RSE: Gospodine Drecun, Crnoj Gori predstoji period izgradnje velikih infrastrukturnih objekata. Šta očekujete od novog investicionog ciklusa, odnosno, kako će se to odraziti na ukupnu ekonomiju?
DRECUN: To je nešto što je neophodno. Infrastruktura, kao cjelina onoga što Crnoj Gori nedostaje, je zaista bolna tačka Crne Gore. Ne samo putna, ili građevinska infrastruktura. Govorim i o drugoj vrsti infrastrukure, jer jedini infrastrukturni segmet koji zadovoljava međunarodne standarde je telekomunikaciona infrastruktura. Ovo ostalo je na početku i na pragu nečega što treba da budu evropski standardi, ali kada već govorimo o kvalitetima to je zaista prioritet, naravno, podrazumijevajući pri tome željezničku i saobraćajnu infrastrukturu automobilima i drugim vidovima putničkog saobraćaja. Sve u svemu to su dobre i ohrabrujuće vijesti jer ako jedna mala država kao što je Crna Gora ima razvijenu putnu infrastrukturu onda se mnoge stvari dešavaju same od sebe, odnosno pod uticajem tržišta, odnosno potreba stanovništva. Na taj način Crna Gora može prevazići onaj najveći svoj problem kako ga ja vidim, a to je perspektiva sjevera i juga.
Između razvijenog juga i i nerazvijenog sjevera. Uslovno govoreći, razvijenog juga, jer je razlika između juga i sjevera u Crnoj Gori takva da ako se ovim tempom nastavi struktura rasta i razvoja privrede za desetak godina imaćemo pet ili šest puta razvijeniji jug od sjevera, a to bi jedna dobra infrastruktura, u prvom redu putna, mogla da zaustavi, odnosno da učini vrlo relativnim. Da budem plastičniji nego što bi to bilo poželjno u razgovoru ove vrste, ukoliko bi postojao dobar autoput, ili makar dobar put od Podgorice, pa recimo do Berana, onda bi zemlja u Podgorici i zemlja na jugu pojeftinila jer bi bila supstituisana onom zemljom koja bi bila na pola sata daleko od Pogorice, a tu bi zimski turizam dobio svoju razvojnu šansu i da ne govorimo o tim multiplikativnim efektima koji su vrlo logički i koji su samo logičnim razmišljanjem su evidentni, a kada bi to neka ozbiljna ekonometrijska priča uzela sigurno da bi to bilo zaista impresivno.
RSE: Velikih investicija će biti u oblasti energetike. U javnosti se mogu čuti razne ideje o najboljem načinu za rješenje problema elektroenergetskog deficita. Kakav bi Vi koncept primijenili, odnosno, da li su realna zalaganja ekološkog sektora u Crnoj Gori da bi bilo dovoljno koristiti alternativne izvore energije i minielektrane?
DRECUN: Energetski problem u Crnoj Gori je, na žalost, skopčan sa jednim problemom koji se zove KAP. Kombinat aluminijuma Podgorica je problem zato što postoji. Mi imamo situaciju kada ne možemo da gledamo i analiziramo elektroenergetski sisetem bez jasne perspektive KAP-a, što će biti sa KAP-om. To je uzročno posljedična veza. Ako već pokušavamo da govorimo o nekom teorijskom medelu o perspektivi crnogorke elektroenergetske situacije onda je po meni najbolje rješenje, ono kapitalno rješenje, naravno ne treba zaobići ni sve drugo, jeste upotreba vode iz Bilećkog jezera na način što bi se jedna hidroelektrana iznad Risna napravila, dovukla voda hidroenergetskim tunelom od nekih 25 do 30 kilometara, to su ti redovi veličina i na taj način bismo nešto slično uradili što je Hrvatska već odavno uradila i što ima u zaleđu Dubrovnika, tako da bi Crna Gora takvom elektranom riješila svoj energetski deficit, a naravno male hidroelektrane su i trend i perspektiva i nešto što otvara i nova radna mjesta ne samo u proizvodnji električne energije nego i u svemu onom što ide uz to, pa da budem opet malo slikovit, uz sve male hidroelektrane mogla bi se uzgajati riba, došlo bi do razvoja turizma u tim oblastima, domaćinstava, zanatstva, poljoprivredna domaćinstva bi takođe mogla mnogo, mnogo samostalnije i efikasnije da posluju, sve u svemu, to jeste budućnost Crne Gore, ali treća stvar koju Crna Gora mora da uradi jeste ušteta u prenosu i bojim se da bi se samo ponavljali na tu temu, ali sve je ovo uslovno ukoliko se problem KAP-a ne riješi.
Ukoliko bi KAP na ovaj ili onaj način bio riješen i to sada iziskuje da li privatizovati termoelektranu, da li onda dati pravo da se gradi drugi blok termoelektrane vlasniku Kombinata aluminijuma jer se radi o jednoj dosta nekoordinisanoj društvenoj akciji gdje je država privatizovala jedan dio reprolanca to je Kombinat aluminijuma, a drugi dio reprolanca to je struja je ostavljen da bude u državnom vlasništvu. Zbog specifičnosti koje zaista postoje u socijalnoj karti Crne Gore to je potreba trenutka, ali u nekoj perspektivi treba ići ka tom rješenju. Ja sam potpuno saglasan da sada nije vrijeme da se privatizuje bilo koji segment elektroenergetskog sistema, ali ukoliko bi se krenulo u tom pravcu ne treba kasniti nijedan dan. Strategija mora ići u tom pravcu jer Kombinat aluminijuma je vrlo specifičan trošač, to je struja koju Kombinat koristi onda kada građani ne mogu da je troše, ta struja bi ionako bila bačena. Vi struju ne možeta uskladištiti tog trenutka ukoliko je ne prodate nekome ko ima potrebu za njom i kombinati aluminijuma smo zahvalni za svaku privredu ukoliko postoje viškovi struje, ali ukoliko vi nijeste prethodno zatvorili energetski bilans onda imamo situaciju kao kod nas gdje Kombinat aluminijuma u stvari postaje jedna dežurna stanica za krituku, neko naziva društvenom štetočinom, sve zavisi od političkog stava prema tom problemu.
RSE: Od svih političkih i stručnih pitanja koja se tiču ekonomije građane ipak najviše zanima odgovor na ono najjednostavnije - kada će se u Crnoj Gori živjeti bolje?
DRECUN: U Crnoj Gori, iskren da budem, živi se bolje nego što je to bilo prije pet godina. Evidentno je da socijalna raslojavanja postoje i da kvalitet života nije na onom novou kakav bi treba biti socijalna politika. To znači da bi jednom boljom politikom raspodjele, a to znači u praksi poreskom politikom mogao društveni proizvod Crne Gore da se pravednije rasporedi jer biste zadovoljili tu socijalnu ulogu države, a Crna Gora jeste socijalna država jer svaka država ukoliko ne vrši socijalnu funkciju nema ni taj smisao kao društvene cjeline, onda se jednostavno pretvara u preduzeće. Može da se živi ukoliko postignemo politički koncenzus, minimalni politički koncenzus, a to je u daljem pravcu razvoja Crne Gore, odnosno daljem putu Crna Gore.
Ukoliko nemate politčki koncenzus onda će sve da bude u nekoj klackalici gdje će Evropa davati određena priznanja i određene kritike, gdje politička opozicija neće priznavati ama baš ništa što je urađeno od strane vlasti, pa kada jednog dana dođe do smjene vlasti bile sasvim obratna situacija gdje će sadašnja vlast, buduća opozicija isto tako se ponašati. Mi nemamo matricu političke odgovornosti i to je po meni koliko god to izgledalo politički jeretički reći, to je jedan od osnovnih problema što mi u Crnoj Gori nemamo politčki koncenzus oko osnovnih prvaca razvoja Crne Gore i sve dok to ne ustanovimo mi ćemo živjeti u takozvanoj dnevnoj politici, u dnevnim projektima gdje će se pojedini investitori direktno razgovarati sa državom što da se radi bez neke jasne vizije razvoja. Mi sada imamo strah da strani investitori postanu vlasnici zemlje, brda u nekom primorskom pojasu ili na Žabljaku, oko Kolašina, zato što ne znamo zbog čega to kritikujemo. Nijesam čuo valjani razlog zašto se to kritikuje. Po meni, strah jedino treba da postoji ukoliko nemamo adekvatne prostorne planove. To je samo jedan od tih segmenata gdje bi svi politički akteri trebalo da se dogovore, da se podrži taj zakon, ali da s druge strane ne bude moguće da bilo koji investitor u dikretnom razgovoru sa nekom lokalnom samoupravom ili čak i sa Vladom prekroji prostorni plan u svom interesu. Crna Gora ima moćno oružje, a to je donošenje prostornih planova, zna se ko to radi i mi možemo tuđim parama da razvijamo svoje interese. U tome je sva umjetnost, ali samo treba politički koncenzus koji u ovom trenutku nedostaje. Mi ga čak nemamo ni oko evropskog puta Crne Gore.
RSE: Kada je o boljem standardu riječ, na ovim prostorima jedan od simbola tog boljeg standarda je svakako Evropska unija. Crna Gora je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i nalazi se pred podnošenje zahtjeva za punopravno članstvo. U javnosti se stiče utisak da u vladajućoj strukturi postoje dvije struje: jedna koja bi da ubrza proces apliciranja i druga koja ga usporava. Zašto se to dešava i zašto se sa tim pitanjem toliko licitira?
DRECUN: Vjerovatno postoje skriveni i oni koji ne skrivaju, odnosno javno saopšteni razlozi. Uvijek ukoliko vam se javni razlozi ne učine dovoljno valjanim vi onda u analizama možete otići kao što to mnogi analitičari rade i za tim neskrivenim razlozima poput toga da se bježi, upravo je pravilo Evropske unije kako bi se izbjegla bilo kakva odgovornost, odnosno kako bi se nastavilo sa dosadašnjom praksom uzimanja države onako za svoje privatne interese što vidimo da najčešća je optužba opozicije. U svakom slučaju, mehaničko trčanje ka Evropskoj uniji bez sagledavanja posljedica što to donosi može da bude takođe pogubno.
Ja sam više puta govorio da Crna Gora mora vrlo oprazno da prilazi Evropskoj uniji. Tu nema priče da li taj put ima alternativu. Taj put nema alternativu. Crna Gora će postati prije ili kasnije dio Evropske unije. Najbolje je naći tajming kada to Crnoj Gori najviše odgovara s aspekta njenih ekonomskih interesa, jer mi možemo političke standarde Evropske unije da primijenimo već i sad. Vi možete, ukoliko postoji politička volja, prepisati sve zakone, u Evropskoj uniji ne smije da se baca smeće sa balkona, u Evropskoj uniji ne smijete da pušite na javnim mjestima. Pokušajte da zabranite bilo kom Crnogorcu da puši na javnom mjestu u kafani i vjerovatno će doći do tuče između policije i tog građanina.
Postoji mnogo toga što u našim glavama još uvijek nije prelomljeno da se prihvati Evropska unija kao način življenja kao jedan novi standard, ali sve ja to gledam na neki način drugačije u odnosu na opasnosti koje nosi ulazak u Evropsku uniju za ekonomiju Crne Gore, jednu slabašnu ekonomiju sa rastućom, ali još uvijek niskom stopom produktivnosti rada jer imate izraziti spoljnotrgovinski deficit, u slučaju ulaska na tu veliku fudbalsku poljanu, da budem opet slikovit, jedan mali fudbalski tim kao što je Crna Gora može da bude preduvan iz svakog takmičenja, gdje jednostavno Crna Gora nema konkurentsku sposobnost, njena privreda da u ovom trenutku bude bez zaštite na evropskom tržištu. Neki proizvodi i usluge imaju, ali, na žalost, gro tih usluga nema.
Sjever Crne Gore vrlo brzo bi postao jedne mrtvo ekonomsko tkivo i mi bismo imali jedan paradoks u samoj državi, vjerovatno bi nekih 50% teritorije države bilo praktično ekonomski mrtvo, sa tendencijom migracije stanovništva ka jugu jer već sada imamo, ako se ovakvi trendovi nastave, da će za nekih desetak godina Podgorica biti bogatija samo za oko 40 hiljada Crnogoraca koji će emigrirati u Podgoricu. Nemamo jasnu strategiju razvoja, nemamo koncept razvoja i zato je po meni i taj put ka Evropskoj uniji za donošenje tog pravog trenutka kada treba aplicirati i kada uopšte treba aplicirati. Jedno je aplicirati, a drugo je kada će vas Evropska unija primiti da uđete u "dvorište", ali u svakom slučaju imate jedan apsurd da se u Crnoj Gori, makar po statistici, živi bolje nego u Bugarskoj koja je članica Evropske unije. Ne mora to da bude ni skopčano samo sa sobom. Jedan moj prijatelj s kojim ja komuniciram iz Slovačke je, rekao mi je: "Sve je lijepo dok ne uđete u Evropsku uniju". Moja iskustva su ogromna. On je na neki način savjetnik mnogih preduzeća koja su već u Evropskoj uniji i kažu da nije to takva pjesma kao što se predstavlja narodu jer jednostavno postoje standardi koji moraju biti zadovoljeni. Tu ne postoji mogućnost da prevarite potrošača, kazne su jako drastične, otpadate sa tržišta bez šanse za povratak.
RSE: Kako premostiti jaz između, s jedne strane evropskog opredjeljenja i preuzetih obaveza koje se nameću tokom evrointegracionog procesa i sa druge strane, nedostatkom volje za implementacijom tih obaveza?
