Dostupni linkovi

U obrazovanju su najveće socijalne razlike


Veselin Vukotić

U nedjeljnom intervjuu Radija Slobodna Evropa osnivač i profesor Univerziteta Donja Gorica Veselin Vukotić govori o prve dvije godine rada njegovog privatnog univerziteta, crnogorskoj privatizaciji i tvrdnjama da je neoliberalni ekonomski koncept doživio poraz.

RSE: Profesore Vukotiću, prošlo je već par godina kako ste napustili podgorički Ekonomski fakultet i zajedno sa nekoliko partnera, među kojima je i premijer Milo Đukanović, osnovali Univerzitet "Donja Gorica". Da li ste zadovoljni dosadašnjim radom Univerziteta i da li poslujete profitabilno?

Vukotić
: Da. Tačno je da sam je prije dvije godine napustio državni univerzitet i osnovao
Ovaj univerzitet bi trebalo da bude veza Crne Gore sa Evropom i sa modernim pokretima uopšte u Evropi i svijetu.
privatni fakultet, odnosno univezitet zajedno sa gospodinom Đukanovićem, profesorom Vukčevićem i Čelebićem (vlasnik gradjevinskog preduzeća "Čelebić" - prim. aut.) i pojedine fakultete sa ljudima iz Crne Gore i inostranstva. Ja jesam zadovoljan. Ne bih se nikada više vratio. Ušli smo u jedan projekat koji je veoma težak. Moram priznati da je osnivanje fakulteta i njegov razvoj mnogo teži nego što sam očekivao, bez obzira na svo moje iskustvo. Mi smo ušli u ovaj projekat sa jednom misijom koja kaže da je sadašnji državni univerzitet u Crnoj Gori donio, mogu tako da kažem, suverenost, iako je osnovan tridesetak godina prije suverenosti, a ovaj univerzitet bi trebalo da bude veza Crne Gore sa Evropom i sa modernim pokretima uopšte u Evropi i svijetu. To je otprilike naša misija. To znači da mi nijesmo orijentisani na neki profit, više smo na misiju. A, na pitanje da li smo profitabilni - tek smo počeli, i ima tu određenih problema, ali mislim da ćemo mi to sve prevazići. Najvažnije je da su studenti zadovoljni i mi imamo taj moto da ko god hoće, ili ko god misli ili nađe nezadovoljnog studenta na Univerzitetu Donja Gorica od ovih koji su do sada bili, može da dobije besplatno školovanje na Univerzitetu Donja Gorica.


RSE: Otvorili ste visokoškolsku ustanovu upravo u trenutku kada su sve glasnije kritike na račun komercijalizacije obrazovanja. Hrvatski studenti su nedavno žestoko protestovali zato što će, po njima, studiranje uskoro postati dostupno samo imućnima.
Najveće socijalne razlike danas postoje, ili će se tek formirati, upravo u obrazovanju. Srednje i osnovno obrazovanje je ono što država treba da obezbijedi, a oni najbolji, koji imaju kuraži, koji vjeruju u sebe, treba da se školuju dalje sami, bilo na privatnom ili državnom univezitetu.
Šta mislite o takozvanoj komercijalizaciji obrazovanja? Da li državni fakulteti treba da budu besplatni, odnosno, na račun svih poreskih obveznika?

Vukotić: To je jedna teška tema. Ja jesam protiv komercijalizacije visokog obrazovanja bez obzira da li se to radi na privatnom ili državnom fakultetu. Mišljenje je da je komercijalizacija vezana za privatne fakultete, međutim, praksa pokazuje da je komercijalizacija mnogo više vezana za državni fakultet. To će reći da državni fakulteti dobijaju jedan određen iznos od državi, njima pokrivaju sve troškove, a onda upisuju studente po cijeni koja je vrlo bliska cijeni koju imaju privatni fakulteti. To nije samo problem ili slučaj u Crnoj Gori nego i drugim državama. Smatram da problem finansiranja obrazovanja ovako više ne može da funkcioniše, a to znači da državni univerzitet Crne Gore ne može da ima 15 do 18 miliona godišnje učešće u budžetu i da istovremeno ima to što ima u smislu tržišnog poslovanja i naplaćivanja studija. Mislim da je potrebno da i onaj dio sredstava ide na držvnom univerzitetu za one studente koji ne plaćaju školarinu za neki iznos od 30 do 40 posto isto tako ide sa studente koji su na privatnim univerzitetima. Mi ne možemo imati dva sistema školovanja, jedan koji je državni, koji je oficijelan, koji je po mnogim predrasudama "pametan", i drugi koji je neki usputni. Najveće socijalne razlike danas postoje, ili će se tek formirati, upravo u obrazovanju. Srednje i osnovno obrazovanje je ono što država treba da obezbijedi, a oni najbolji, koji imaju kuraži, koji vjeruju u sebe, treba da se školuju dalje sami, bilo na privatnom ili državnom univezitetu, uz napomenu da država treba neke oblasti: fizika, metematika, biologija, tehnika itd., da posebno stimuliše u oblasti kao što su pravo, ekonomija, mislim da tu treba potpuno postaviti da reguliše tržište.


Država se mora udaljiti od ekonomije


Univerzitet Donja Gorica
RSE: Profesore Vukotiću, Vi ste glavni promoter ekonomskog neoliberalizma u Crnoj Gori. Uprkos okolnostima koje govore da je taj koncept doživio debakl... evo, baš ovih dana je Džordž Soroš izjavio da je ideja neoliberalizma poražena i da je trentna svjetska ekonomska kriza zapravo kraj jedne ere. Vi, čini se, i dalje stojite na stanovištu da je ideja neoliberalizma jedini pravi put.

Vukotić: Ne. Ja mislim da je neoliberalni koncept tek sada pokazao koliko je jak. Bez obzira, uz uvažavanje Džordža Soroša, on ga se nije odrekao. Ja govorim o liberalizmu, o slobodi, shvatajući da, kada govorimo o neoliberalizmu, da su to ekonomske slobode. I Džordž Soroš je zaradio u nekom smislu na ekonomskim slobodama. Jedna od osobina koja je karakteristična za uopšte ljudsko ponašanje jeste da kada nešto postignete onda treba svakome da zabranite da postigne što vi postižete. Možda i Soroš tako razmišlja. Uopšte nijesam uzbuđen zbog toga
Smatram da je upravo ova kriza pokazala da je suvišna regulacija tržišta od strane države, od strane politike, dovela do krize, a nije tržište dovelo do krize.
što on to kaže, niti smatram da je to sada mnogo važno. Mislim da ako kažemo da je neoliberalizam nestao, onda smatramo da je nestao kapitalizam. Pa, baš me interesuje je li kapitalizam stvarno nestao kao sistem i o kom kapitalizmu mi danas govorimo. Da li je nestala Amerika bez obzira na politiku koju vodi Obama? Da li je nestala Zapadna Evropa? Prema tome, po mom mišljenju, veoma su krute izjave da je neoliberalizam nestao. Neoliberalizam će nestati u situaciji ako neko čita Samjuela Hamiltona i "Sudar civilizacija". Možda bi u nekom takvom katastrofičnom scenariju nestao kapitalizam. Međutim, još smo mi daleko od toga. Da li će do toga doći ja stvarno ne znam. Smatram da je upravo ova kriza pokazala da je suvišna regulacija tržišta od strane države, od strane politike, dovela do krize, a nije tržište dovelo do krize, a to je nešto na čemu ja i dalje stojim. To što u Crnoj Gori imate upravo jedan takav prilaz, to je malo čudno. Ja sam čitao prije neki dan u novinama, bila je prezentacija knjige jednoga profesora koji nije iz Crne Gore. U Crnoj Gori, kada neko sa strane prezentira knjige, tada je to jedino validno. Svi mi koji smo iz Crne Gore "nemamo pojma". To je taj takozvani sindrom lažnog cara Šćepana malog. Autor knjige kaže da ova kriza pokazuje kraj neoliberalizma. To je prva rečenica. Već u drugoj se kaže (knjigu je promovisala Centralna banka), trebalo bi da MMF uđe u Crnu Goru i da daje kredite. Pa, iako ja nijesam uopšte za takav koncept liberalizma koji pruža MMF, zar nije MMF jedan od ključnih promotera neoliberalizma u svjetskim razmjerama? Prema tome, prva rečenica - nema više neoliberalizma, a druga je MMF koji je promoter. Ovdje se radi o nekim ideološkim prilazima i ja svakome savjetujem da ne zaboravi da će tržište i dalje, još dugo i dugo vladati, a tržište znači da morate proizvesti proizvod koji će neko kupiti i da za to dobijete novac. Nema novca van tržišta.

RSE: Neoliberalni koncept mnogima djeluje kao idealan, ali samo u idealnim uslovima. U nesavršenim društvima, kakva su sada, na početku 21. vijeka, još uvijek ne važe jednaka pravila za sve. Često se može čuti da, uprkos privrženosti ekonomskom neoliberalizmu, u Crnoj Gori upravo to pravilo ne važi. Ima li u ovakvim uslovima slobodne, i prije svega, pravedne utakmice?

Vukotić: Ja dosta pišem na temu - sport i tržište. Mi smo, upravo ovih dana u Crnoj Gori, u Podgorici, svjedoci uspjeha naše reprezentacije u vaterpolu. Mi smo postali prvaci svjetske lige u vaterpolu. Postavlja se pitanje - da li ista pravila
Danas mnogo govorimo o greškama tržišta koje je proizvela greška države i u tom smislu ja potpuno vjerujem da bi država morala da se jako udalji od ekonomije.
koja važe u sportu možda važe i u biznisu, ili da li treba da važe i u biznisu. Kada govorimo o liberalizmu, kada govorimo o tržištu, ja mislim da ista pravila važe i na tržištu. Znači, kao što postoji sudija na utakmici, bilo vaterpolo bilo košarka ili fudbal tako postoji i u biznisu sudija koji se zove država. Da li država obavlja dobro svoju funkciju ili ne to je nešto što nije vezano za tržište, to je vezano za državu i mislim da nije dobro da se negativnosti, loše poslovanje, loš odnos države prema tržištu shvata kao greška države. To su greške države i mislim da mi danas mnogo govorimo o greškama tržišta koje je proizvela greška države i u tom smislu ja potpuno vjerujem da bi država morala da se jako udalji od ekonomije, da pusti ekonomske tokove i da samo da određena pravila koja bi svi prihvatili. Ja znam da dosta ljudi kaže - skandinavski model, socijalna država... Ali, ako pogledate način odlučivanja, vidjećete da njihove vlade ne donose odluke o ekonomiji baš tako kao što se donose kod nas. Proces globalizacije koji neko vidi više ili manje i o kome mi ne možemo da razgovaramo da li će to biti ili ne, to je u ovom trenutku neminovnost, pokazuje jedan sukob između tržišta i demokratije, odnosno države i demokratija je tu lokalna, a tržište globalno i u tom sukobu koji će vjerovatno trajati ko zna koliko, ipak će pobjediti tržište kao globalna ideologija. Ja stojim na stanovištvu i kažem mojim studentima da se mnogo ne oslanjaju na priču da će im neko pomoći. Oslonite se na svoje snage, na svoje znanje, na svoje preduzetničke ideje, odnosno na tržište. Tako da opet ostajem na tržištu.


Parlament je uslovio krizu u Kombinatu aluminijuma


RSE:
Siguran sam da bi Vas Vaši kritičari, da su u prilici, obavezno pitali - šta se desilo sa proklamovanim principom privatizacije da - Crna Gora ne prodaje preduzeća, već kupuje dobre investitore. Banke su, to je činjenica, dobro privatizovane, i tek poneko preduzeće, ali kakva korist od glavnih privatizacija?. "Hellenic Petroleum" koji je kupio kotorski "Jugopetrol" nije promijenio ni kvake na pumpama, u telekomunikacijama se ništa bitno nije pomijenilo od dolaska "Magyar Telecoma", iz nikšićke Željezare ruski investitori su dva puta bježali iz Crne Gore preko noći, a i sa trećim vlasnikom ima problema u poslovanju. Čini se da, inače dobar princip, nije baš uspješno primijenjen?

Vukotić: Dobro, sada, to je jedna tema, otprilike kao ono kada objašnjavate teoriju evolucije pa kažete da smo mi postali od nekih bića iz davne prošlosti, čovjekolikih majmuna, pa vam čovjek kaže da je bio u beogradskom Zoološkom vrtu, a da su svi majmuni ostali isti od prije dvije godine, kada je bio prvi put. Moramo voditi računa o evoluciji. Kada govorimo o tim privatizacijama, samo da se prisjetimo jedne stvari. Neću objašnjavati sada šta su prednosti svih ovih privatizacija, ali svi se sjećamo, ili mi koji smo malo stariji, onih redova i na pumpama i oko pumpi i tih redova više nema. Eto, to vam je odličan primjer zašto je dobra privatizacija "Jugopetrola". Prema tome, ne možemo tako da posmatramo. Možda ima nekih pojedinačnih privatizacija koje su loše, ali novi sistem preduzetništva, sistem pregnuća, sistem poštovanja pravila nije moguć bez privatne svojine. U tome je prednost privatizacije. To što ima ljudi koji na ulicama ubijaju ljude, to nikako ne znači da treba svi da se ubijemo i napustimo život. Ja nemam taj prilaz koliko god ti kritičari to pričali, a pogotovo što ti kritičari, pogotovo ovi u Crnoj Gori, to ne razumiju.

RSE: Mjesecima unazad, jedna od najaktuelnijih ekonomskih tema u Crnoj Gori je svakako podgorički Kombinat aluminijuma. Čini se da Vladino, može se reći, velikodušno pristajanje na razne ustupke i subvencije nijesu baš u skladu sa ekonomskim liberalizmom. Stvar izgleda još gore ako se zna da se subvencije koje idu na račun poreskih obveznika odobravaju ruskom tajkunu Olegu Deripaski koga je i ruski premijer Vladimir Putin svrstao u kategoriju iz oblasti entomologije. Kakvo je Vaše gledište na državni intervencionizam u ovom slučaju?

Vukotić: To je jedna konkretna situacija. Ja ne moram da opravdam, ili ne opravdam određeni stav, ali vi ste to vrlo korektno postavili, sa stanovišta protivnika tržišta liberalizma, ali moramo da posmatramo stvari malo drugačije. Kako je došlo do privatizacije, šta je tu sve u privatizaciji, koliko je tu viška zaposlenih, razni dogovori koji su tu očigledno bili u toku procesa privatizacije..? Tu je i problem koji bih vezao za električnu energiju, i ja lično mislim da radnici Kombinata ne bi smjeli da budu ispred Vlade, nego ispred Parlamenta, jer Parlament je taj koji je uslovio krizu u Kombinatu aluminijuma u Podgorici, a ta kriza je uslovljena upravo činjenicom da je parlament bez zakona, jer to nije po zakonu, donio odluku o zaustavljanju privatizacije Termoelektrane i Rudnika uglja u Pljevljima. Smatram da je odustajanje od tog koncepta privatizacije Termoelektrane i Rudnika uglja proizvelo probleme u Kombinatu, tako da su sve to sada posljedice jedne odluke koja je narušila liberalizam u Crnoj Gri tako da ne možemo govoriti sada o nekom intervencionizmu. To je intervencionizam koji je posljedica grešaka Vlade, a ne tržišta.
  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG