Protekle sedmice bila su aktuelna dešavanja sa Crnogorskim univerzitetom nakon što je donijeta odluka da se za 3,5 miliona eura smanje sredstva za njegovo finansiranje.
Reagovao je forum profesora i predavača koji je upozorio kako će nastavak materijalnog urušavanja Univerziteta imati dalekosežne posljedice po visokoobrazovni sistem i budućnost crnogorskog društva.
O tome razgovaramo sa predsjednikom Savjeta za visoko obrazovanje na Crnogorskom univerzitetu, profesorom na Građevinskom fakultetu, Radenkom Pejovićem.
Pejović: Vjerovatno je to zbog ove finansijske krize jer se kresalo i na ostalim stavkama budžeta. Obzirom da se provodi reforma na Univerzitetu, mislim da to nije trebalo uraditi jer, kada je u pitanju Univerzitet, to nisu neka velika sredstva. Za sada država ne finansira privatne Univerzitete i privatne fakultete, oni se samo-finansiraju. Šta će biti dalje, to ćemo vidjeti.
Pejović: Poznata je situacija sa univerzitetima i fakultetima. Tu se nedopustivo malo ulaže, u odnosu na evropske univerzitete. Ovdje je najniža stopa izdvajanja, čak i u regionu, a kamoli u odnosu na Englesku ili Njemačku. Mislim da je taj odnos prešao 1:4.
Veliki problem u svemu tome je što se vrlo malo ulaže u nauku i što u budžetu državnog Univerziteta već godinama u stavci nauke stoji nula. To govori da država ne prepoznaje značaj nauke, značaj razvoja, značaj obrazovanja za svoj sopstveni razvoj jer ko ne ulaže u nauku i obrazovanje, taj od sopstvenog razvoja nema šta da traži. Svaki uloženi dinar u obrazovanje i nauku će se višestruko vratiti svakoj državi.
Pejović: Reforma visokog obrazovanja je bila neophodna. Ali na ovaj način na koji smo je mi izveli, mislim da nije dobra jer mi smo praktično papirnato proveli reformu visokog obrazovanja, napravili smo zakone i statute i krenuli u sasvim novi obrazovni proces i način studiranja, a da se pri tome svi ostali uslovi nisu promijenili, ni finansijski, ni ostali, niti smo formirali neke nove laboratorije, niti smo osavremenili biblioteke, laboratorijsku opremu i ostalo, a krenuli smo u reformu. Desila se jedna interesantna stvar - u takvoj situaciji reforme su počeli da niču fakulteti kao pečurke jer su ljudi u obrazovnom sistemu vidjeli da ima šanse da se tu ostvari neki profit.
Uvijek sam smatrao da se od obrazovanja, ako se ono korektno provodi i ako se korektno finansira, ne može napraviti neki veliki profit, ali privatne institucije, pa čak i na državnom Univerzitetu, ima dosta samo-finansirajućih studijskih programa gdje se ostvaruju neke dobre plate i neki drugi finansijski efekti. Sve se to odražava na kvalitet.
Sam Bolonjski proces, onako kako je zacrtan, je u startu za nekih dvadesetak procenata snizio kriterije koji su bili prije toga. Mi smo možda postigli neku efikasnost, imamo veći broj diploma, ali nemamo kvalitetnih diploma.
Pejović: Na Univerzitetu je uvijek postojala dobra volja, koja ide u prilog studentima, da im se, kada traže neke ispitne rokove ili olakšice, uvijek izlazilo u susret. Na taj način oni su zadovoljavani, što nije bilo dobro jer se uvijek na Univerzitetu ugađalo onim najlošijim studentima, njima se izlazilo u susret, a manje se vodilo računa o dobrim i kvalitetnim studentima. Taj fenomen jeste malo čudan i možda bi ga trebalo malo više analizirati - zašto su studenti u Crnoj Gori uglavnom uslovno bili zadovoljni? I nama profesorima, kao i studentima, su lekciju očitali gimnazijalci sa Cetinja, koji su protestovali, imali određene zahtjeve i tražili da se oni ispune.
Pejović: Trebalo bi, ali na žalost i sada, kada nam je skresan budžet i kada smo svi na Univerzitetu nezadovoljni Bolonjskim procesom, sa finansiranjem visokog obrazovanja, mi nemamo neku kritičnu masu koja je spremna da kaže šta ne valja i kako bi trebalo raditi, nego su se nekako ljudi zatvorili u kabinete, rade svoj posao i niko nije spreman da se protivi, ili da iznese neki stav vezano za određene društvene promjene, ili za status Univerziteta ili za neke druge političke stvari.
Pejović: Na žalost nema naznaka da se tu stanje mijenja. Treba da se bira novi Savjet za visoko obrazovanje i Univerzitet predlaže svoje članove, a ti članovi su iz najužeg rukovodstva Univerziteta koji pripadaju toj političkoj opciji. Svi ostali dekani, članovi Senata, su uglavnom iz te političke opcije, tako da tu nema boljitka.
Problem koji se pojavio u zadnje vrijeme tiče se raspodjele stanova na Univerzitetu. Pravi se jedna velika zgrada koja bi trebala da obezbijedi jedno 300 stanova za Univerzitet. Iz te kvote su isključeni saradnici. To je van svake pameti jer to je podmladak Univerziteta, to su mladi ljudi. Čak među tim saradnicima ima dosta njih koji su doktorirali.
Pejović: Tu ne vidim šansu bez nas koji radimo na Univerzitetu - da se mi jednoga dana okrenemo sebi i da kažemo kakav treba da bude Univerzitet, da se pobrinemo da se stvore autonomni uslovi na Univerzitetu, da ljudi mogu jasno da govore ono što misle, a što je u duhu razvoja i napretka i Univerziteta i društva i svega ostalog.
Pejović: Kada razgovaram sa kolegama, svi me podržavaju i kažu da sam u pravu, ali kada ih pitam što ne istupe u novinama, na nekim forumima, ili na Vijeću, oni odmah zaćute.
Problem je što je napravljena velika centralizacija na Univerzitetu i što o svemu odlučuje rektor, pa dekan. Napredak, izbor ili posao bilo kojeg profesora, ili saradnika, zavisi od rektora ili od dekana fakulteta.
Reagovao je forum profesora i predavača koji je upozorio kako će nastavak materijalnog urušavanja Univerziteta imati dalekosežne posljedice po visokoobrazovni sistem i budućnost crnogorskog društva.
O tome razgovaramo sa predsjednikom Savjeta za visoko obrazovanje na Crnogorskom univerzitetu, profesorom na Građevinskom fakultetu, Radenkom Pejovićem.
RSE: Koliko je kresanje budžeta bilo posljedica sveopšte krize, a koliko može biti namjera favorizovanja privatnih fakulteta u odnosu na državni?
Pejović: Vjerovatno je to zbog ove finansijske krize jer se kresalo i na ostalim stavkama budžeta. Obzirom da se provodi reforma na Univerzitetu, mislim da to nije trebalo uraditi jer, kada je u pitanju Univerzitet, to nisu neka velika sredstva. Za sada država ne finansira privatne Univerzitete i privatne fakultete, oni se samo-finansiraju. Šta će biti dalje, to ćemo vidjeti.
RSE: Generalno gledano, koliko Crna Gora ulaže u nauku i obrazovanje, a što bi trebalo da je temelj razvoja svakog društva? Koliko je obrazovni sistem, inflacijom visokoškolskih ustanova, doživio neku hiper komercijalizaciju i urušavanje onog nivoa znanja kakvo je sticano na državnom Univerzitetu?
Pejović: Poznata je situacija sa univerzitetima i fakultetima. Tu se nedopustivo malo ulaže, u odnosu na evropske univerzitete. Ovdje je najniža stopa izdvajanja, čak i u regionu, a kamoli u odnosu na Englesku ili Njemačku. Mislim da je taj odnos prešao 1:4.
Veliki problem u svemu tome je što se vrlo malo ulaže u nauku i što u budžetu državnog Univerziteta već godinama u stavci nauke stoji nula. To govori da država ne prepoznaje značaj nauke, značaj razvoja, značaj obrazovanja za svoj sopstveni razvoj jer ko ne ulaže u nauku i obrazovanje, taj od sopstvenog razvoja nema šta da traži. Svaki uloženi dinar u obrazovanje i nauku će se višestruko vratiti svakoj državi.
RSE: Koliko je Bolonjska reforma donijela Crnoj Gori improvizacije u studiranju, instant diploma sa ograničenim kvantunom znanja, ili je došlo do osavremenjivanja naučno nastavnog procesa i prilagođavanja potrebama modernog društva?
Pejović: Reforma visokog obrazovanja je bila neophodna. Ali na ovaj način na koji smo je mi izveli, mislim da nije dobra jer mi smo praktično papirnato proveli reformu visokog obrazovanja, napravili smo zakone i statute i krenuli u sasvim novi obrazovni proces i način studiranja, a da se pri tome svi ostali uslovi nisu promijenili, ni finansijski, ni ostali, niti smo formirali neke nove laboratorije, niti smo osavremenili biblioteke, laboratorijsku opremu i ostalo, a krenuli smo u reformu. Desila se jedna interesantna stvar - u takvoj situaciji reforme su počeli da niču fakulteti kao pečurke jer su ljudi u obrazovnom sistemu vidjeli da ima šanse da se tu ostvari neki profit.
Uvijek sam smatrao da se od obrazovanja, ako se ono korektno provodi i ako se korektno finansira, ne može napraviti neki veliki profit, ali privatne institucije, pa čak i na državnom Univerzitetu, ima dosta samo-finansirajućih studijskih programa gdje se ostvaruju neke dobre plate i neki drugi finansijski efekti.
Uvijek sam smatrao da se od obrazovanja, ako se ono korektno provodi i ako se korektno finansira, ne može napraviti neki veliki profit, ali privatne institucije, pa čak i na državnom Univerzitetu, ima dosta samo-finansirajućih studijskih programa gdje se ostvaruju neke dobre plate i neki drugi finansijski efekti. Sve se to odražava na kvalitet.
Sam Bolonjski proces, onako kako je zacrtan, je u startu za nekih dvadesetak procenata snizio kriterije koji su bili prije toga. Mi smo možda postigli neku efikasnost, imamo veći broj diploma, ali nemamo kvalitetnih diploma.
Problem je centralizacija
RSE: Sa Bolonjom sigurno nema veze ono što je konstanta u istoriji Crnogorskog univerziteta, a to je da studenti nikada nisu organizovano zatražili zaštitu svojih prava, ili javno negodovali zbog neke nepravde ili problema u društvu. Dok je na zapadu taj dio populacije simbol bunta i nepristajanja, kod nas imamo tišinu i konformizam. Kako to objašnjavate?
Pejović: Na Univerzitetu je uvijek postojala dobra volja, koja ide u prilog studentima, da im se, kada traže neke ispitne rokove ili olakšice, uvijek izlazilo u susret. Na taj način oni su zadovoljavani, što nije bilo dobro jer se uvijek na Univerzitetu ugađalo onim najlošijim studentima, njima se izlazilo u susret, a manje se vodilo računa o dobrim i kvalitetnim studentima. Taj fenomen jeste malo čudan i možda bi ga trebalo malo više analizirati - zašto su studenti u Crnoj Gori uglavnom uslovno bili zadovoljni? I nama profesorima, kao i studentima, su lekciju očitali gimnazijalci sa Cetinja, koji su protestovali, imali određene zahtjeve i tražili da se oni ispune.
RSE: Da li u tome vidite neku klicu, neki zametak novog, drugačijeg i zdravijeg odnosa prema onome što čiji društvenu zbilju?
Pejović: Trebalo bi, ali na žalost i sada, kada nam je skresan budžet i kada smo svi na Univerzitetu nezadovoljni Bolonjskim procesom, sa finansiranjem visokog obrazovanja, mi nemamo neku kritičnu masu koja je spremna da kaže šta ne valja i kako bi trebalo raditi, nego su se nekako ljudi zatvorili u kabinete, rade svoj posao i niko nije spreman da se protivi, ili da iznese neki stav vezano za određene društvene promjene, ili za status Univerziteta ili za neke druge političke stvari.
RSE: Na okruglom stolu, koji je u oktobru održan u Podgorici, eksplicitno ste tvrdili, a niko vam od prisutnih nije kontrirao, kako je Crnogorski univerzitet u rukama manje članice vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije i kako autonomija Univerziteta postoji samo na papiru. Ima li uopšte naznaka da se tu stanje mijenja?
Pejović: Na žalost nema naznaka da se tu stanje mijenja. Treba da se bira novi Savjet za visoko obrazovanje i Univerzitet predlaže svoje članove, a ti članovi su iz najužeg rukovodstva Univerziteta koji pripadaju toj političkoj opciji. Svi ostali dekani, članovi Senata, su uglavnom iz te političke opcije, tako da tu nema boljitka.
RSE: Šta bi po vama moglo da bude presudno da Univerzitet zaista jednog dana bude autonoman, van uticaja partijske politike i partijskih interesa?
Pejović: Tu ne vidim šansu bez nas koji radimo na Univerzitetu - da se mi jednoga dana okrenemo sebi i da kažemo kakav treba da bude Univerzitet, da se pobrinemo da se stvore autonomni uslovi na Univerzitetu, da ljudi mogu jasno da govore ono što misle, a što je u duhu razvoja i napretka i Univerziteta i društva i svega ostalog.
RSE: Koliko vas je takvih koji tako mislite?
Pejović: Kada razgovaram sa kolegama, svi me podržavaju i kažu da sam u pravu, ali kada ih pitam što ne istupe u novinama, na nekim forumima, ili na Vijeću, oni odmah zaćute.
Problem je što je napravljena velika centralizacija na Univerzitetu i što o svemu odlučuje rektor, pa dekan. Napredak, izbor ili posao bilo kojeg profesora, ili saradnika, zavisi od rektora ili od dekana fakulteta.
