Iranski predsednik rekao da Teheran ima 'neophodnu volju' da okonča rat, ali da traži bezbednosne garancije

Cene nafte su u ponedeljak skočile za više od 15 odsto na najviši nivo od sredine 2022, pošto su neki veliki proizvođači smanjili isporuke, dok je strah od dugotrajnih prekida u isporukama zahvatio tržišta zbog eskalacije američko-izraelskog rata s Iranom.

Imenovanje Modžtabe Hamneija za naslednika svog oca Alija Hamneija na mestu vrhovnog vođe Irana, šalje signal da tvrda linija ostaje čvrsto na vlasti u Teheranu nedelju dana posle početka sukoba sa SAD i Izraelom, navodi Rojters.

Cena gasa u Evropi je skočila za 30 odsto, pošto je rat na Bliskom istoku potresao energetska tržišta i podstakao strahove od dugotrajnih prekida u snabdevanju.

Uprkos skoku, cena gasa je ostala ispod nivoa koji je dostigla 2022. godine na početku rata u Ukrajini, navodi AFP.

Energetska tržišta su posebno nervozna pošto se kriza odvija oko Ormuskog moreuza, kroz koji obično prolazi otprilike petina svetskih isporuka nafte.

Prekidi u kretanju tankera i povećani bezbednosni rizici već su usporili isporuke, ostavljajući azijske kupce posebno ranjivim s obzirom na njihovu veliku zavisnost od sirove nafte s Bliskog istoka.

Fjučersi sirove nafte Brent porasli su za 15,51 dolara ili 16,7 odsto na 108,2 dolara po barelu i na putu su ka najvećem skoku ikada u jednom danu, dok su fjučersi američke sirove nafte WTI porasli za 14,23 dolara, ili 15,7 odsto, na 105,13 dolara.

U jednom trenutku vrednosti nafte su skočile i 25 odsto, ali su se posle blago oporavile.

Pre skoka u ponedeljak, vrednost Brenta je prošle nedelje već porasla za 27 odsto, a WTI za 35,6 odsto.

Irak i Kuvajt su počeli da smanjuju proizvodnju nafte, nadovezujući se na ranije smanjenje proizvodnje tečnog prirodnog gasa iz Katara, pošto je rat blokirao isporuke s Bliskog istoka.

Analitičari očekuju da će Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija takođe morati uskoro da smanje proizvodnju kada im ponestane prostor za skladištenje nafte.

Azijske berze su u ponedeljak zabeležile padove.

Strahovi da bi sukob na Bliskom istoku mogao da traje još neko vreme su pojačani nakon što je američki predsednik Donald Tramp rekao da će samo "bezuslovna predaja" Irana okončati rat.

On je tokom vikenda rekao da je skok cena "mala cena" za eliminaciju iranske nuklearne pretnje, ponavljajući insistiranje Bele kuće da je rast privremen.

Mogućnost da se visoke cena energenata zadrže duže vreme podstakla je strahove od novog skoka inflacije koji bi mogao da pogodi globalnu ekonomiju, a istovremeno spreči centralne banke da smanje kamatne stope kako bi podržale rast.

S izgledima da globalna ekonomija pretrpi udarac, tržišta akcija su nastavile gubitke od prošle nedelje.

Berza u Seulu u jednom trenutku je zabeležila pad za više od osam odsto pre blagog oporavka čime je zatvorena u ponedeljak s padom od šest odsto, dok je u Tokiju pad bio više od pet odsto, a u Tajpeju za više od četiri odsto.

I druge berze na istoku su takođe završile dnevno trgovanje s padovima.

Fjučersi za sva tri glavna indeksa na Volstritu pali su za više od jedan odsto, dok je dolar skočio u odnosu na druge valute zahvaljujući svom statusu sigurnog utočišta.

Iran je prve sate imenovanja Modžtabe Hamneija za vrhovnog vođu obeležio lansiranjem raketa i dronova na Izrael i države Persijskog zaliva, koje su počele da izražavaju sve veći gnev zbog iranskih udara iz odmazde.

"Iran ispaljuje prvi talas raketa pod vođstvom ajatolaha Sejeda Modžtabe Hamneija prema okupiranim teritorijama", objavila je iranska državna televizija IRIB na Telegramu rano u ponedeljak.

Objava je sadržala fotografiju projektila s natpisom: "Na vašu komandu, Sajide Modžtaba".

IRIB je naveo da su se "čule masovne eksplozije u centru okupiranih teritorija". Izrael je saopštio da je jedna žena lakše povređena u napadima pre nego što je proglašen prestanak opasnosti.

Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Irak su izvestili o naletu raketa i dronova tokom noći dok američko-izraelski rat protiv Irana nastavlja da se širi regionom.

Pročitajte više.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan negirao je u razgovoru sa azerbejdžanskim liderom da je njegova zemlja odgovorna za napad dronom koji je pogodio školu i aerodrom u autonomnoj oblasti Nahčivana u Azerbejdžanu 5. marta.

U saopštenju kancelarije predsedničke kancelarije Azerbejdžana od 8. marta navodi se da je Pezeškijan rekao da "incident koji uključuje vazdušni napad na Nahčivanu nema veze sa Iranom". Dodaje se da je iranski predsednik tvrdio da će incident, u kojem su povređene dve osobe, biti istražen.

Baku je ranije optužio Iran za ispaljivanje dronova, nazivajući to "činom terora" i obećavši da će odgovoriti.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev "podvukao je važnost" sprovođenja istrage o incidentu i takođe je "izrazio saučešće zbog smrti brojnih civila u nedavnim događajima u Iranu", navodi se u saopštenju.

Napad dronom pojačao je zabrinutost u Azerbejdžanu – koji ima bliske vojne, ekonomske i energetske veze sa Izraelom, zakletim neprijateljem Teherana – da bi mogao postati meta rastućeg odgovora Islamske republike na masovnu američko-izraelsku vazdušnu kampanju pokrenutu 28. februara.

Iran je uzvratio ispaljivanjem raketa i dronova na američke vojne i diplomatske objekte i udarima na ključnu energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu. Cilj Teherana, kažu stručnjaci, jeste da proširi rat i poveća troškove sukoba za Vašington i njegove saveznike.

Veliki deo zabrinutosti u Azerbejdžanu, zemlji bogatoj naftom sa oko 10 miliona stanovnika, usredsređen je na strahove da bi Iran mogao da cilja njegovu energetsku infrastrukturu, uključujući cevovode i proizvodne pogone. Azerbejdžan deli granicu sa Iranom dugu oko 700 kilometara. Iran je dugo kritikovao prisustvo Izraela u Azerbejdžanu. Teheran je optužio Baku za saradnju sa izraelskom obaveštajnom službom - navode koje Azerbejdžan poriče.

Vođe Islamske Republike Iran imenovale su tvrdokornog Modžtabu Hamneija da zameni svog oca, pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, na mestu vrhovnog vođe.

"Skupština objavljuje da je, nakon temeljnih i opsežnih razmatranja... na današnjoj vanrednoj sednici, na osnovu odlučujućeg glasa počasnih predstavnika Skupštine stručnjaka, imenovala i predstavila ajatolaha Sejeda Modžtabu Hoseinija Hamneija za trećeg vrhovnog vođu svetog sistema Islamske Republike Iran", saopštila je Skupština stručnjaka 8. marta.