Šef iranske policije kaže da je od početka rata uhapšeno '6.500 ljudi'
Komandant iranske policije saopštio je da je od početka rata uhapšeno oko "6.500" ljudi zbog optužbi koje je opisao kao "veleizdaju i špijunažu".
Ahmad Reza Radan tvrdi da je 567 od tih osoba povezano sa "licemjerjem, zlonamjernim djelovanjem i kontrarevolucionarnim grupama".
Radan je takođe rekao da se "hapšenja neprijateljskih agenata i izdajnika", za koja tvrdi da su počela tokom protesta širom zemlje u januaru, i dalje nastavljaju.
Amnesty International i druge organizacije za ljudska prava navode da je Teheran značajno povećao upotrebu smrtne kazne nakon januarskih protesta i izbijanja rata s Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama 28. februara.
Smatra se da je Iran ove godine pogubio najmanje pet osoba pod optužbama za špijunažu. S obzirom na to da vlast često izvršava pogubljenja u tajnosti, moguće je da je stvarni broj veći.
Najveći broj izvršenih pogubljenja u svijetu u posljednje 44 godine
Broj pogubljenja u 2025. godini porastao je na najviši broj koji je Amnesty International zabilježio od 1981. godine, sa 2.707 pogubljenih u 17 zemalja, otkrio je najnoviji godišnji izvještaj ove organizacije za ljudska prava o globalnoj primjeni smrtne kazne.
"Zapanjujući porast zabilježen u izvještaju 'Smrtne kazne i pogubljenja 2025' posljedica je nekoliko vlada odlučnih da vladaju strahom", navodi se u saopštenju Amnestyja.
Navode da su iranske vlasti glavni pokretači naglog porasta, nakon što su pogubile najmanje 2.159 ljudi, što je više nego dvostruko više od broja iz 2024. godine. Pročitajte više OVDJE
Iranska NVO osuđuje 'nameštena suđenja' demonstrantima koja su dovela do pogubljenja
Iranska nevladina organizacija za ljudska prava sa sedištem u Norveškoj IHRNGO saopštila je u subotu da su pogubljenja demonstranata uhapšenih tokom nedavnih nacionalnih protesta "olakšano i ubrzana" advokatima koje je odobrila država.
Demonstracije, koje su počele krajem decembra i trajale do februara, bile su najveći protest u Iranu od Islamske revolucije 1979. Nemiri su izazvani porastom inflacije i široko rasprostranjenim nestašicama i doveli su do nasilnog državnog obračuna koji je rezultirao hiljadama žrtava i desetinama hiljada hapšenja.
IHRNGO navodi je pregledala dokumentaciju koja potvrđuje, kako navodi, "nameštena suđenja" u kojima "neki advokati koje je odobrila država rutinski nisu osporili prisilna priznanja, istražili tvrdnje o mučenju i zlostavljanju ili predstavili vitalne dokaze koji oslobađaju od krivice".
Organizacija tvrdi da to rezultiralo time da iranski sudovi odmah izriču smrtne kazne na osnovu neosporenih dokaza koje Vrhovni sud brzo potvrđuje, uskraćujući optuženima šansu za pravno preispitivanje.
U saopštenju se takođe navodi da su advokati u nekim slučajevima odbili da komuniciraju s porodicama optuženih, sprečavajući ih da prate kako se slučaj odvija.
Prema podacima IHRNGO, u Iranu je 2026. godine bilo više od 200 pogubljenja.
Iranske vlasti su u subotu objavile izveštaj u kojem se navodi da je 30 ljudi pogubljeno iz političkih razloga od početka sukoba sa SAD i Izraelom 28. februara.
Iransko pravosuđe je saopštilo da su pogubljeni proglašeni krivima za "špijunažu" i "terorizam" u slučajevima povezanim s velikim antivladinima protestima ranije ove godine.
Abu Dabi navodi da je nuklearna elektrana pogođena dronom
U nuklearnoj elektrani Barakah u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) izbio je požar, saopštila je Medijska uprava Abu Dabija 17. maja.
Požar je izbio posle udara drona u nuklearnu elektranu Barakah u regionu Al-Dafra. Nije bilo smrtnih slučajeva ili povređenih.
Novinska agencija UAE navela je da je požar izbio u električnom generatoru van perimetra elektrane i da nije negativno uticao na bezbednost lokacije.
Nakon pokretanja američko-izraelskih udara na Iran 28. februara, UAE su bili najveća meta odmazde Teherana.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) u reakciji na napad saopštila je da su "neprihvatljive vojne aktivnosti koje ugrožavaju nuklearnu bezbednost".
IAEA je saopštila da su je UAE uverili da su nivoi zračenja u postrojenju Barakah normalni i da hitni dizel generatori trenutno obezbeđuju električnu energiju trećem bloku elektrane.
"IAEA pažljivo prati situaciju i u stalnom je kontaktu s vlastima UAE, spremna da pruži pomoć ako je potrebno", saopštila je agencija na X.
Generalni direktor IAEA Rafael Grosi "izražava ozbiljnu zabrinutost zbog incidenta", dodala je agencija.
"Generalni direktor ponavlja poziv na maksimalno vojnu uzdržanost u blizini bilo koje nuklearne elektrane kako bi se izbegla opasnost od nuklearne nesreće", navela je IAEA.