Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Dešava se zarobljavanje Centralne banke


Milenko Popović
Povodom usvajanja prijedloga Zakona o Centralnoj banci na matičnom skupštinskom odboru za ekonomiju, finansije i budžet, a koji predviđa reizbor članova Savjeta te centralne monetarne i finansijske institucije, razgovaramo sa profesorom ekonomije na podgoričkom Univerzitetu Mediteran, Milenkom Popovićem.

RSE: Da li je usvajanje novog Zakona o Centralnoj banci udar na njenu nezavisnost i samostalnost, kako to tumači dosadašnji predsjednik Savjeta, Ljubiša Krgović, ili unosi više reda u bankarski sistem i daje veća ovlašćenja Centralnoj banci, kako tvrde predlagači, odnosno Ministarstvo finansija?

Popović: Mišljenja sam da je riječ o kršenju nezavisnosti Centralne banke. To je u protivrečnosti i sa našim Ustavnim zakonom i sa evropskom praksom i sa evropskim zahtevima. Imali smo prilike da čujemo ovih dana i ugledne domaće pravnike, koji svi redom tvrde da je reč o kršenju Ustavnog zakona i međunarodne prakse. Takođe smo imali izneto i mišljenje člana Venecijanske komisije, uglednog pravnika Vojina Dimitrijevića, koji je nedvosmisleno rekao da je reč o kršenju nezavisnosti Centralne banke. Ovde bih posebno insistirao na nezavisnosti Centralne banke.

Mogao bih imati primedbi na račun rada Centralne banke, možda i na samu ličnost Krgovića. Možda bih imao boljeg kandidata za šefa Centralne banke, ali ovde nije reč o personalnom pitanju, kako se od pojedinih ljudi i analitičara ova stvar pokušava trivijalizirati, već je reč o principijelnom pitanju nezavisnosti Centralne banke.

RSE: Sve se vrtilo oko Prve banke, koju kontroliše porodica premijera Đukanovića, a kojoj je guverner Krgović blokirao kreditnu aktivnost, pošto smatra da ima problema sa likvidnošću i lošim upravljanjem, da ima problema sa Zakonom i sa međunarodnim standardima. Krgović je istovremeno doveo u sumnju i način na koji je državi vratila kredit od 44 miliona evra. Iz Prve banke su sve to odbacili i optužila Krgovića da namjerno opstruiše njen rad, da uništava privredu i ekonomiju zemlje, pa čak i da se obračunava sa samom državom. Kako Vam to sve zvuči?

Popović: Ti su argumenti zaista smešni. Mogu da prebacim Krgoviću, kao guverneru Centralne banke, to što nije na vreme bio još oštriji kada je reč o periodu kreditne ekspanzije, što nisu jače sprečili kreditnu ekspanziju. Imajući u vidu pritiske koji su tada na njih vršeni i politički ambijent u kome živimo, neverovatno je da su izveli i to što su izveli. I taj nivo nezavisnosti koji su imali je iznenađujući. Prema tome, taj argument ne stoji.
Imamo jednu krajnje jasnu i vrlo jednostavnu situaciju, u kojoj se vidi da se doslovno interes jedne porodice i jedne oligarhije pokušava zaštititi.

Prava pozadina celog sukoba jeste interes Prve banke. Ovo nije prva stvar koja se dešava. Prva banka postoji od početka krize i u sedištu same krize. Umesto da Prva banka bude dokapitalizovana i podržavljena, da se detaljno ispitaju ugovori koje je ona sklapala i njena cela konstrukcija, da se ispita mogućnost probijanja ugovora, pa čak i krivična odgovornost pojedinih aktera, Prva banka je dobila kredit. Koliko sada čujemo, taj kredit je izgleda vraćen na neki problematičan način. Ne znam i nemam nikakvih informacija vezanih za to, ali se bojim, znajući poziciju u kojoj se nalazi guverner i znajući njegovu ličnost, koja je prilično suzdržana, kada je došlo do toga da to kaže, onda se verovatno iza toga kriju neke zaista ozbiljne stvari.

Ta banka je zaista loša banka. U ovom času nad njom treba izvršiti dokapitalizaciju i podržavljenje, treba je uzeti braći Đukanović i učiniti je državnom bankom. Ona nije, ni solventna, ni likvidna, ni toliko dobra koliko se predstavlja. Oko 50 odsto njenih depozita su depoziti države i depoziti Elektroprivrede, koja je u većinskom vlasništvu države.

Sjedište Prve banke, Foto: Savo Prelević
Prema tome, ako imate dva takva deponenta, koji poseduju pola vaše imovine, onda je to jedan krajnje rizičan klijent. Kada je država dala 44 miliona evra Prvoj banci, pošto je nestalo sredstava u trezoru, onda je Ministarstvo finansija maltene izreketiralo druge banke da svoje rezerve kod Centralne banke usmere tako što će kupiti njene hartije od vrednosti. Faktički, iz rezervi Centralne banke su popunjena sredstva koja su data Prvoj banci.

Imamo jednu krajnje jasnu i vrlo jednostavnu situaciju, u kojoj se vidi da se doslovno interes jedne porodice i jedne oligarhije pokušava zaštititi. Koliko god bio nezadovoljan nekim stvarima, kada je reč o Centralnoj baci, ipak je to poslednje ostrvce, poslednja grana vlasti koja nije potpuno zarobljena u Crnoj Gori. Ovo što se sada zbiva, je njeno potpuno zarobljavanje.

Prazne reči

RSE: Kako će vladajuća koalicija, koja čvrsto kontroliše zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, uspeti pred međunarodnim institucijama da odbrani smjenu Savjeta Centralne banke, što je prema domaćim pravnicima suprotno Ustavom zakonu, a prema stavovima Evropske centralne banke i Evropske komisije u suprotnosti sa evropskim standardima i praksom? Koliko će se to negativno odraziti po Crnu Goru, koja na jesen priželjkuje status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji?

Popović: Teći će to kao i do sada. Crna Gora će pretrpeti neke kritike, kao što redovno kritike stižu iz međunarodne zajednice, ali će to biti samo prazne reči. Tu neće biti nikakve smetnje ovoj vlasti da nastavi dalje jer međunarodna zajednica igra igru u kojoj ona želi da bude vlasnik greha ove vlasti i nikako joj ne odgovara da vlasnici greha ove vlasti budemo mi građani, da mi izaberemo našu vlast na demokratskim izborima. Čini mi se da je međunarodna zajednica slepa za čitav niz stvari koje su se do sada događale. Imaćemo reči i ništa sem praznih reči.

RSE: Ključno je kakve će biti reperkusije primene novog Zakona po bankarski sektor, koji je slovio za najzdraviji dio crnogorske ekonomije? Kakve će biti reperkusije po finansijsku stabilnost i time na ukupnu privredu i ekonomiju zemlje? Jesu li opravdana strahovanja kako će sada biti manja kontrolna funkcija Centralne banke i kako će to gurnuti bankarski sistem ka neo-liberalnom konceptu?

Popović: Teško je reći i dati decidan odgovor. Upoznat sam sa tim Zakonom, ali ga još obrađujem u svojoj glavi. U njemu ima dosta dobrih stvari, ali uvek kada naiđete na neku dobru stvar, uplašite se, imajući u vidu naš ambijent i naše okolnosti, političku strukturu. Uplašite se da to ne bude zloupotrebljeno za neke druge svrhe i za namirivanje nekih ličnih interesa. Nešto, što bi u nekoj drugoj zemlji moglo da deluje i funkcioniše dobro, kod nas u Crnoj Gori bi moglo da funkcioniše jako loše. Tu ne mislim samo na Zakon o Centralnoj banci, nego i na ostali set zakona koji je ovih dana u toku, zajedno sa predlogom Zakona o Centralnoj banci.

RSE: Nemate decidan odgovor?

Bojim se da ćemo prvo imati rešavanje problema Prve banke, namirivanje interesa prvog brata Crne Gore, a tek potom možemo da poslujemo kako treba i kako valja.
Popović:
Nemam. Pominje se mogućnost da Centralna banka bude kreditor krajnje instance. Tu se postavlja pitanje da li se pri tome misli na mogućnost da se pređe na svoju valutu? U tom slučaju - sve je jasno. Jasno je kako funkcioniše klasična Centralna banka kao kreditor krajnje instance. Kao kreditor krajnje instance u ovim okolnostima, gde koristimo evro, ona može da funkcioniše, ali na vrlo problematičan način. To je ono oko čega imam najviše dileme i najviše nedoumice.

RSE: Da li će Centralna banka svoju osnovnu regulatornu funkciju, u smislu kontrole poslovnih banaka, obavljati na valjan način nakon primene novog Zakona?

Popović: To ne očekujem jer su svi napustili taj neo-liberalni koncept i vraćaju se ponovo staroj dobroj regulaciji. Ova kriza je pokazala do čega deregulacija bankarskog i finansijskog sistema može da dovede. Inače, to je jedan veliki problem. Ovakve krize često vas dovedu na pomisao da je državno bankarstvo najbolje, ali mi svi, iz bivših socijalističkih zemalja, znamo kakvo je to bankarstvo.

S druge strane, napraviti jednu valjanu regulativu je jako teško, traži jako puno znanja, a još više znanja i kapaciteta zahteva njeno sprovođenje. Bojim se da ćemo prvo imati rešavanje problema Prve banke, namirivanje interesa prvog brata Crne Gore, a tek potom možemo da poslujemo kako treba i kako valja.
XS
SM
MD
LG