Trump nezadovoljan iranskim predlogom, kaže da SAD neće 'prerano' izaći iz sukoba

Iran je prve sate imenovanja Modžtabe Hamneija za vrhovnog vođu obeležio lansiranjem raketa i dronova na Izrael i države Persijskog zaliva, koje su počele da izražavaju sve veći gnev zbog iranskih udara iz odmazde.

"Iran ispaljuje prvi talas raketa pod vođstvom ajatolaha Sejeda Modžtabe Hamneija prema okupiranim teritorijama", objavila je iranska državna televizija IRIB na Telegramu rano u ponedeljak.

Objava je sadržala fotografiju projektila s natpisom: "Na vašu komandu, Sajide Modžtaba".

IRIB je naveo da su se "čule masovne eksplozije u centru okupiranih teritorija". Izrael je saopštio da je jedna žena lakše povređena u napadima pre nego što je proglašen prestanak opasnosti.

Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Irak su izvestili o naletu raketa i dronova tokom noći dok američko-izraelski rat protiv Irana nastavlja da se širi regionom.

Pročitajte više.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan negirao je u razgovoru sa azerbejdžanskim liderom da je njegova zemlja odgovorna za napad dronom koji je pogodio školu i aerodrom u autonomnoj oblasti Nahčivana u Azerbejdžanu 5. marta.

U saopštenju kancelarije predsedničke kancelarije Azerbejdžana od 8. marta navodi se da je Pezeškijan rekao da "incident koji uključuje vazdušni napad na Nahčivanu nema veze sa Iranom". Dodaje se da je iranski predsednik tvrdio da će incident, u kojem su povređene dve osobe, biti istražen.

Baku je ranije optužio Iran za ispaljivanje dronova, nazivajući to "činom terora" i obećavši da će odgovoriti.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev "podvukao je važnost" sprovođenja istrage o incidentu i takođe je "izrazio saučešće zbog smrti brojnih civila u nedavnim događajima u Iranu", navodi se u saopštenju.

Napad dronom pojačao je zabrinutost u Azerbejdžanu – koji ima bliske vojne, ekonomske i energetske veze sa Izraelom, zakletim neprijateljem Teherana – da bi mogao postati meta rastućeg odgovora Islamske republike na masovnu američko-izraelsku vazdušnu kampanju pokrenutu 28. februara.

Iran je uzvratio ispaljivanjem raketa i dronova na američke vojne i diplomatske objekte i udarima na ključnu energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu. Cilj Teherana, kažu stručnjaci, jeste da proširi rat i poveća troškove sukoba za Vašington i njegove saveznike.

Veliki deo zabrinutosti u Azerbejdžanu, zemlji bogatoj naftom sa oko 10 miliona stanovnika, usredsređen je na strahove da bi Iran mogao da cilja njegovu energetsku infrastrukturu, uključujući cevovode i proizvodne pogone. Azerbejdžan deli granicu sa Iranom dugu oko 700 kilometara. Iran je dugo kritikovao prisustvo Izraela u Azerbejdžanu. Teheran je optužio Baku za saradnju sa izraelskom obaveštajnom službom - navode koje Azerbejdžan poriče.

Vođe Islamske Republike Iran imenovale su tvrdokornog Modžtabu Hamneija da zameni svog oca, pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, na mestu vrhovnog vođe.

"Skupština objavljuje da je, nakon temeljnih i opsežnih razmatranja... na današnjoj vanrednoj sednici, na osnovu odlučujućeg glasa počasnih predstavnika Skupštine stručnjaka, imenovala i predstavila ajatolaha Sejeda Modžtabu Hoseinija Hamneija za trećeg vrhovnog vođu svetog sistema Islamske Republike Iran", saopštila je Skupština stručnjaka 8. marta.

Jair Lapid (Yair Lapid), lider opozicije u Izraelu, kaže da su vazdušni napadi na iranska naftna polja, koji su zasuli Teheran crnom kišom, bili neophodni da bi se presekla "žila kucavica režima" u Iranu.

Lapid je takođe naglasio za RSE da Izrael zadržava pravo da izvrši napad na svakog novog vrhovnog vođu koji dođe na vlast nakon smrti ajatolaha Alija Hameneija prošlog vikenda.

"Zavisi ko je lider", rekao je. "Ovo je naš način da se zaštitimo od smrti i razaranja. Jer, znate, to je ono što je ovaj režim".

Više o tome ovde.