Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Klark: Ratko Mladić mora se naći pred licem pravde


Vesli Klark, 07. april 2010.
Nikola Krastev

Samo par bivših vojnih lidera ima više direktnog iskustva sa Balkanom od Veslija Klarka (Wesley Clark), koji je bio vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi tokom krize na Kosovu. U intervjuu za RSE Klark se osvrće na izazove regiona onda i sada.

RSE: Vojna operacija NATO-a 1999. godine na Kosovu je bila izvršena iz humanitarnih razloga – da se sačuva etnička grupa kojoj je pretilo istrebljenje. Ipak, operacija je bila kritikovana mnogo više nego druge NATO operacije. Kako biste ovo objasnili?

To nije bila samo humanitarna akcija, to je bila akcija za sprečavanje humanitarne katastrofe koja je počela da se odvija pred našim očima.
Klark:
Akcija 1999. godine je bila preduzeta, jer smo mogli da vidimo da je počinjala da se ponavlja poznata šema etničkog čišćenja na Balkanu. I upravo ta sličnost je ubrzala NATO da preduzme akciju. To nije bila samo humanitarna akcija, to je bila akcija za sprečavanje humanitarne katastrofe koja je počela da se odvija pred našim očima.

RSE: Kosovo je danas možda jedno od najnazadnijih mesta u Evropi zbog raširene korupcije, velikog siromaštva, organizovanog kriminala, trgovine drogom, etničkih tenzija. S obzirom na njegovo trenutno stanje, da li mislite da su akcije preduzete 1999. godine opravdane?

Klark: Ono što se dešavalo 1999. je urađeno kako bi se sprečilo etničko čišćenje od strane Srba koje bi "zapalilo" Balkan i uzrokovalo propast misija kako u Bosni i Hercegovini, tako i u Makedoniji. Znači, da, i iz jedanaestogodišnje perspektive kada pogledam unazad na događaje kažem “da”, uradili smo pravu stvar tih dana.

Mnogo ljudi u Srbiji shvata šta je Mladić učinio

RSE: Lider bosanskih Srba, Milorad Dodik, nije bio saradnik Radovana Karadžića tokom ratova devedesetih, ali je prihvatio njegove ideje o posebnosti Srba. On nema jugoslovensku vojsku da podrži svoje ideje, ali sada uspeva da destabilizuje Bosnu i Hercegovinu preteći otcepljenjem. Da li je moguće da se napravi prečica za pristup BiH NATO-u, i ako postoji – da li je to lek protiv pokušaja destabilizacije zemlje?

Vesli Klark i Havijer Solana, 25. mart 1999.
Klark:
Ne mislim da će uključivanje BiH u NATO promeniti njenu unutrašnju dinamiku i mislim da ljudi treba da shvate da je prošlost prošlost, a da moramo da se suočimo sa budućnošću. Bosna je veoma malo mesto na mapi Evrope i da bi ljudi imali bilo kakvu ekonomsku nadu i šansu za svoju decu i unučiće da imaju budućnost nalik onoj koju imaju svi mladi u Evropi, onda Bosna mora da se pokrene unapred.

RSE: Da li su bezbedne pretpostavke da bi učlanjenje u evropske institucije donelo rešenje za stabilnost?

Klark: Za sada pošto su Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Albanija tamo, onda da, zvuči logično da možemo da se nadamo da će se i Srbija jednoga dana pridružiti, da će se i BiH jednog dana priključiti. Ali, to zavisi od posla koji će njihovi politički lideri odraditi i od rada ljudi ovih zemalja na tome da oblikuju političko vođstvo i političke institucije na načine koji su prihvatljivi za više ideale EU i NATO-a. Taj posao je u toku.

RSE: Što se tiče eventualnog učlanjenja Srbije u evropske institucije, mnogi veruju da se to neće dogoditi dok Ratko Mladić ne bude lišen slobode i izveden pred sud u Hagu. Da li mislite da hapšenje Mladića u ovom trenutku opravdava rizike uključujući i povređivanje nacionalnih osećanja Srba?

Klark: Mislim da bi Ratko Mladić trebalo da bude doveden pred lice pravde. On je bio sastavni deo ratnih zločina, šeme ratnih zločina u celoj BiH i on je posebno bio umešan u ubistvo muslimanskih muškaraca posle Srebrenice. Dakle, on mora da bude izveden pred lice pravde i srpski narod bi takođe to trebalo da razume i podrži.

RSE: Moguće hapšenje Mladića – da li će učiniti više štete nego koristi po mnjenje Srba?

Ratko Mladić mora da bude izveden pred lice pravde i srpski narod bi takođe to trebalo da razume i podrži.
Klark:
Ne mislim da će povrediti srpske osećaje i mislim da u Srbiji ima mnogo ljudi koji shvataju šta je Mladić učinio. Oni čekaju da njihova vlada i zvaničnici koje su izabrali preduzmu ispravne pozitivne korake koji će odvesti Srbiju u budućnost.

Ponosan sam na svoj rad

RSE: Izveštavalo se da je odbijanje britanskog generala Majka Džeksona (Mike Jackson) da izvrši vaše naređenje da zaustavi ruski bataljon na putu ka prištinskom aerodromu 12. juna 1999. bio slučaj neposlušnosti u ratno vreme. Šta se zapravo dogodilo?

Klark:
Tu nije postojala nikakva neposlušnost, on je imao drugačiji pogled na to od mene. Njega su podržavali njegovi nacionalni autoriteti i oni su otišli kod mojih nacionalnih autoriteta – to je način na koji NATO funkcioniše. Nije postojala neposlušnost, možda je samo bilo prevelike emotivne reakcije od strane britanskog generala, ali nije bilo neposlušnosti.

RSE: Tokom vaše predsedničke kampanje 2004. generala Hjua Šeltona (Hugh Shelton) su citirali da je rekao da on nikada ne bi glasao za vas zbog “pitanja integriteta i karaktera”. On nikada nije objasnio šta je imao na umu, da li vi imate neku predstavu o tome?

Klark: Nikad nisam razumeo o čemu je pričao i on to nikada nije pojasnio, ne znam o čemu je govorio. To je njegov lični izbor, on je podržavao drugog kandidata.

RSE: Ja sam odrastao u komunističkoj zemlji, Bugarskoj, gde je postojala dvogodišnja vojna obaveza i gde su nas učili da su Amerikanci neprijatelji. Oficiri bi često znali da kažu – jednom vojnik uvek vojnik. Vi ste proveli 34 godine u vojsci, sada dekadu izvan nje. Da li vam nedostaje vojnički život?

Klark: Nedostaje mi mnogo stvari u životu. Nedostaju mi takođe i moji prijatelji iz vojske, nedostaju mi moji dobri prijatelji u Evropi, uključujući i mnoge u Bugarskoj. Ali, znate, život je reka, živite ga i menja se, a dok ga živite on menja vas. Dakle, jedna od prelepih stvari u vezi sa životom u zapadnom društvu je da imate mogućnost da se razvijate, privikavate i rastete. Ja uvek brižljivo čuvam i cenim svoja vojnička iskustva i ponosan sam na svoju službu u vojsci SAD i na svoj rad u NATO-u. Ali, takođe sam veoma aktivan u biznisu, predajem i život mi je sada jako ispunjen.

(Vesli Klark, penzionisani general, šef je konsultantske grupe Wesley K. Clark Associates sa sedištem u Little Rock Arkansasu)

*****
Pročitajte i ovo:
Da li je bombardovanje Srbije moglo biti izbegnuto?

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG