Bela kuća potvrdila da se razmatra novi iranski mirovni predlog

Iranski mediji objavili su poruke koje su pripisali novom vrhovnom vođi Irana Modžtabi Hamneiju kao odgovor na ubistvo visokih pripadnika iranskog režima.

Poruke objavljene u iranskim medijima koji su ih pripisane novom vrhovnom vođi Irana Modžtabi Hamneiju odgovor su na nedavna ubistva visokih iranskih ličnosti.

Radio Farda (Iranski servis RSE) izvestio je da su iranski mediji objavili dve pisane poruke za koje navode da su od Hamneija, u kojima izražava saučešće zbog smrti vodećih zvaničnika, uključujući Alija Laridžanija, sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, i Golamrezu Sulejmanija, šefa provladine milicije Basidž.

Jedna poruka objavljena na njegovom Telegram nalogu, prema Rojtersu, upozorila je da će Iran verovatno uzvratiti: "svaka kap prolivene krvi ima svoju cenu i zločinačke ubice ovih mučenika uskoro će morati da je plate".

Od imenovanja za trećeg vrhovnog vođu Islamske republike 8. marta, nisu objavljene nikakve slike ili snimci Hamneija, a samo pisane izjave su cirkulisali državnim medijima.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da nije jasno da li je Hamnei živ, dok je ministar odbrane Pit Hegset sugerisao da je možda "teško unakažen".

Visoke cene nafte? Tu su. Manje američkog oružja za Kijev? I to. Skrenuta pažnja Vašingtona s rata u Ukrajini? I to. Evropa nervozna zbog cena energenata? I to. Tenzije na Zapadu? I to.

Skoro tri nedelje od početka žestoke kampanje američkih i izraelskih vazdušnih udara, vlada u Teheranu – najbliži partner Rusije na Bliskom istoku – priterana je uz ivicu, regionalna politika je poremećena, a Moskva je ostavljena da posmatra, uglavnom bespomoćno, sa strane.

Kremlj, međutim, nije sasvim nezadovoljan.

"Mislim da to komplikuje bezbednosnu i ekonomsku sliku za Evropu. I odvlači pažnju Trampa (predsednik SAD Donald Trump) od Ukrajine, a sve to će delovati kao da daje mnogo dodatnog prostora Moskvi", rekao je Sem Grin (Sam Green), dugogodišnji stručnjak za Rusiju i profesor ruske politike na Kings koledžu u Londonu.

Evropski kreatori politike "možda će početi da menjaju svoju spremnost da podržavaju Ukrajinu i zadrže svoj stav o Rusiji", rekao je on za RSE. "Upravo takva stvar duva vetar u jedra (ruskog predsednika Vladimira) Putina."

Pročitajte više.

Gregori Bru (Gregory Brew), istoričar za iransku naftu i viši analitičar u Eurasia grupi, rekao je da vazdušni napadi na gasno polje Južni Pars mogu da signaliziraju na potencijalnu promenu u metama.

"Napad... ukazuje na spremnost Izraela da gađa aspekte iranske energetske infrastrukture i zatim, naravno, na spremnost Irana da uzvrati na druge energetske mete", rekao je Bru za Radio Farda (Iranski servis RSE).

Nije jasno da li će "Izrael početi da gađa energetsku infrastrukturu šire – ovo bi moglo biti upozorenje, preludijum za značajniju kampanju", dodao je on.

Bru je ukazao da je takođe neizvesno da li bi odmazda Irana protiv energetskih meta u Persijskom zalivu bila dovoljna da odvrati od daljih napada, s obzirom na to da su kapaciteti Teherana oslabljeni.

"Moraćemo da sačekamo i vidimo, ali ovo sugeriše da će se bez deeskalacije, koju bi verovatno predvodio predsednik Tramp, ovaj rat nastaviti i vrlo lako bi mogao da eskalira do tačke u kojoj energija postaje istaknutija meta", rekao je on.

Posle napada u sredu na gasno polje Južni Pars kojim zajednički upravljaju Iran i Katar, naknadni više incidenata je poremetilo energetsku infrastrukturu širom Bliskog istoka.

Napad na Južni Pars izazvao je požare i smanjio proizvodnju u najvećem svetskom nalazištu gasa, što je navelo iranski Korpus islamske revolucionarne garde da upozori države Persijskog zaliva da evakuišu ključna naftna i gasna postrojenja, uključujući glavno katarsko gasno čvorište Ras Lafan.

Katar je kasnije prijavio požar u Ras Lafanu posle navodnog iranskog napada, a hitne službe su angažovane da obuzdaju požar.

Saudijska Arabija je saopštila da je presrela balističke rakete koje su bile usmerene na Rijad i uništila dron koji se kretao ka gasnom postrojenju. Nije bilo prijavljenih žrtava.

Zahvaćen je i Irak, gde su vlasti potvrdile da je uvoz gasa iz Irana potpuno obustavljen, čime je izazvan manjak od 3.100 megavata u iračkoj elektroenergetskoj mreži.

Krizu su pogoršali poremećaji u brodskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz, što je otežalo regionalni izvoz nafte i gasa.

Ipak, Irak i regionalne kurdske vlasti u toj zemlji su delimično nastavile izvoz sirove nafte iz polja Kirkuk na severu zemlje preko turske luke Džejhan.