Trump nezadovoljan iranskim predlogom, kaže da SAD neće 'prerano' izaći iz sukoba

Kina je saopštila da se protivi napadima SAD i Izraela na Modžtabu Hamneija, novog vrhovnog vođe Islamske Republike.

"Peking se protivi mešanju u unutrašnje poslove drugih zemalja pod bilo kojim izgovorom, a suverenitet, bezbednost i teritorijalni integritet Irana moraju se poštovati", rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

Izraelska vojska je na X u nedelju navela da će nastaviti da progoni svakog ko nasledi ubijenog vrhovnog vođe Irana ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen u napadu SAD i Izraela 28. februara.

Istog dana, američki predsednik Donald Tramp je za ABC News rekao da ako novi vrhovni vođa "ne dobije naše odobrenje, neće dugo trajati".

Vlada Srbije donela je na vanrednoj sednici 9. marta odluku o zabrani izvoza nafte i svih naftnih derivata za pogon motora.

U saopštenju sa sednice Vlade navodi se da će zabrana koja se odnosi na izvoz dizela, benzina i sirove nafte svim vidovima transporta trajati do 19. marta.

"Suština ove zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu", navela je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Ona je rekla i da država čini "sve da zaštiti građane i privredu".

Čitajte:

Države Zapadnog Balkana pred rastom cena nafte i gasa

Cene nafte na svetskim tržiptima skočile su u ponedeljak za više od 15 odsto na najviši nivo od sredine 2022, pošto su neki veliki proizvođači smanjili isporuke, dok je strah od dugotrajnih prekida u isporukama zahvatio tržišta zbog eskalacije američko-izraelskog rata s Iranom.

Fjučersi sirove nafte Brent porasli su za 15,51 dolara ili 16,7 odsto na 108,2 dolara po barelu i na putu su ka najvećem skoku ikada u jednom danu, dok su fjučersi američke sirove nafte WTI porasli za 14,23 dolara, ili 15,7 odsto, na 105,13 dolara.

Pristalice iranskog režima uzvikivale su "Alahu akbar" pošto je Modžtaba Hamnei imenovan za vrhovnog vođu, dok se u nekim delovima Teherana taj poklič emitovao sa zvučnika.

Istovremeno, u delovima Teherana, kao što je naselje Ekbatan, čuli su se povici i skandiranja protiv objave, uključujući i "Smrt Modžtab".

Ubrzo posle ponoći između nedelje i ponedeljka, Iran je imenovao Hamneija s tvrde linije da zameni svog oca, pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, na mestu vrhovnog vođe. Hamnei je ubijen u napadu SAD i Izraela 28. februara.

Modžtaba Hamnei je treći vrhovni vođa u 47-godišnjoj istoriji Islamske Republike.

Cene nafte su u ponedeljak skočile za više od 15 odsto na najviši nivo od sredine 2022, pošto su neki veliki proizvođači smanjili isporuke, dok je strah od dugotrajnih prekida u isporukama zahvatio tržišta zbog eskalacije američko-izraelskog rata s Iranom.

Imenovanje Modžtabe Hamneija za naslednika svog oca Alija Hamneija na mestu vrhovnog vođe Irana, šalje signal da tvrda linija ostaje čvrsto na vlasti u Teheranu nedelju dana posle početka sukoba sa SAD i Izraelom, navodi Rojters.

Cena gasa u Evropi je skočila za 30 odsto, pošto je rat na Bliskom istoku potresao energetska tržišta i podstakao strahove od dugotrajnih prekida u snabdevanju.

Uprkos skoku, cena gasa je ostala ispod nivoa koji je dostigla 2022. godine na početku rata u Ukrajini, navodi AFP.

Energetska tržišta su posebno nervozna pošto se kriza odvija oko Ormuskog moreuza, kroz koji obično prolazi otprilike petina svetskih isporuka nafte.

Prekidi u kretanju tankera i povećani bezbednosni rizici već su usporili isporuke, ostavljajući azijske kupce posebno ranjivim s obzirom na njihovu veliku zavisnost od sirove nafte s Bliskog istoka.

Fjučersi sirove nafte Brent porasli su za 15,51 dolara ili 16,7 odsto na 108,2 dolara po barelu i na putu su ka najvećem skoku ikada u jednom danu, dok su fjučersi američke sirove nafte WTI porasli za 14,23 dolara, ili 15,7 odsto, na 105,13 dolara.

U jednom trenutku vrednosti nafte su skočile i 25 odsto, ali su se posle blago oporavile.

Pre skoka u ponedeljak, vrednost Brenta je prošle nedelje već porasla za 27 odsto, a WTI za 35,6 odsto.

Irak i Kuvajt su počeli da smanjuju proizvodnju nafte, nadovezujući se na ranije smanjenje proizvodnje tečnog prirodnog gasa iz Katara, pošto je rat blokirao isporuke s Bliskog istoka.

Analitičari očekuju da će Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija takođe morati uskoro da smanje proizvodnju kada im ponestane prostor za skladištenje nafte.

Azijske berze su u ponedeljak zabeležile padove.

Strahovi da bi sukob na Bliskom istoku mogao da traje još neko vreme su pojačani nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da će samo "bezuslovna predaja" Irana okončati rat.

On je tokom vikenda rekao da je skok cena "mala cena" za eliminaciju iranske nuklearne pretnje, ponavljajući insistiranje Bele kuće da je rast privremen.

Mogućnost da se visoke cena energenata zadrže duže vreme podstakla je strahove od novog skoka inflacije koji bi mogao da pogodi globalnu ekonomiju, a istovremeno spreči centralne banke da smanje kamatne stope kako bi podržale rast.

S izgledima da globalna ekonomija pretrpi udarac, tržišta akcija su nastavile gubitke od prošle nedelje.

Berza u Seulu u jednom trenutku je zabeležila pad za više od osam odsto pre blagog oporavka čime je zatvorena u ponedeljak s padom od šest odsto, dok je u Tokiju pad bio više od pet odsto, a u Tajpeju za više od četiri odsto.

I druge berze na istoku su takođe završile dnevno trgovanje s padovima.

Fjučersi za sva tri glavna indeksa na Volstritu pali su za više od jedan odsto, dok je dolar skočio u odnosu na druge valute zahvaljujući svom statusu sigurnog utočišta.