Glavni iranski pregovarač poručio da SAD nemaju alternativu osim da prihvate uslove Irana

Dva muškarca osuđena za špijunažu za Izrael pogubljena su rano u utorak, objavila je portal Mizan povezan s iranskim pravosuđem, dok organizacije za ljudska prava upozoravaju na naglu eskalaciju primene smrtne kazne.

Mizan je naveo da su Jakub Karimpur i Naser Bakrzadeh pogubljeni zbog "obaveštajne saradnje i špijunaže u korist cionističkog režima i obaveštajne službe Mosad".

Prema Mizanu, Karimpur je "nastavio efikasnu saradnju sa službom Mosad tokom nametnutog rata", prenoseći osetljive obaveštajne podatke oficiru Mosada.

Fraza "nametnuti rat" je zvanični iranski termin za sukob sa SAD. S obzirom na to da je Karimpur uhapšen pod optužbom za špijunažu u novembru, čini se da se odnosi na dvanaestodnevni rat sa Izraelom prošlog juna, a ne sukob sa SAD i Izraelom koji je počela 28. februara i pauziran stupanjem na snagu primirja između SAD i Irana 8. aprila.

Bakrzade, dvadesetšestogodišnji Kurd, bio je zatvoren tri godine pre pogubljenja. U danima pre njegove smrti, kružio je video snimak na kojem se vide njegovi roditelji kako apeluju na verske vlasti i tela za ljudska prava da intervenišu. Otac je insistirao da je njegov sin nevin i rekao je da je smrtna kazna potvrđena samo "zbog nedavnog rata". Takođe je rekao da je kazna dva puta poništena na nivou Vrhovnog suda, samo da bi je prvobitno veće koje je izreklo presudu ponovo izreklo.

Organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) pomenula je Bakrzadea u saopštenju u oktobru 2024. godine, napominjući da je on među pet kurdskih građana koji se suočavaju s optužbama za špijunažu u vezi s navodnom saradnjom s Izraelom.

Dva pogubljenja su izvršena dok grupe za ljudska prava tvrde da je došlo do povećanja broja izvršenja smrtnih kazni. Iran je stalno na vrhu zemalja po broju izvršenja smrtnih kazni. Organizacije za ljudska prava već dugo optužuju Islamsku Republiku da koristi smrtnu kaznu kako bi sejala strah u društvu.

Pentagon je objavio planove za povlačenje približno 5.000 američkih vojnika iz Nemačke tokom narednih 6-12 meseci, usred tenzija između predsednika Donalda Trampa i nemačkog kancelara Fridriha Merca oko rata s Iranom.

Tramp je poslednjih dana u sukobu s Mercom nakon što je nemački kancelar rekao da Iranci ponižavaju SAD u pregovorima o okončanju rata.

Kao odgovor, u objavi na svojoj platformi TruthSocial, Tramp je 30. aprila rekao da bi Merc trebalo da "posveti više vremena okončanju rata Rusija/Ukrajina" i "manje vremena mešanju u one koji se rešavaju iranske nuklearne pretnje".

SAD održavaju značajno vojno prisustvo u Nemačkoj, s više od 36.000 aktivnih vojnika stacioniranih u bazama širom zemlje od decembra 2025.

Portparol Pentagona Šon Parnel u saopštenju je potvrdio da je direktivu izdao ministar odbrane Pit Hegset.

"Ova odluka dolazi nakon temeljnog pregleda raspoređenosti snaga Ministarstva u Evropi i predstavlja priznanje zahteva i uslova na terenu", rekao je Parnel.

"Očekujemo da će povlačenje biti završeno u narednih šest do dvanaest meseci", dodao je on.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je u petak da SAD neće "prerano" prekinuti sukob sa Iranom da bi se opet u u budućnosti suočile s novim teškoćama, nekoliko sati pošto je rekao da "nije zadovoljan" novim mirovnim predlogom koji je Teheran ponudio preko pakistanskih posrednika.

"Nećemo rano otići i dozvoliti da se problem pojavi za tri godine", rekao je Tramp na skupu u penzionerskom domu na Floridi, dodajući da Teheran "ne izlazi s vrstom dogovora kakav moramo da imamo".

Tramp je ranije insistirao da Teheran traži mirovni sporazum, ali da to nije dovoljno dobro za njega.

"Oni žele da postignu dogovor, ali ja nisam zadovoljan njime", rekao je Tramp novinarima ispred Bele kuće.

Predsednik je rekao da Teheran traži mirovni sporazum "jer nema više vojsku", posle američko-izraelske vojne kampanje protiv Irana koja je počela 28. februara i obustavljena stupanjem na snagu primirja između SAD i Irana 8. aprila.

"Imaju ogroman problem da se slože među sobom u Iranu. Rukovodstvo je veoma razjedinjeno... Svi žele da postignu dogovor, ali su svi zbrčkani", rekao je Tramp.

"Da li želimo da krenemo i samo ih raznesemo i zauvek dokrajčimo – ili želimo da pokušamo da postignemo dogovor“, rekao je predsednik SAD, dodajući da bi "na ljudskoj osnovi" više voleo da izbegne prvu opciju.

Dok iransko Ministarstvo spoljnih poslova izgleda nastavlja diplomatske napore da pregovara sa Vašingtonom o ključnim pitanjima sukoba, sveštenici i poslanici s tvrde linije javno su se usprotivili bilo kakvim većim ustupcima.

Zakon o ratnim ovlašćenjima

Pored toga, usred političkog pritiska da se od Kongresa traži odobrenje za nastavak rata, Tramp je insistirao da prekid vatre objavljen prošlog meseca znači da su neprijateljstva zvanično "prekinuta", što uklanja potrebu za daljim odobrenjem Kongresa.

Tramp je to naveo u pismu članovima Kongresa u petak – što je bio rok za izlaganje Kongresu povodom rata – navodeći da nije bilo razmene vatre s iranskim snagama od prekida vatre 7. aprila.

"Neprijateljstva koja su počela 28. februara 2026. godine su prekinuta", rekao je Tramp.

"Imamo prekid vatre, tako da vam to daje dodatno vreme", dodao je Tramp.

U pitanju je Rezolucija o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine. Prema njenim odredbama, predsednik SAD može da vodi vojnu akciju samo 60 dana pre nego što je okonča, a zatim traži od Kongresa ovlašćenje za nastavak.

Demokrate u Kongresu su osporili Trampovu tvrdnju da prekid vatre resetuje rok od 60 dana.

"Uprkos lažnim tvrdnjama administracije, prekid vatre ne pauzira niti prekida odbrojavanje ratnih ovlašćenja", navodi se u saopštenju vodećih demokratskih članova Predstavničkog doma.

"Neprijateljstva nisu prestala; obe strane sprovode pomorske blokade vojnom silom. Od prvog dana, ovo je bio neovlašćeni rat po izboru zasnovan na očigledno lažnoj pretpostavci o neposrednoj iranskoj pretnji i od danas, 60 dana kasnije, još nema odobrenja Kongresa za rat predsednika Trampa", dodaje se u saopštenju.

Američka mornarica intenzivira upotrebu vještačke inteligencije za otkrivanje pomorskih mina u Hormuškom moreuzu, prenosi Reuters.

Ugovor, vrijedan do 100 miliona dolara, dodijeljen je kompaniji Domino Data Lab iz San Francisca, a cilj mu je da ubrza sposobnost mornarice da otkriva i reaguje na podvodne eksplozivne naprave u spornim pomorskim područjima.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump izjavio je da američka mornarica već uklanja iranske mine iz Hormuškog moreuza, upozoravajući da bi poremećaji u tom plovnom putu, kojim prolazi veliki dio svjetskih isporuka nafte, mogli ugroziti globalnu ekonomiju. Iako je nakon višesedmičnih sukoba između Sjedinjenih Država i Irana postignuto krhko primirje, čišćenje mina moglo bi potrajati mjesecima.

Novi program proširuje ulogu kompanije Domino Data Lab u mornaričkom projektu AMMO (Accelerated Machine Learning for Maritime Operations – Ubrzano mašinsko učenje za pomorske operacije), čiji je cilj unapređenje otkrivanja podvodnih mina pomoću analize sonarnih i vizuelnih snimaka zasnovane na vještačkoj inteligenciji.

Prema navodima Reutersa, sistem omogućava mornarici da trenira, testira i raspoređuje modele mašinskog učenja za bespilotna podvodna vozila (UUV), uz praćenje njihovih performansi i ispravljanje grešaka u realnom vremenu.

"Lov na mine je ranije bio posao za brodove", rekao je za Reuters operativni direktor Domino Data Laba Thomas Robinson. "Sada postaje posao za vještačku inteligenciju."

Ugovor je dio širih napora da se ubrza primjena vještačke inteligencije u vojnom sektoru. Prije pokretanja ovog programa, ažuriranje sistema za otkrivanje novih ili nepoznatih mina moglo je trajati i do šest mjeseci. Iz Domino Data Laba navode da je taj proces sada skraćen na svega nekoliko dana.