Tramp rekao da je prekid vatre s Iranom na 'aparatima'

Iransko pravosuđe saopštilo je da je zaplijenilo imovinu političkog aktiviste Mehdija Nasirija i još 21 osobe u provinciji Semnan, u sjevernom dijelu zemlje, navodeći da su povezani sa "neprijateljskim elementima".

Novinska agencija Mizan, koja je povezana s pravosuđem, navela je da su te osobe bile "povezane s Izraelom i drugim neprijateljskim državama", te da je zapljena imovine sprovedena u skladu sa zakonom o kažnjavanju špijunaže i saradnje s Izraelom.

Prema navodima agencije, zapljena imovine predstavlja "nacionalnu potrebu", a optuženi se terete da su, u saradnji s "neprijateljskim vladama", nanijeli veliku štetu infrastrukturi i javnim objektima, uključujući škole, univerzitete, istraživačke centre i industrijska postrojenja.

Pravosuđe je objavilo imena svih osoba kojima je zaplijenjena imovina i saopštilo da su njihova pokretna i nepokretna imovina, kao i bankovni računi, identifikovani, zaplijenjeni i zamrznuti. Zabranjeno im je i obavljanje bilo kakvih finansijskih transakcija.

Iranske vlasti nisu iznijele dokaze koji bi potkrijepili optužbe protiv tih osoba.

Iran često zapljenjuje imovinu novinara, političkih aktivista i umjetnika koje optužuje da predstavljaju prijetnju nacionalnoj bezbjednosti.

Nakon rata između Irana i Izraela u junu 2025. godine, iranski parlament usvojio je plan kojim se pooštravaju kazne – uključujući i smrtnu kaznu – za one koji špijuniraju za Izrael ili Sjedinjene Američke Države, ili s njima sarađuju.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči putuje u Peking na razgovore 5. maja.

"Tokom ove posete, sastaće se sa svojim kineskim kolegom, Vang Jijem, kako bi razgovarali o bilateralnim odnosima i regionalnim i međunarodnim dešavanjima", saopštilo je iransko Ministarstvo spoljnih poslova u kratkom saopštenju.

Sastanak se održava u trenutku kada Sjedinjene Države i Iran ostaju u ćorsokaku u pregovorima o okončanju rata.

Dana 4. maja, ministar finansija SAD pozvao je Kinu da pojača svoje diplomatske napore kako bi ubedila Iran da otvori Hormuški moreuz za međunarodnu plovidbu. Skot Besent je dodao da će se to pitanje pokrenuti tokom predstojećeg sastanka predsednika SAD Donalda Trampa sa kineskim liderom Si Đinpingom sredinom maja.

Procene američkih obaveštajnih službi ukazuju da se vreme potrebno Iranu za nuklearni proboj nije promenilo od prošlog leta, prema izveštaju Reutersa.

Ranije je bilo procenjeno da su američko-izraelski napadi na iranska nuklearna postrojenja u junu 2025. godine odložili taj vremenski okvir za do godinu dana.

Reuters se, u svom izveštaju, poziva na tri izvora upoznata sa situacijom navodeći da procene zaključuju kako iranski nuklearni program ostaje u suštini netaknut nakon nedavnog sukoba pokrenutog 28. februara.

"Procene nuklearnog programa Teherana ostaju uglavnom nepromenjene čak i nakon dva meseca rata koji je američki predsednik Donald Tramp pokrenuo delimično da bi sprečio Islamsku republiku da razvije nuklearnu bombu", objavio je Rojters 4. maja.

Tokom nedavnog rata, pojavili su se izveštaji o izraelskim napadima na nekoliko iranskih nuklearnih postrojenja. Dva izvora su rekla Rojtersu da su američke obaveštajne agencije zaključile, pre 12-dnevnog rata, da Iran verovatno može da proizvede dovoljno uranijuma za oružje i da proizvede bombu u roku od otprilike tri do šest meseci.

U proceni se navodi da bi za stvarno značajno unazađivanje iranskog nuklearnog programa bilo neophodno uništiti njegove preostale zalihe visoko obogaćenog uranijuma, koje su i dalje zakopane u podzemnim lokacijama pogođenim prošlog leta.

Antonio Gutereš je izrazio zabrinutost zbog izveštaja o lošem i pogoršanom fizičkom stanju pritvorene iranske dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi.

Guterešov portparol Stefan Dižarik rekao je novinarima uveče 4. maja da je generalni sekretar Ujedinjenih nacija izrazio "duboku zabrinutost" zbog njenog zdravstvenog stanja i pozvao iranske vlasti da obezbede da Mohamadi "dobije bar hitnu medicinsku negu koju zahteva njeno trenutno zdravstveno stanje".

Američki ambasador u Ujedinjenim nacijama Majk Volc takođe je napisao na mreži X 5. maja da Mohamadi trpi zlostavljanje u zatvoru "zbog toga što je govorila istinu o zlostavljanju žena i političkih protivnika od strane režima" i poziva Teheran da joj pruži "hitnu negu koja joj je potrebna".

Fondacija Narges Mohamadi saopštila je 1. maja da je poznata aktivistkinja za ljudska prava hitno prebačena u bolnicu u Zandžanu zbog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja.

Prema navodima fondacije, dva puta je gubila svest i doživela tešku srčanu krizu, a njeno stanje je opisano kao "izuzetno kritično". Nakon njenog premeštaja iz zatvora u Zandžanu u bolnicu u istom gradu, fondacija je saopštila da je njeno stanje ostalo "nestabilno".

Njen brat Hamidreza Mohamadi rekao je 2. maja za Radio Farda (RSE) da je porodica mogla da je vidi na odeljenju intenzivne nege bolnice dodajući da je njeno stanje "teško" i da diše uz pomoć kiseonika.