Srpska policija posljednjih dana vodi ozbiljne istrage, usko povezane sa Crnom Gorom, u koje nisu uključene njihove crnogorske kolege jer, kako se spekuliše, policija Srbije ne vjeruje kolegama iz susjedstva. Da li je to tako i ako jeste zašto, razgovarali smo sa novinarom nedjeljnika Vreme, Milošem Vasićem, dobrim poznavaocem prilika u policijskom i kriminalnom miljeu.
Vasić: To su tri različita slučaja. Ima tu jedan problem koji je malo dublje prirode, a odnosi se na sva tri slučaja. U Crnoj Gori, od 1997. godine pa na dalje, postoji kontinuitet vlasti sa personalnim promenama kakve imamo. Moramo se prisetiti te situacije iz 1996. godine i 1997. godine, iz koje je Mile Đukanović izašao kao pobednik.
U to vreme, šverc cigareta je bila glavna ekonomska i industrijska grana, i Crne Gore i delova Srbije i još nekih drugih okolnih zemalja. To je bio državni posao, koji je bio etabliran i legalan i po tadašnjem predsedniku Đukanoviću, tranzit cigareta je smatran u Parlamentu kao osnovni izvor prihoda. Iz toga počinju sve te priče. U svemu tome se crnogorska država, po mišljenju određenih organa Evropske unije, kompromitirala. Po nekim drugim mišljenjima, oni jadni nisu znali šta će od sebe, pa su morali i slično. U međuvremenu su se stvari u velikoj meri promenile, ali se kadrovski sastav crnogorske službe bezbednosti i policije nije u tolikoj meri promenio. Poznati su kontakti crnogorskih paradržavnih organa i preduzeća sa stanovitim nevladinim organizacijama sa one strane Jadrana, što im se sada jako mnogo zamera.
Budući da je Crna Gora pružila utočište raznim likovima, za kojima su raspisane poternice, kao što je Željko Maksimović Maka i Ivan Delić, a ima ih još, prirodna je rezerva srbijanske policije, a i nekih drugih policija u regionu, da dele određene poverljive informacije.
Mislim da je došlo krajnje vreme da se crnogorska država već jednom odluči i preseče svoje odnose sa određenim kompromitovanim ličnostima. Šta će oni sa njima raditi i kako, ne znam, ali bih jako voleo da se Maka izruči u Srbiju jer ga ovde terete za čitav niz raznih stvari. Tu se pominju razne priče - pominje se kokain, kontakti sa albanskom mafijom iz Albanije, sa hrvatskom mafijom, prije svega iz zapadne Hercegovine. To su sve stare veze još iz doba šverca cigaretama. Krajnje je vreme da se napravi kadrovski diskontinuitet u crnogorskim službama bezbednosti i među ličnostima bliskim sadašnjoj vlasti.
Vasić: Mislim da se iz nekih istraga izostavlja. Imali smo pola tone kokaina iskrcanog u luci Bar, što je išao za Makedoniju, zbog čega je osuđena gospođa Čočorovska u Makedoniji, i to nije jedino. To je još jedan od razloga za zabrinutost. Očito Crna Gora i Republika Albanija, luke Drač i Bar, postaju nova destinacija za kokain. To je jako zgodno jer to više nisu one do sada popularne velike luke sjeverne Evrope - Roterdam, Amsterdam, Bremen, Liverpul i tako dalje - koje su sada već pod vrlo efikasnom kontrolom tamošnjih policijskih, carinskih i bezbednostnih agencija i to u smislu planetarne saradnje sa Amerikancima i drugima. Sada se to polako seli u naš deo Mediterana. I Drač i Bar su u jako zgodnoj poziciji jer i je preko puta Italija i pomenute nevladine organizacije iz okoline Barija i Napulja.
Vasić: Da, i to svake godine. Ako to pomnožite sa uličnom vrednošću tog, u međuvremenu razblaženog heroina, to su nezamislive cifre. Jedino o čemu treba govoriti je ulična cena jer to je realni profit. To su ogromni novci.
Balkan je po prirodi stvari, geografski predodređen da bude put zbog ogromne gustine drumskog i železničkog saobraćaja. Heroin se ne prevozi avionima. Heroin se prenosi tako što se jedna tona prepakira u 1.000 paketića po kilu i onda se gurne u neki od automobila ili kamiona, a to su stotine hiljada, ako ne i milioni, motornih vozila koji cirkuliraju između Evrope i Turske. Balkan je tu neizbežan. Jedini način da se sa tim iziđe u kraj je veoma dobar obaveštajni rad, i što je puno važnije, kontrola teško objašnjivih naglih bogaćenja raznih ljudi, o čemu vi u Crnoj Gori imate sliku, kao i mi ovde u Srbiji.
Vasić: Jeste da je Kneževiću postalo malo neugodno nakon objavljivanja Pukanićevog iskaza tužiocu iz Barija, iz čega se vidi da je Knežević sebe Pukaniću predstavljao na malo kreativniji način od elementarne istine za koju znamo. Imam utisak da je reč o jednoj diverziji, skretanju pažnje sa istrage o pravim naručiocima Pukanićevog ubistva, na neke Kneževićeve i Pukanićeve stare neprijatelje. Podsećam vas da kompletna duhanska afera, koju je Pukanić bio pokrenuo, datira još iz proleća 2001. godine. U međuvremenu je Stanko Subotić, kao jedan od glavnih optuženih u nekoliko sudskih sporova protiv Pukanića, uspeo da istera iz Nacionala preko pola miliona kuna raznih ošteta i da mu nikada ništa nije dokazano. Pri tome niko od nas ne misli da je Subotić nevinašce. Reč je o nečem drugom, a to je da je afera suviše stara. Niko nije branio da ubiju Pukanića odmah 2001. godine. Pitanje je zašto su ga ubili tek sada? Ne vidim i dalje motiv. Suviše je veliko i teško krivično delo za tako sitnu priču, kao što su uzajamna olajavanja preko Nacionala.
Vasić: Ne znam pošto nisam upoznat sa sadržajem njegovih iskaza.
RSE: Srpska policija posljednjih dana vodi dvije istrage, usko povezane sa Crnom Gorom, u koje nisu uključeni crnogorski istražni organi. Mediji spekulišu da policija u Srbiji ne vjeruje crnogorskim kolegama u istragama za ubistva Pavla Bulatovića, Radoslava Stojćića i Iva Pukanića. Šta vi mislite o tome?
Vasić: To su tri različita slučaja. Ima tu jedan problem koji je malo dublje prirode, a odnosi se na sva tri slučaja. U Crnoj Gori, od 1997. godine pa na dalje, postoji kontinuitet vlasti sa personalnim promenama kakve imamo. Moramo se prisetiti te situacije iz 1996. godine i 1997. godine, iz koje je Mile Đukanović izašao kao pobednik.
U to vreme, šverc cigareta je bila glavna ekonomska i industrijska grana, i Crne Gore i delova Srbije i još nekih drugih okolnih zemalja. To je bio državni posao, koji je bio etabliran i legalan i po tadašnjem predsedniku Đukanoviću, tranzit cigareta je smatran u Parlamentu kao osnovni izvor prihoda. Iz toga počinju sve te priče. U svemu tome se crnogorska država, po mišljenju određenih organa Evropske unije, kompromitirala. Po nekim drugim mišljenjima, oni jadni nisu znali šta će od sebe, pa su morali i slično. U međuvremenu su se stvari u velikoj meri promenile, ali se kadrovski sastav crnogorske službe bezbednosti i policije nije u tolikoj meri promenio. Poznati su kontakti crnogorskih paradržavnih organa i preduzeća sa stanovitim nevladinim organizacijama sa one strane Jadrana, što im se sada jako mnogo zamera.
Budući da je Crna Gora pružila utočište raznim likovima, za kojima su raspisane poternice, kao što je Željko Maksimović Maka i Ivan Delić, a ima ih još, prirodna je rezerva srbijanske policije, a i nekih drugih policija u regionu, da dele određene poverljive informacije.
Mislim da je došlo krajnje vreme da se crnogorska država već jednom odluči i preseče svoje odnose sa određenim kompromitovanim ličnostima. Šta će oni sa njima raditi i kako, ne znam, ali bih jako voleo da se Maka izruči u Srbiju jer ga ovde terete za čitav niz raznih stvari. Tu se pominju razne priče - pominje se kokain, kontakti sa albanskom mafijom iz Albanije, sa hrvatskom mafijom, prije svega iz zapadne Hercegovine. To su sve stare veze još iz doba šverca cigaretama. Krajnje je vreme da se napravi kadrovski diskontinuitet u crnogorskim službama bezbednosti i među ličnostima bliskim sadašnjoj vlasti.
RSE: Da li imate utisak da se, osim srpske policije, u važnim istragama u regionu, koje se vode na regionalnom nivou, izostavlja Crna Gora?
Vasić: Mislim da se iz nekih istraga izostavlja. Imali smo pola tone kokaina iskrcanog u luci Bar, što je išao za Makedoniju, zbog čega je osuđena gospođa Čočorovska u Makedoniji, i to nije jedino. To je još jedan od razloga za zabrinutost. Očito Crna Gora i Republika Albanija, luke Drač i Bar, postaju nova destinacija za kokain. To je jako zgodno jer to više nisu one do sada popularne velike luke sjeverne Evrope - Roterdam, Amsterdam, Bremen, Liverpul i tako dalje - koje su sada već pod vrlo efikasnom kontrolom tamošnjih policijskih, carinskih i bezbednostnih agencija i to u smislu planetarne saradnje sa Amerikancima i drugima. Sada se to polako seli u naš deo Mediterana. I Drač i Bar su u jako zgodnoj poziciji jer i je preko puta Italija i pomenute nevladine organizacije iz okoline Barija i Napulja.
RSE: Na ovo se nadovezuje upravo objavljen izvještaj UN-a o putevima droge iz Avganistana, u kojem se navodi da je Balkan jedan od glavnih tranzitnih pravaca, kao i da je zabilježen veći broj ilegalnih korisnika u tom regionu. Riječ je o 90 tona heroina, koji preko Balkana stiže do zapadne Evrope.
Vasić: Da, i to svake godine. Ako to pomnožite sa uličnom vrednošću tog, u međuvremenu razblaženog heroina, to su nezamislive cifre. Jedino o čemu treba govoriti je ulična cena jer to je realni profit. To su ogromni novci.
Balkan je po prirodi stvari, geografski predodređen da bude put zbog ogromne gustine drumskog i železničkog saobraćaja. Heroin se ne prevozi avionima. Heroin se prenosi tako što se jedna tona prepakira u 1.000 paketića po kilu i onda se gurne u neki od automobila ili kamiona, a to su stotine hiljada, ako ne i milioni, motornih vozila koji cirkuliraju između Evrope i Turske. Balkan je tu neizbežan. Jedini način da se sa tim iziđe u kraj je veoma dobar obaveštajni rad, i što je puno važnije, kontrola teško objašnjivih naglih bogaćenja raznih ljudi, o čemu vi u Crnoj Gori imate sliku, kao i mi ovde u Srbiji.
RSE: Iz ranije duvanske mafije je već mjesecima aktuelna tema ili slučaj Ratka Kneževića, bivšeg kontraverznog Đukanovićeva saradnika, koji se ovih dana iz medija preselio u institucije sistema u Hrvatskoj i Srbiji, gdje je dao iskaze. Reagovalo je i crnogorsko tužilaštvo, koje je tražilo detalje ovog svjedočenja. Zašto je Knežević do sada ćutao i zašto se baš sada oglasio?
Vasić: Jeste da je Kneževiću postalo malo neugodno nakon objavljivanja Pukanićevog iskaza tužiocu iz Barija, iz čega se vidi da je Knežević sebe Pukaniću predstavljao na malo kreativniji način od elementarne istine za koju znamo. Imam utisak da je reč o jednoj diverziji, skretanju pažnje sa istrage o pravim naručiocima Pukanićevog ubistva, na neke Kneževićeve i Pukanićeve stare neprijatelje. Podsećam vas da kompletna duhanska afera, koju je Pukanić bio pokrenuo, datira još iz proleća 2001. godine. U međuvremenu je Stanko Subotić, kao jedan od glavnih optuženih u nekoliko sudskih sporova protiv Pukanića, uspeo da istera iz Nacionala preko pola miliona kuna raznih ošteta i da mu nikada ništa nije dokazano. Pri tome niko od nas ne misli da je Subotić nevinašce. Reč je o nečem drugom, a to je da je afera suviše stara. Niko nije branio da ubiju Pukanića odmah 2001. godine. Pitanje je zašto su ga ubili tek sada? Ne vidim i dalje motiv. Suviše je veliko i teško krivično delo za tako sitnu priču, kao što su uzajamna olajavanja preko Nacionala.
RSE: Ne vjerujete da će ovaj novi slučaj sa Ratkom Kneževićem imati neki novi epilog?
Vasić: Ne znam pošto nisam upoznat sa sadržajem njegovih iskaza.
