Dva filipinska mornara poginula u napadu na saudijski tanker

Bahrein je saopštio da je Iran izveo napad samo nekoliko sati nakon što su se Teheran i Vašington dogovorili o privremenoj obustavi neprijateljstava, koja podrazumeva i to da se Iran uzdrži od napada na zemlje u regionu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina izdalo je ranije upozorenje građanima pred predstojeći napad, pozivajući ih da "ostanu pribrani i upute se ka najbližem bezbednom mestu".

Ubrzo posle toga, ministarstvo je na X objavilo: "Civilna zaštita ugasila požar u objektu koji je izbio usled iranske agresije. Nema izveštaja o povređenima."

Novinska agencija AFP prenela je da je jedan od njenih novinara izvestio o eksplozijama u glavnom gradu Bahreina, Manami, u sredu rano ujutru. Takođe je viđen dim kako se uzdiže iz oblasti na ostrvu Sitra, u blizini Maname, gde se nalaze glavni energetski objekti te zemlje.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas ocenila je da je sporazum između SAD i Irana o prekidu vatre "korak unazad od ivice propasti nakon sedmica eskalacije".

Prema njenim rečima, taj sporazum stvara preko potrebnu priliku za smanjenje pretnji, zaustavljanje raketa, ponovno pokretanje brodova i stvaranje prostora za diplomatiju ka trajnom sporazumu.

Kallas je potvrdila da je razgovarala sa pakistanskim ministrom spoljnih poslova i zahvalila mu što je osigurao ovaj početni dogovor. Kaja Kallas je upozorila da vrata za posredovanje moraju ostati otvorena, jer, prema njenim rečima, temeljni uzroci rata ostaju nerešeni.

"EU je spremna da podrži te napore i u kontaktu je s partnerima u regionu. O tome ću danas razgovarati u Saudijskoj Arabiji", navela je Kallas na mreži X.

Cene nafte su pale, dok su akcije i obveznice zabeležile snažan rast, a dolar – koji je služio kao sigurno utočište – oslabio je u sredu, pošto je dvonedeljni prekid vatre na Bliskom istoku doneo olakšanje tržištima usled nada u ponovno uspostavljanje protoka nafte i gasa kroz Ormuski moreuz.

Prekid vatre je postignut posle višenedeljnih tržišnih nestabilnosti i geopolitičkih previranja, pošto su američki i izraelski udari na Iran krajem februara doveli tenzije do same ivice, pri čemu je Teheran praktično blokirao strateški plovni put koji kroz koji uobičajeno prolazi oko 20 odsto svetskih zaliha energenata.

Američki predsednik Donald Tramp prihvatio je u utorak prekid vatre manje od dva sata pre isteka roka koji je postavio Iranu da ponovo otvori moreuz, uz pretnju da će se Teheran suočiti s razornim napadima na civilnu infrastrukturu.

Reakcija tržišta bila je brza i dramatična: fjučersi američke sirove nafte pali su za oko 15 odsto na 96,31 dolar po barelu, dok su fjučersi nafte Brent takođe skliznuli za 13 odsto na 94,71 dolar po barelu.

Fjučersi indeksa S&P 500 porasli su za 2,5 odsto, dok su evropski fjučersi skočili za više od 5 odsto.

Američki dolar je oslabio u odnosu na većinu valuta, pošto je bio prvi izbor investitora kao sigurna valuta tokom perioda previranja.

Izvor: Reuters

Dok je vest o sporazumu Irana i SAD o dvonedeljnom prekidu vatre ublažila strahove od veće eskalacije sukoba, Džejson Brodski (Jason Brodsky), direktor politike u organizaciji Ujedinjeni protiv nuklearnog Irana (United Against Nuclear Iran), okarakterisao je taj potez kao "taktičku pauzu – odlaganje" i sugerisao da pretnja silom nije uklonjena, već samo odložena.

"Smatram da predsednik Tramp zadržava opciju eskalacije. Planovi napada su pripremljeni. Ta kredibilna vojna pretnja i dalje postoji", izjavio je on za RSE, dodajući da su obe zemlje i dalje u poziciji da izvrše udare.

"Iranci imaju sposobnost da ugroze Ormuski moreuz. Dakle, obe strane mogu da se vrate na prethodne pozicije ako ovaj dogovor ne opstane", rekao je on.

Brodski je takođe primetio da je Teheran napravio značajan zaokret u odnosu na svoju raniju retoriku kako bi sklopio dogovor, pošto je prethodno insistirao na trajnom okončanju neprijateljstava, a ne na privremenom rešenju.

"Ako se ovo u potpunosti sprovede, to znači da se iranski režim povukao pred pretnjama predsednika Trampa", primetio je Brodski, ukazujući na to da su iranski zvaničnici, poput predsednika parlamenta Mohameda Bakera Kalibafa, ranije odbacivali privremena primirja.

"Posle diplomatije prinude, Teheran je odustao od tog zahteva i pristao na privremeni prekid vatre", dodao je on.

Međutim, on je rekao i da bi ideologija iranskog rukovodstva mogla otežati dugoročno rešenje rata.

"Na kraju krajeva, dokle god je Islamska Republika Islamska Republika, ovde verovatno nema srećnog završetka. Njima je, da bi opstali kao sistem, neophodno neprijateljstvo sa SAD", rekao je Brodski.