Iranski mediji tvrde da je Teheran odgovorio na američki prijedlog za mir

Sedam najvećih svetskih proizvođača nafte saopštilo je da će povećati proizvodnju "kako bi podržali stabilnost tržišta nafte", nekoliko dana posle dramatičnog skoka cena nafte usled strahova na tržištima da isporuke kroz Ormuski moreuz neće uskoro biti nastavljene.

Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Kazahstan, Alžir i Oman doneli su odluku na virtuelnom sastanku 3. maja da u junu povećaju proizvodnju za 188.000 barela dnevno.

Cene nafte dostigle najviši nivo od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022, dostigavši 126 dolara po barelu 29. aprila, nakon izveštaja u Volstrit žurnalu da je američki predsednik Donald Tramp rekao pomoćnicima da se pripreme za "produženu" blokadu iranskih luka. Cena je od tada blago pala.

"Zemlje će nastaviti da pažljivo prate i procenjuju tržišne uslove i da kontinuirano podržavaju stabilnost tržišta", navodi se u saopštenju OPEK+ (Organizacija zemalja izvoznica nafte plus zemlje koje nisu u tom kartelu).

Međutim, iako ovaj potez može pružiti izvesno olakšanje, on ne menja osnovne uzroke trenutnih nivoa cena.

Američka blokada sprečava Iran da isporučuje naftu Kini, dodatno pojačava pritisak na cene izazvan iranskom blokadom koja je sprečila druge zemlje Persijskog zaliva da šalju naftu kupcima širom sveta. Američka blokada je počela 13. aprila, posle neuspešnih američko-iranskih pregovora u Islamabadu.

Teheran je pokrenuo blokadu nakon što su američko-izraelski vazdušni napadi na Iran pokrenuli rat 28. februara.

Pre rata, oko 20 odsto globalnih isporuka nafte prolazilo je kroz Ormuski moreuz.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ukrajinski napadi na rusku naftnu industriju takođe doprinose pritisku na cene.

"Ako dodatne količine naše nafte budu uklonjene s tržišta, cene će dodatno porasti sa trenutnih nivoa, koji su već iznad 120 dolara po barelu. To bi značilo da bi čak i s manjim obimom izvoza, naše kompanije zaradile više novca, a država bi dobila više prihoda", rekao je Peskov.

Ukrajinski napadi dronovima su poslednjih dana dosezali čak do 1.500 kilometara unutar Rusije.

"Važno je da svaki napad smanjuje mogućnosti ruske vojne industrije, logistike i izvoza nafte", napisao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na društvenim mrežama 29. aprila.

Iranski portal Mizan blizak pravosuđu te zemlje izvestio je o pogubljenju čoveka optuženog za umešanost u ubistvo bezbednosnog službenika tokom protesta "Žene, život, sloboda" koji su zahvatili zemlju 2022. godine.

Pogubljenje Mehraba Abdulahazadeha je poslednje u nizu sudskih pogubljenja u Iranu poslednjih nedelja i usledilo je posle izveštaja o pogubljenju još dvojice muškaraca prethodnog dana.

U februaru je Kurdska mreža za ljudska prava objavila poruku Abdulahazadeha u kojoj je rekao da je imao 25 godina kada je zatvoren pošto ga je uhapsio Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) u Urmiji, u iranskoj provinciji Zapadni Azerbejdžan.

U svojoj poruci, iz Centralnog zatvora Urmija, naveo je da su ga "od prvog dana hapšenja primorali da prizna mučenjem i pretnjama". Dodao je da je njegov jedini "zločin" bio "to što je Kurd".

Kurdi čine oko 10 odsto stanovništva Irana i uglavnom žive na zapadu zemlje, duž granice s Irakom. Iran je dugo optuživan za ugnjetavanje i diskriminaciju etničkih manjina u zemlji, uključujući Kurde.

Makar jedan od muškaraca pogubljenih u subotu, Naser Bakrzadeh, takođe je identifikovan kao Kurd.

Talas pogubljenja se poklapa, kako grupe za ljudska prava navode, širom represijom u Iranu, posle masovnih protesta u januaru, koje su snage bezbednosti ugušile ubivši hiljade ljudi.

To se nastavilo, pa i intenziviralo, otkako su američki i izraelski vazdušni napadi počeli 28. februara. Organizacije za ljudska prava dugo već optužuju Islamsku Republiku da koristi smrtnu kaznu kako bi sejala strah u društvu.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će uskoro evaluirati novi mirovni predlog koji je ponudio Teheran, ali je dodao da ne može da zamisli da će biti prihvatljiv i naznačio mogućnost obnavljanja vazdušnih udara na Iran.

"Uskoro ću razmotriti plan koji nam je Iran upravo poslao, ali ne mogu da zamislim da bi bio prihvatljiv s obzirom na to da još nisu platili dovoljno veliku cenu za ono što su uradili čovečanstvu i svetu u poslednjih 47 godina", objavio je u subotu na Truth Social.

On je prethodno rekao novinarima da mu je rečeno o osnovnom konceptu ponude Teherana, ali da čeka da ga njegovi pomoćnici obaveste o detaljima, aludirajući na mogućnost ponovnog pokretanja udara ako se Iran "loše ponaša".

"Oni su mi rekli o konceptu sporazuma. Sada će mi dati tačnu formulaciju", rekao je dok se ukrcavao na avion za Majami iz Vest Palm Biča na Floridi, gde provodi većinu vikenda.

Na pitanje da li bi mogao ponovo da pokrene napade na Iran, Tramp je rekao: "Ne želim to da kažem. Mislim, ne mogu to da kažem novinaru. Ako se loše ponašaju, ako urade nešto loše, sada ćemo videti. Ali to je mogućnost koja bi se mogla dogoditi."

Nekoliko sati ranije, visoki iranski zvaničnik je detaljno izneo mirovni predlog koji je podneo Teheran, navodeći da se sastoji od 14 tačaka, uključujući mnoge koje je Tramp već odbacio.

Predlog Teherana uključuje često navođene uslove koji pozivaju na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i okončanje američke blokade iranskih luka, dok bi razgovori o iranskom nuklearnom programu bili odloženi.

Drugi iranski uslovi uključuju uklanjanje američkih snaga iz područja oko Irana, oslobađanje zamrznute iranske imovine, isplatu nadoknade za ratnu štetu, eventualno ukidanje sankcija Teheranu i okončanje svih borbi, uključujući i one u Libanu.

Tramp, koji je u petak rekao da "nije zadovoljan" novi predlogom Teherana, više puta je insistirao da Iran nikada ne može da ima nuklearno oružje i da mora da se odrekne zaliha obogaćenog uranijuma.

Takođe je rekao da blokada iranskih luka neće prestati dok se ne finalizuje mirovni sporazum.

Iako je Tramp često govorio da Iran očajnički traži mirovni sporazum, on je rekao i da bi mogao da nastavi vazdušnu kampanju protiv Iranskih – uključujući na objekte civilne infrastrukture – ako se ne postigne sporazum.

Tramp je u petak rekao da SAD neće prekinuti svoju konfrontaciju s Iranom prerano, samo da bi se "problem pojavio za tri godine".

"U ovom trenutku nisam zadovoljan onim što nude“, rekao je Tramp novinarima, dodajući da je iransko rukovodstvo "zbrčkano“ i opterećeno "ogromnim" unutrašnjim neslaganjem.

Iranska blokada Ormuskog moreuza – ključnog plovnog puta kroz koji se transportovalo oko 20 odsto svetskih isporuka nafte i prirodnog gasa pre rata – podigla je cene energenata na globalnom nivou, stvarajući rizik od recesije u mnogim zemljama, kao i politički pritisak na Trampa.

U aprilu su SAD uvele sopstvenu blokadu brodova iz iranskih luka, dok su istovremeno pristale na primirje sa Iranom koje je stupilo na snagu 8. aprila.

Izvori: AFP i Reuters

NATO je saopštio da "sarađuje sa SAD kako bi razumeo detalje njihove odluke o raspoređivanju snaga u Nemačkoj", nakon što je Pentagon najavio da će povući približno 5.000 američkih vojnika iz Nemačke u narednih 6-12 meseci.

"Ovo prilagođavanje naglašava potrebu da Evropa nastavi da više ulaže u odbranu", rekla je portparolka NATO-a Alison Hart, "i preuzme veći deo odgovornosti za našu zajedničku bezbednost – gde već vidimo napredak otkako su se na samitu NATO-a u Hagu prošle godine saveznici saglasili da ulažu pet odsto BDP-a".

Tramp je dugo kritikovao saveznike iz NATO-a što ne troše dovoljno na odbranu. Njegov pritisak na članice NATO-a da preuzmu veći deo tereta bio je ključan za obezbeđivanje značajnog sporazuma na samitu NATO-a 2025. godine u Hagu, gde su se saveznici obavezali da povećaju izdatke za odbranu i bezbednost na pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Sve članice NATO-a su u 2025. godini ispunile ili premašile prethodni cilj od dva odsto potrošnje. Zemlje NATO-a imaju rok do 2035. da dostignu cilj od pet odsto.