Rusija evakuiše desetine svojih radnika iz iranske nuklearne elektrane Bušer
Ruska državna nuklearna agencija Rosatom evakuisala je u subotu 198 pripadnika svog osoblja iz iranske nuklearne elektrane Bušer, nastavljajući svojih zaposlenih povlačenje koje je počelo posle eskalacije sukoba u regionu krajem februara, prenele su ruske novinske agencije.
Elektrana Bušer, jedini operativni nuklearni objekat u Iranu, izgrađena je uz pomoć Rusije i zajednički je vode iransko i rusko osoblje.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je u subotu da ju je Iran obavestio o projektilu koji je pogodio blizu lokacije Bušer, usmrtivši čuvara. Nuklearna agencija je saopštila da glavni delovi elektrane nisu pogođeni i da je nivo zračenja normalan.
Taj napad nije nezavisno potvrđen, a ni američka ni izraelska vojska nisu potvrdile učešće u napadu na objekat.
Generalni direktor IAEA Rafael Grosi naveo je na X: "Lokacije (nuklearnih elektrana) ili obližnja područja nikada ne smeju biti napadnuta... maksimalna vojna uzdržanost je neophodna kako bi se izbegao rizik od nuklearne nesreće."
Šef Rosatoma Aleksej Lihačov rekao je da se situacija razvija po najgorem mogućem scenariju i potvrdio da je ruski predsednik Vladimir Putin obavešten. Nije poznato da li je evakuacija osoblja bila planirana ili je povezana s napadom za koji je izvešteno da se desio blizu Bušera.
Iran tvrdi da je oborio američki F-15E novim sistemom protivvazdušne odbrane
Iran je saopštio da je novi, napredni sistem protivvazdušne odbrane korišćen za obaranje američkog borbenog aviona F-15E Strike Eagle iznad Irana.
Ebrahim Zolfagari, portparol iranskog centralnog štaba Hatam al-Anbija rekao je na konferenciji za novinare u petak da obaranje aviona "novim, naprednim sistemom odbrane" pokazuje da su netačne tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa da je iranska protivvazdušna odbrana uništena.
"Svakako ćemo ostvariti potpunu kontrolu nad nebom naše zemlje", dodao je Zolfagari.
Vojni analitičari opisuju iransku protivvazdušnu odbranu kao slojevitu mrežu koja integriše domaće sisteme, uključujući dugodometni Bavar-373 i mobilniji, srednjeg dometa Hordad-15, zajedno sa mobilnim tehnologijama "direktnog pogotka" (hit-to-kill) koji mogu da istovremeno ispaljuju više raketa.
U tehnologiji "direktnog pogotka" presretač uništava svoju metu fizičkim sudaranjem velike brzine umesto eksplozivnom bojevom glavom. Nije jasno kako Iran tačno koristi tu tehnologiju.
Iran nastavio razmenu vatre sa SAD i Izraelom
Iran je u subotu nastavio napade na energetska postrojenja u Iraku kojima upravljaju zapadne zemlje.
Dva drona su pogodila naftno polje Severna Rumaila, kojim upravlja BP, na jugu Iraka, ranivši tri iračka radnika.
Prethodno je jedan dron je pogodio skladišta u blizini iračke luke Basra, koju koriste strane naftne kompanije. Izveštaji takođe ukazuju da su dva drona pogodila naftno polje Madžnun na jugu Iraka, nakon ranijih napada.
Granični prelaz Šalamčeh između Iraka i Irana zvanično je zatvoren nakon što je u vazdušnom napadu na iranskoj strani poginuo irački državljanin.
Novinske agencije su izvestile da su američko-izraelski udari u Iranu bili usmereni na više lokacija, uključujući nuklearnu elektranu, petrohemijski centar, trgovinski terminal i fabriku cementa.
Univerzitet Šahid Behešti na severu Teherana pogođen je u petak u vazdušnom napadu, u kojem su navodno oštećeni delovi kampusa. Evropska unija i druge zemlje su uvele sankcije tom univerzitet zbog, kako su navele, istraživanja relevantnog za razvoj nuklearnog oružja.
Iranski ministar nauke Hosein Simaj Saraf rekao je novinarima tokom posete univerzitetu da su američke i izraelske snage od kraja februara napale više od 30 univerziteta širom Irana, preneo je AFP.
Američke i izraelske snage nisu potvrdile napad na Univerzitet Šahid Behešti i Sarafove tvrdnje se ne mogu nezavisno proveriti.
Obnovljen deo brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz
Iran je dozvolio brodovima koji prevoze robu od vitalnog značaja kroz Ormuski moreuz, uključujući humanitarnu pomoć i osnovne potrpeštine, da stignu do svojih luka, pod uslovom da se koordiniraju s lokalnim vlastima, preneli su Rojters i iranska novinska agencija Tasnim, koja je bliska Korpusu islamske revolucionarne garde.
Iran blokira moreuz od 28. februara.
Od 3. aprila, brodovi iz Omana, Pakistana, Turske, Indije, Francuske i Japana prošli su kroz moreuz, pokazuju podaci MarineTraffic i LSEG.
Među njima je "Sohar LNG", koji plovi pod panamskom zastavom i u suvlasništvu je japanske kompanije Mitsui O.S.K. Lines. To je prvi brod povezan s Japanom i prevoznik tečnog prirodnog gasa (LNG) koji je prošao kroz moreuz od početka sukoba.
Takođe su kroz Ormuz prošli indijski tanker za tečni naftni gas (LPG) i francuski kontejnerski brod.
Uprkos tome, japansko Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da je oko 45 brodova kojima upravljaju japanske kompanije i dalje zaglavljeno u regionu, prvenstveno u Persijskom zalivu. Na osnovu podataka o praćenju brodova kompanija MarineTraffic i LSEG, ukupan saobraćaj je procenjen na oko 5–12 odsto u odnosu na predratni nivo.
Zaključno s aprilom, izveštaji kompanija za informacije o pomorskom saobraćaju, novinskih agencija i vladinih službi pokazuju da je 2.190 brodova zaglavljeno u regionu, uključujući 400 naftnih tankera.
Američki obaveštajni izvori, koje je Rojters citirao u petak, upozoravaju da je malo verovatno da će Iran uskoro u potpunosti ponovo otvoriti moreuz, koristeći kontrolu nad plovnim putem kao polugu uticaja na SAD. Američki predsednik Donald Tramp je naznačio da bi američke snage mogle da deluju kako bi ponovo otvorile prolaz ako je potrebno.
Savet bezbednosti UN planira da sledeće nedelje glasa o bahreinskoj rezoluciji o zaštiti brodskog saobraćaja. Kina i Rusija su se usprotivile odobravanju sile, dok bi nacrt, koji podržavaju države Zaliva i Vašington, omogućio odbrambene mere najmanje šest meseci.