Ministri finansija EU traže porez na ekstraprofit energetskih kompanija, dok rat u Iranu diže cene
Ministri finansija iz Nemačke, Italije, Španije, Portugala i Austrije zajednički su pozvali Evropsku komisiju da uvede porez na ekstraprofit energetskih kompanija na nivou cele Unije, navodeći ka razlog nagli porast troškova za gorivo povezanih s ratom na Bliskom istoku, izvestio je Rojters.
Ministri su rekli da bi takav porez mogao pomoći u smanjenju finansijskog pritiska na domaćinstva i pokazati evropsku solidarnost.
U pismu upućenom 3. aprila komesaru EU za klimu Vopkeu Hekstri, grupa ministara je navela da trenutni skok cena energije odražava "distorzije tržišta" izazvane sukobom na Bliskom istoku i tvrdila da kompanije koje imaju koristi od krize treba da doprinesu merama za ublaženje problema.
Kao presedan su naveli hitne poreske mere korišćene 2022. tokom energetske krize u Evropi posle ruske invazije na Ukrajinu.
Cene benzina u Evropi su porasle za više od 70 odsto od kraja februara, a prosečne maloprodajne cene benzina i dizela u EU su primetno porasle, pri čemu je benzin porastao za oko 14 odsto, a dizel za oko 30 odsto u nedeljama nakon sukoba, objavio je Marketscreener.
Cena sirove nafte marke Brent u suboti je bila na oko 100,50 dolara po barelu, što je pad sa skoro 120 dolara po barelu krajem marta.
Ministri su rekli da će predloženi porez na ekstraprofit pomoći u pravednijoj raspodeli finansijskog tereta među potrošačima pogođenim sukobom i pozvali Evropsku komisiju da brzo deluje kako bi sprovela pravni okvir.
Tramp daje Teheranu 48 sati za dogovor i da otvori Ormuz ili mu sledi 'pakao'
Predsednik SAD Donald Tramp je u subotu poručio iranskom režimu da "vreme ističe" i da mora da postigne dogovor ili otvori ključni Ormuski moreuz za plovidbu ili će se suočiti s "paklom", obnavljajući raniju pretnju kada je naveo da će Iran "vratiti u kameno doba".
"Sećate se kada sam Iranu dao deset dana da postigne dogovor ili otvori Ormuski moreuz. Vreme ističe – 48 sati pre nego što će se sav pakao sručiti na njih", napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social.
Tramp je izneo ovu pretnju dok američke snage tragaju za nestalim članom posade pošto je dan ranije iznad Irana oboren vion F-15E. Jedan član posade je spasen, rekli su američki zvaničnici.
Tramp je ranije postavio rokove Iranu da postigne dogovor ili otvori Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 procenata globalnih isporuka nafte i prirodnog gasa. Teheran je praktično blokirao prolaz, što je dovelo do svetske energetske krize.
Tramp je 30. marta rekao da će "ako iz bilo kog razloga uskoro ne bude postignut dogovor", američke snage reagovati "dizanjem u vazduh i potpunim uništavanjem svih njihovih elektrana, naftnih bušotina i ostrva Hark (a moguće i svih postrojenja za desalinizaciju!)".
Tramp je 21. marta prvobitno dao Teheranu rok od 48 sati, ali ga je potom produžio, navodeći da želi da pregovorima da šansu za uspeh.
Iran je odbacio američki plan od 15 tačaka koji mu je predstavljen preko pakistanskih posrednika, ali je u subotu ostavio otvorenu mogućnost za dalje pregovore.
'Napravićemo još čvršći': Poručuje Iran nakon američkog napada na ključni most
Dva američka vazdušna napada 2. aprila uništila su deo ključnog mosta na autoputu koji povezuje Teheran sa gradom Karadžom, zapadno od prestonice. U objavi na platformi X, iranski ministar spoljnih poslova osudio je napade usmerene na civilnu infrastrukturu, dok je američki predsednik Donald Tramp na mreži Truth Social poručio da će uslediti slični udari.
Rusija evakuiše desetine svojih radnika iz iranske nuklearne elektrane Bušer
Ruska državna nuklearna agencija Rosatom evakuisala je u subotu 198 pripadnika svog osoblja iz iranske nuklearne elektrane Bušer, nastavljajući svojih zaposlenih povlačenje koje je počelo posle eskalacije sukoba u regionu krajem februara, prenele su ruske novinske agencije.
Elektrana Bušer, jedini operativni nuklearni objekat u Iranu, izgrađena je uz pomoć Rusije i zajednički je vode iransko i rusko osoblje.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je u subotu da ju je Iran obavestio o projektilu koji je pogodio blizu lokacije Bušer, usmrtivši čuvara. Nuklearna agencija je saopštila da glavni delovi elektrane nisu pogođeni i da je nivo zračenja normalan.
Taj napad nije nezavisno potvrđen, a ni američka ni izraelska vojska nisu potvrdile učešće u napadu na objekat.
Generalni direktor IAEA Rafael Grosi naveo je na X: "Lokacije (nuklearnih elektrana) ili obližnja područja nikada ne smeju biti napadnuta... maksimalna vojna uzdržanost je neophodna kako bi se izbegao rizik od nuklearne nesreće."
Šef Rosatoma Aleksej Lihačov rekao je da se situacija razvija po najgorem mogućem scenariju i potvrdio da je ruski predsednik Vladimir Putin obavešten. Nije poznato da li je evakuacija osoblja bila planirana ili je povezana s napadom za koji je izvešteno da se desio blizu Bušera.