Ubrzo posle izbijanja rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, Iran je preuzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom, ključnom arterijom za globalno snabdevanje naftom i gasom.
Preteći i napadajući međunarodne brodove, Iran je praktično zaustavio pomorski saobraćaj, čime je dobio značajnu polugu uticaja na susede u Persijskom zalivu i globalnu ekonomiju.
Sada, Islamska Republika formalizuje svoju dominaciju nad strateškim uskim grlom nametanjem novog tranzitnog režima. To se dešava uprkos višestrukim upozorenjima SAD, koje su i same uvele blokadu moreuza.
Iranska Uprava za moreuz u Persijskom zalivu (PGSA) – novo telo zaduženo za proveru i naplatu putarine brodovima – počela je da radi 18. maja.
U objavi na X od 20. maja, uz mapu, PGSA je ocrtala iransku zonu pomorske kontrole u Ormuskom moreuzu.
Navela je da se to odnosi na područje između linije koja se proteže od "Kuh-e Mubaraka u Iranu do juga Fudžejre u UAE... do linije koja povezuje vrh ostrva Kešm u Iranu s Um el-Kuvajnom u UAE".
Dodala je da "tranzit kroz ovo područje u svrhu prolaska kroz Ormuski moreuz zahteva koordinaciju sa Upravom za moreuz u Persijskom zalivu i njeno odobrenje".
Iran praktično "pretvara moreuz iz ometenog tranzitnog koridora u državni režim dozvola i naknada", navela je u izveštaju 20. maja kompanija Vindvard (Winward) za podatke i analize o pomorskom saobraćaju.
Iako iranski državni mediji citiraju objave PGSA na X, nije poznato ko vodi nalog, koji entitet ga nadgleda ili gde se nalaze njegove kancelarije, ako ih ima, pošto čak nema ni veb stranicu. Istraživačka novinarka sa sedištem u Iranu Fatemeh Karimkan kaže da "nema podataka" o postojanju PGSA.
"Zapanjujuće je da neverifikovani Tviter (X) nalog može da kontroliše tok vesti poput ove", napisala je na X.
'Pusti snovi'
Potez PGSA izazvao je oštru kritiku Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su naveli da se područje kontrole na koje pretenduje Iran, proteže na teritorijalne vode UAE.
"Režim pokušava da uspostavi novu realnost rođenu iz jasnog vojnog poraza, ali pokušaji kontrole Ormuskog moreuza ili kršenja pomorskog suvereniteta UAE nisu ništa drugo do pusti snovi", objavio je na X 21. maja Anvar Gargaš, savetnik predsednika UAE.
Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) je u saopštenju 20. maja naveo da je u prethodna 24 sata koordinirao tranzit 26 brodova kroz Ormuski moreuz, koji povezuje Persijski zaliv s otvorenim morem.
"Saobraćaj kroz Ormuski moreuz se obavlja uz dozvolu i u koordinaciji s mornaricom IRGC-a", saopštila je Revolucionarna garda. RSE nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi tu tvrdnju.
Vindvard je naveo da su tri VLCC-a (veoma velika broda za sirovu nafte), prošla kroz Ormuski moreuz 20. maja. Među njima su bila dva broda pod kineskom kontrolom i tanker pod južnokorejskom zastavom, navela je kompanija.
Dva dana ranije, SAD su u Indijskom okeanu zaplenile tanker povezan s Iranom. To je bila treća američka zaplena tankera povezanog s Iranom od početka pomorske blokade 13. aprila.
"Zbirna slika ukazuje na to da moreuz više nije zatvoreni koridor, već okruženje oko kojeg se vode sporovi i za koje postoji višestepeni pristup oblikovano paralelnim sprovođenjem mera SAD i iranskom administrativnom kontrolom", naveo je Vindvard.
'Potpuno nelegalno'
Pomorski stručnjaci rekli su da je novi iranski režim dozvola i nameta u Ormuskom moreuzu nelegalan.
Prema Konvenciji UN o pravu mora (UNCLOS), brodovima koji koriste pravo "neškodljivog prolaza" kroz teritorijalne vode neke zemlje ne može se naplaćivati naknada. Ipak, povelja, koju je Iran potpisao ali je nikada nije ratifikovao, takođe navodi da se brodovima može naplaćivati pružanje "određenih usluga".
U izjavi za RSE, pomorski advokat i specijalista za upravljanje okeanima Ijan Ralbi (Ian Ralby) ocenio je da su postupci Irana "potpuno nelegalni prema međunarodnom pravu".
Stručnjaci su takođe doveli u pitanje legalnost američke pomorske blokade iranskih brodova i luka, koja je poremetila morski trgovinski saobraćaj Irana.
Iranski susedi, Irak i Pakistan, kao i Indija, potpisali su bilateralne sporazume s Teheranom, čime su isključeni iz iranskog sistema naplate naknada za prolaz. Međutim, sve ostale zemlje se suočavaju s naknadama, koja navodno iznose oko dva miliona dolara po brodu, u kineskim juanima ili kriptovalutama.
Iranski sistem naplate naknada mogao bi da generiše do tri milijarde dolara godišnje na sadašnjim nivoima, rekli su stručnjaci. Ta brojka bi mogla da poraste na oko osam milijardi dolara godišnje ako se pomorski saobraćaj vrati na nivoe pred rat, kada je do 140 brodova dnevno prelazilo moreuz.
"Operateri koji plaćaju naknade PGSA-a su pretežno akteri sive i skrivene flote povezani s Kinom i kojima upravljaju UAE, koji ne mogu da obezbede pokriće na državnom nivou. Nijedan operater pod zapadnom zastavom nije javno priznao plaćanje", naveo je 20. maja Vindvard.
Plaćanje naknade moglo bi da brodarske kompanije izloži američkim sankcijama, rekli su stručnjaci. Uprkos rizicima, operateri bi mogli biti spremni da posluju s Iranom.
"Nažalost, potreba pomorske trgovine za izlazak i ulazak u Zaliv je toliko ekstremna da su mnogi potencijalno spremni da plate tu cenu", rekao je Ralbi, koji je na čelu neprofitne organizacije za pomorsku bezbednost Oksilijum vorldvajd (Auxilium Worldwide).