"Zar vi nemate pametni televizor kod kuće?"
To je bio odgovor brigadnog generala Golamreze Džalalija, dugogodišnjeg šefa iranske Organizacije za pasivnu odbranu, kada je upitan o bezbednosnim rizicima nakon što je prošle nedelje fotografisan s pametnim satom na ruci.
Posle ubistava nekoliko iranskih zvaničnika – uključujući vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija ranije ove godine – ta izjava je izazvala brojne kritike u vezi s bezbednošću u zemlji zahvaćenoj sukobom koji može da se rasplamsa u svakom trenutku.
Kada je novinar insistirao na odgovoru, Džalali je ostao pri svom stavu.
"Da smo u ratu, ne bi bilo letova", dodao je on, umanjujući zabrinutost zbog bezbednosnih rizika povezanih s tim što visoki zvaničnici poseduju pametne uređaje koji se mogu pratiti.
Islamska Republika je poslednjih godina pretrpela niz značajnih proboja u njenom bezbednosnom sistemu, od krađe njene nuklearne arhive 2018. do ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanijea u jednoj kući u Teheranu 2024.
Ipak, nijedan od tih događaja nije bio tako poguban kao prvi dan rata SAD i Izraela protiv Irana, kada su u početnim udarima ubijeni Hamnei i grupa najviših vojnih komandanata te zemlje.
List Fajnenšel tajms (The Financial Times) je kasnije izvestio da je Izrael hakovao saobraćajne kamere i upao u mreže mobilne telefonije kako bi pratio kretanje Hamneija i komandanata koji su se sastajali s njim uoči napada.
Iako su američki vazdušni udari manje-više obustavljeni, sukob povremeno pokazuje znake ponovnog rasplamsavanja pošto posrnuli diplomatski pregovori ne uspevaju da dovedu do zvaničnog okončanja rata, koji je sada u osmom mesecu.
Upravo u tom kontekstu, prizor Džalalija s uređajem povezanim na internet pogodio je osetljivu tačku.
Kritičari su izrazili nevericu zbog načina na koji je Džalali reagovao na kritike, ističući da bi neko na njegovoj poziciji trebalo više da vodi računa o bezbednosnim rizicima.
"Vi niste običan građanin koji može jednostavno da kaže da i ljudi kod kuće imaju pametne televizore i da se na tome završi", napisao je informativni portal Tabnak.
"Vaše odgovornosti zahtevaju da budete oprezniji od drugih kada je reč o infiltraciji, špijunaži, curenju informacija i svim potencijalnim načinima prikupljanja osetljivih podataka".
Informativni portal Rooz No ukazao je na ironiju toga što Džalali nosi pametni sat, s obzirom na to da je njegova organizacija – zadužena za zaštitu kritične infrastrukture i suprotstavljanje sajber i drugim nekonvencionalnim pretnjama – pripremila smernice za kako bi zvaničnici trebalo da koriste pametne telefone.
Ukazano je da je Džalali 2015. izjavio da zvaničnici koji imaju pristup poverljivim informacijama ne bi trebalo da koriste pametne telefone, već obične telefone za službene potrebe, zbog zabrinutosti za bezbednost informacija.
On je upozorio da pametni uređaji i društvene mreže mogu izložiti osetljive korisničke podatke tehnološkim kompanijama i stranim vladama. Sličnu zabrinutost ponovio je u julu 2025. posle dvanaestodnevnog rata s Izraelom, navodeći da pametni telefoni imaju najmanje 18 ozbiljnih bezbednosnih slabosti.
Džalalijev pristup, navodi Rooz No, postavlja pitanja "o jazu između bezbednosnih pravila propisanih za zemlju i onih kojih se pridržavaju zvaničnici odgovorni za nacionalnu bezbednost".
Džalali, koga je Hamnei 2015. zvanično imenovao za šefa Organizacije za pasivnu odbranu, tokom godina je izneo niz kontroverznih tvrdnji.
Posebnu pažnju javnosti privukao je 2018. kada je za sušu u Iranu okrivio neprijateljske zemlje, uključujući Izrael, tvrdeći da one "kradu oblake".
Na društvenim mrežama, pojedini korisnici su delili fotografije drugih visokih vojnih zvaničnika s pametnim satovima, dovodeći u pitanje ukupnu bezbednosnu disciplinu među najvišim redovima oružanih snaga.
Konzervativni komentator Ali Kolhaki ocenio je da je upravo "takva vrsta nemara" omogućila Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama da likvidiraju visoke zvaničnike.
"Čudno je što visoki bezbednosni i vojni zvaničnici zemlje koriste pametne satove, posebno s obzirom na to da nam je Izrael glavni neprijatelj, a on maksimalno koristi i najmanji propust", napisao je Kolhaki na X.