Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Davenport: Beograd treba da se vrati dijalogu


Michael Davenport tokom intervjua sa novinarkom RSE Brankom Trivić, 7. oktobar 2011.
U ovom trenutku kada i najmanji incident može dodatno zakomplikovati ionako već složenu situaciju na severu Kosova, ambasador Velike Britanije u Srbiji Michael Davenport preporučuje "hladne glave" i uzdržanost. Beograd treba da se vrati dijalogu sa Prištinom jer su se razgovori pokazali kao najbolje sredstvo za rešavanje problema između dve strane.

Od Roberta Coopera, medijatora Evropske unije u razgovorima Beograda i Prištine, koji je krajem sedmice posetio dve balkanske prestonice, Davenport očekuje da će uspeti da obezbedi nastavak tog dijaloga.

Davenport: Uloga Roberta Coopera kao posrednika Evropske unije u dijalogu Beograd-Priština jeste da pomogne da se dijalog nastavi, da se do sada usvojeni sporazumi i implementiraju, da strane dijalog prihvate na konstruktivan način i kroz dijalog dođu do uzajamno prihvatljivih rešenja i za druge probleme, uključujući, primera radi, pitanja telekomunikacija, energije, učešća regionalnih zemalja u regionalnim forumima i skupovima. Mislim da će Cooperov glavni cilj biti da svojom medijacijom pomogne da se dijalog nastavi u duhu konstruktivnosti zato što je dijalog najbolji način za traganje za rešenjima problema koji postoje između dve strane.

RSE: Ko je po Vašem mišljenju kriv što je dijalog prekinut?

Davenport: Mislim da u ovom trenutku nije baš najkonstruktivnije odmeravati doze krivice. Zvaničan stav Beograda bio je da ne učestvuje u poslednjoj rundi dijaloga, ali u ovoj fazi procesa smatram da je najznačajnije istaći da je u interesu svih učesnika da se dijalog nastavi. U tom smislu najvažniji cilj sada je pomoći obema stranama da se tim razgovorima vrate i da ih razvijaju u pozitivnom i konstuktivnom duhu.

RSE: Evidentno je da postoji ozbiljna kriza na severu Kosova. Ima li po Vašem mišljenju Srbija konstruktivnu izlaznu strategiju?

Davenport: Mislim da to pitanje treba da bude postavljeno zvaničnicima Srbije. Beograd treba da objasni svoj pristup dijalogu i situaciji na severu Kosova. Smatram da se uspostavljeni dijalog pokazao kao najbolje sredstvo da se potraže rešenja za postojeće probleme. Dakle, to je najbolja strategija za Srbiju, odnosno, za sve zainteresovane strane.

Videli smo već neke produktivne rezultate do kojih se došlo putem dijaloga. A dijalog je, podsetimo, prihvaćen kao rezultat odluke predsednika Srbije pre godinu dana da u saradnji sa Evropskom unijom podnese Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija predlog Rezolucije o Kosovu. Rezolucija je pripremila teren za otvaranje dijaloga i za konkretne sporazume kojima je on do sada rezultirao. U tom smislu smatram da primarni fokus treba da bude upravo na dijalogu.

Podela nije prihvatljiva

RSE: Taj dijalog je definisan kao tehnički, odnosno, kao dijalog o tehničkim pitanjima. U međuvremenu se, međutim, otvorila kriza na severu Kosova. Ako smem drugačije da definišem pitanje: šta za Srbiju ne bi bila produktivna strategija rešavanja te krize?

Davenport: Ovo je sasvim sigurno trenutak kada treba da preovladaju hladnije glave, kada treba da se čuju i usliše pozivi na staloženost i uzdržanost. U tom smislu bih se radije fokusirao na ono što bismo želeli nego na ono što ne bismo želeli da se dogodi.
Michael Davenport
Michael Davenport
Mislim da je očigledno da je aktuelna situacija bremenita mnogim rizicima, da može da se dogodi mnogo toga što bi je čak i pogoršalo. Otuda u ovom trenutku treba izbegavati svaku retoriku koja bi mogla dodatno da unazadi postojeće stanje stvari. Umesto toga treba se okrenuti rešavanju još uvek nerešenih pitanja i podršci obema stranama da dođu do prihvatljivih solucija.

RSE: Da li je sukob oko kosovskog carinskog pečata zapravo bio okidač za fokusiranje Evropske unije i Sjedinjenih Država na problem severa Kosova, regiona u kojem gotovo čitavu deceniju traje takozvani zamrznuti konflikt?

Davenport: Sporazum o carinskom pečatu postignut početkom septembra svakako predstavlja nesumnjiv korak napred. Taj sporazum je počeo i da se primenjuje, što je izuzetno važno zato što je cilj dijaloga i cilj Evropske unije, a nadam se i šire međunarodne zajednice, da se dođe do rešenja koja će omogućiti normalan život. Važan aspekt te normalizacije života svakako je i neometana trgovinska razmena između Srbije i Kosova. Kada govorim o implementaciji do sada postignutih rešenja, imam na umu i primenu tog sporazuma, kao jednog od najznačajnijih, zato što će se njime omogućiti normalni trgovinski robni tokovi između Srbije i Kosova, koji će značajno doprineti njihovom ekonomskom razvoju.

Ono, međutim, što je takođe očigledno jeste da događaji do kojih je došlo nakon postizanja tog sporazuma nikako nisu doprineli niti doprinose pozitivnom razvoju. Otuda je nužno da se vratimo implementaciji postojećih sporazuma i konstruktivnom pristupu rešavanju problema.

RSE: Možete li prepoznati nešto od konstruktivnog pristupa u često ponavljanim izjavama Predsednika Tadića da nije prihvatljivo da jedna strana – misli na Kosovo – dobije sve, a da druga strana – misli na Srbiju – izgubi sve? Prepoznajete li u tim rečima aluziju koja upućuje na nezadovoljstvo Predsednika Srbije što nije došlo do podele Kosova? Kako razumete ovakve izjave?

Davenport: Još jednom, morali biste da pitate srpsku stranu šta se time misli, ali sasvim je jasno da ovo nije situacija u kojoj bilo koja strana može očekivati da će dobiti sve što želi; naprotiv, mora se pokazati spremnost za ustupke i za postizanje obostrano prihvatljivih rešenja.

A što se tiče postavljenog pitanja o podeli - koliko je meni poznato, podela Kosova kao najpravednije rešenje nije zvaničan stav srpske vlade.

Pozicija moje vlade je da podela Kosova nije ni prihvatljivo ni konstruktivno rešenje. Ovome bih dodao da je stanovište britanske vlade da je status Kosova već rešeno pitanje. Kao što znate, mi smo priznali Kosovo u njegovim ustavnim granicama u februaru 2008. godine i ne verujem da je realno očekivati da se ta odluka može promeniti.

Prošlogodišnja presuda Međunarodnog suda pravde, kao što je poznato, utvrdila je da je Deklaracija o nezavisnosti Kosova legalna, tako da traganje za rešenjima postojećih problema mora da se odvija u nekim drugim pravcima.

RSE: Uprkos tome što to znaju, srpski zvaničnici – poput Ivice Dačića, ministra policije, Dragoljuba Mićunovića iz Demokratske stranke i drugih – nadaju se i predlažu sazvanje međunarodne konferencije koja bi ponovo odlučivala o statusu Kosova. Jesu li takvi predlozi lišeni svake realne osnove?

Davenport: Razume se da su mi poznati tekstovi i spekulacije u srpskoj štampi o nekakvoj konferenciji te vrste, ali nije mi poznato da je upućen nekakav formalni predlog u tom pravcu, niti mi je poznato da je to pozicija srpske vlade. Mislim da umesto takvih i sličnih spekulacija treba da se fokusiramo na praktične korake koji moraju da se preduzmu kako bi se kroz dijalog našla rešenja za praktične probleme i tako unapredio život građana Kosova – i to svih građana Kosova, uključujući i sve tamošnje manjine.

EU ostaje strateški prioritet Srbije

RSE: Prištinski mediji su nedavno sugerisali da se priprema neka vrsta specijalnog statusa za srpsku zajednicu na severu Kosova. Da li Vaša saznanja mogu da potvrde da bi Evropska unija ili Vaša zemlja takav aranžman podržala?

Snage KFOR-a kod prelaza Jarinje, septembar 2011.
Snage KFOR-a kod prelaza Jarinje, septembar 2011.
Davenport: Kao što vam je poznato, veliki posao je u tom pogledu već obavljen i sadržan je u Ahtisarijevom planu za Kosovo. Moguće je da neki ljudi nisu u potpunosti svesni da elementi tog plana predviđaju veoma značajne garancije za zaštitu prava srpske i drugih nacionalnih zajednica na Kosovu – u mnogim oblastima, kao što su policija, pravosuđe, obrazovanje, zdravstvena zaštita i druge. A, razume se, tu je i EULEX u čijim redovima je osoblje iz čitave Evropske unije, koji ima mandat da unapredi vladavinu prava na Kosovu.

RSE: Srbija je, iako možda prerano, već u predizbornoj kampanji. Poruke njenih lidera ovih dana kao da sugerišu da Evropska unija za njih ne predstavlja tako snažan prioritet kakav je predstavljala pre dve-tri godine. Imate li i Vi takav utisak?

Davenport: Ja nisam osetio nikakvo odricanje ili posustajanje kad je u pitanju stav Srbije da joj Evropska unija predstavlja glavni strateški cilj. Naprotiv, Predsednik Tadić je još jednom osnažio to opredeljenje svoje zemlje tokom nedavne posete Njujorku, a to su činili i drugi članovi Vlade, među kojima i potpredsednik Božidar Đelić.

Mi smo, štaviše, veoma impresionirani odlučnošću kojom Srbija korača putem svojih evrointegracija. Takođe smo svedoci da je na tom putu tokom poslednjih dvanaest meseci postigla značajan napredak, tako da je dobijanje statusa zemlje-kandidata za Evropsku uniju sada veoma realna perspektiva. Drugim rečima, realno je očekivati da će Evropska komisija za par dana doneti pozitivno mišljenje i preporuku da se Srbiji dodeli status EU kandidata.

To je i opravdano jer je zemlja ostvarila veliki napredak, uključujući i napredak u nekim izrazito teškim oblastima, kao što je, primerice, saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, hapšenje i isporučivanje poslednjih begunaca od haške pravde. Dakle, mnogo je postignuto, a to je jedino bilo moguće uz ogromnu političku volju i odlučnost srpske vlade. U tom smislu, siguran sam da EU ostaje i nadalje strateški prioritet Srbije. Dodao bih i to da moja vlada snažno podržava širenje Evropske unije i uključivanje svih država Zapadnog Balkana u njene redove.

RSE: Nemačka kancelarka Angela Merkel neuvijeno je, međutim, Tadiću stavila do znanja da mora dići ruke od severa Kosova i raspustiti postojeće institucije Srbije u tom delu Kosova ako želi dalji napredak svoje zemlje na putu EU integracija. Tadić je taj uslov odbio. Da li će to zapravo biti uslov koji će Srbija morati da ispuni u periodu između dobijanja statusa EU kandidata i datuma pristupnih pregovora sa Evropskom unijom? I da li je to stav i Vaše zemlje?

Davenport: Naš stav je jasan: svaka zemlja koja je sebi postavila cilj učlanjenje u Evropsku uniju mora da ispuni isti set Kopengaških kriterijuma. Mislim da su svi apsolutno svesni toga. Kao što su svesni i činjenice da je među pomenutim kriterijumima, razume se, i nužnost regionalne saradnje. Dakle, u kontekstu regionalne kooperacije, veoma je važno da Srbija pokaže da konstruktivno sarađuje sa svim svojim susedima, uključujući i Kosovo.

Kad je o Kosovu reč, ono o čemu je zaista govorila nemačka kancelarka prilikom posete Beogradu jeste očekivanje da Beograd uspostavi punu kooperativnost sa Prištinom kroz dijalog o kojem smo upravo govorili i da se on mora voditi u kontruktivnom duhu. To je suština, to je zajednički stav svih država-članica Evropske unije i to će biti ono na šta će one obratiti pažnju.

RSE: Možete li, molim Vas, to još elaborirati uslov koji ste pomenuli - konstruktivni dijalog i saradnja sa Kosovom? Da li je deo toga i uslov da Srbija raspusti svoje institucije na severu Kosova? Očekuje li to i Velika Britanija?

Davenport: Ono što mi želimo da vidimo jesu pozitivan zamah i iskrena posvećenost Srbije u dijalogu sa Kosovom. Moramo da se uverimo da Srbija ulaže iskrene napore i u rešavanje problema vezanih za sever Kosova. Nije reč o tome da svi ti problemi moraju da budu rešeni do kraja ove godine, ali se sasvim sigurno radi o tome da moramo videti kontinuiran i neprekidan napor Beograda da pokaže volju da se iznađu rešenja pomenutih problema koja će moći da budu implementirana u periodu koji sledi.

Pogledajte komentare (9)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG