnim programom u trajanju od 30 do 90 dana.

On je dodao da su razgovori komplikovani zbog kašnjenja uzrokovanih strukturom moći unutar Irana. Iranski pregovarači, rekao je, zatim su morali da pregovaraju sa svojim liderskim savetom u Teheranu – što je dovelo do kašnjenja od nekoliko dana svaki put kada bi se slale nove poruke.

Rubio je takođe upitan da li bi mogao da iskoristi svoj uticaj u Trampovoj administraciji da je ubedi da kongresmeni pruži pravno obrazloženje za američke vojne napade na Iran, koje su SAD pokrenule s Izraelom 28. februara.

"Dozvolite mi da to proverim i pitam Kancelariju za pravne savete. Ali oni su svakako pružili pravno obrazloženje za napad", rekao je on.

Teheran, prema izveštajima medija, planira "oproštajnu ceremoniju" i sahranu za bivšeg vrhovnog vođu Alija Hamneija u nekoliko iranskih gradova.

Hamnei, koji je ubijen u zajedničkom američko-izraelskom napadu 28. februara, još nije sahranjen.

Događaji će biti organizovani u gradovima Kom i Mešhed, kao i u prestonici, rekao je zvaničnik u Teheranu.

Prema izveštajima iranskih medija, Mohamed Amin Tavakolizadeh, zamenik direktora za socijalna pitanja za region Teheran, rekao je 2. juna da zvaničnici očekuju da će samo u prestonici prisustvovati do 20 miliona ljudi.

Nije precizirao tačan datum ceremonije, ali je rekao da će verovatno biti održana krajem juna ili početkom jula.

Tavakolizadeh je rekao da će "oproštajna ceremonija" trajati tri dana u Komu i Mešhedu i 24 sata u Teheranu.

Dodao je da će Hamnei biti sahranjen u svetilištu osmog šiitskog imama u Mešhedu, "prema njegovoj volji i željama njegovih rođaka".

Mada su neke avio-kompanije počele da ponovo lete za Bliski istok, regionalne vazdušne linije, kao i linije između Evrope i Azije su i dalje poremećene usled rata u Iranu koji je sad pod prekidom vatre.

Regionalne avio-kompanije su povećale kapacitet letova posle ozbiljnih poremećaja povezanih s ratom, ali mnoge avio-kompanije van Bliskog istoka i dalje preusmeravaju letove iz Evrope u Aziju kako bi izbegle vazdušni prostor regiona.

Više evropskih i azijskih prevoznika obustavilo je letove za Tel Aviv, Dubai, Dohu, Rijad, Bejrut, Erbil, Bagdad i Teheran do leta ili jeseni. Er Frans je obustavio letove za Tel Aviv do 14. juna i letove između Bejruta i Dubaija do 17. juna, dok je KLM obustavio letove za Dubai do 2. avgusta i rute između Rijada i Damama do 12. jula.

Britiš ervejz je takođe odložio nastavak letova za Dubai, Dohu i Tel Aviv do 1. avgusta i planira da smanji broj letova za Bliski istok kada se letovi ponovo uspostave. Ta avio-kompanija je takođe trajno uklonila Džedu s liste destinacija.

Među američkim prevoznicima, Delta je produžila obustavu leta Atlanta-Tel Aviv do 18. decembra, ali planira da nastavi let Njujork-Tel Aviv 6. septembra. Er Kanada je takođe otkazao letove za Tel Aviv i Dubai do 7. septembra.

Nasuprot tome, neke avio-kompanije nastavljaju ograničen raspored letova. Malezija erlajns je najavila da će nastaviti ograničene letove za Dohu od 2. jula. Australijski Kvantas je takođe povećao letove za Rim i Pariz kako bi zadovoljio povećanu potražnju za evropskim rutama.