Sajam knjiga kao prostor bez granica

RSE: Koliko ste zadovoljni, odnosno koliko je četvrti sajam, i brojem i relevantnošću izlagača, opravdao cilj regionalnog kulturnog uvezivanja jezički sličnog područja?

Vorgić: Podgorički sajam knjiga je u istom rangu, po broju izdavača i po obimu prostora koji zauzima, kao beogradski, zagrebački, sarajevski i niški. Već četvrtu godinu broj izdavača se se ne menja, ili se povećava, pa čak i u vreme ekonomske krize ostaje isti. To pokazuje da je ovaj sajam dobio svoje mesto i da je ušao u kalendare, koliko kod nas, toliko i u celom regionu.

Imamo želju da vršimo misiju regionalnog uvezivanja i to nam je i bio cilj. A zašto se ta misija možda ne ispunjava u 100 posto, čini mi se da je problem u nečemu drugome. Uvezivanje, želja za uvezivanjem i agilnost postoji kod ljudi koji su smislili ovaj sajam, ili koji stoje iza ovog sajma, i ljudi koji dolaze na ovaj sajam.

Imamo želju da vršimo misiju regionalnog uvezivanja i to nam je i bio cilj. A zašto se ta misija možda ne ispunjava u 100 posto, čini mi se da je problem u nečemu drugome. Uvezivanje, želja za uvezivanjem i agilnost postoji kod ljudi koji su smislili ovaj sajam, ili koji stoje iza ovog sajma, i ljudi koji dolaze na ovaj sajam. Problemi se uglavnom kriju u državnoj administraciji, u propisima i pravilima koji još uvek nisu regulisani. Cela regionalna saradnja itekako još uvek stenje po svim tim pravilima o protoku knjiga i sve one robe koja je vezana za kulturu. Kultura je očigledno roba i još uvek nije dobilo svoje pravo mesto u tom nekom zakonskom tretmanu, u svim tim regulativima i propisima i to je velika šteta. Ovaj sajam je jedan od punktova odakle se pokreću inicijative i sugestije da se takve stvari što prije ubrzaju, da počnemo više da komuniciramo kao prostor bez granica, bar na tom polju.

RSE: Koliko je ovogodišnji podgorički sajam knjiga od domaćih institucija više podržan u odnosu na prethodne? Nedavno ste izjavili kako se sjam, na žalost, uglavnom i dalje oslanja na entuzijazam određene grupe ljudi. Ima li pomaka u sistemskom prepoznavanju značaja takve manifestacije, u popularizovanju pisane riječi, širenju čitalačke publike i uopšte podsticanju kulturnog razvoja?

Četvrti međunarodni sajam knjiga u Podgorici, 07. maj 2009. Foto: Savo Prelević

Vorgić: Nadam se da će pomaka biti, a to mogu reći na osnovu predloga, dogovora i obećanja koji već postoje i sada. Sačekajmo da se sve to i formalizuje. Tu mislim na jedan mehanizam koji postoji, koji je trend vladine politike. Konkretno, Ministarstvo kulture poslednjih godina želi da definiše, odredi i stavi pod neku vrstu zaštite i finansijske podrške neke od manifestacija u Crnoj Gori jer takvih manifestacija na prostoru Crne Gore ima i previše. Crna Gora je jedan El Dorado za mnoge ovdašnje ljude, a pogotovo za ljude sa strane, koji su ovde, za vreme letnjih sezona, uvek imali poslove na raznim manifestacijama, koje su balansirale između kiča i populizma nekih turističkih ili kvazi-turističkih potreba i koji su prilično politički često zloupotrebljavani na ovaj ili onaj način. Sve u svemu, to se prilično raščistilo. Strategija Ministarstva kulture je da odredi nekoliko takvih manifestacija, kao što je kotorski ili filmski festival u Herceg Novom, koji znače mnogo. To se formalizuje i time oni postaju budžetska stavka i time su u tom budžetu. Ne moraju to biti neka velika sredstva, ali bitno je da znate da ne morate ići na neke konkurse gdje ćete možda proći, možda i ne, ili ćete čekati da neko od sponzora ili institucije ipak odluči da vas podrži, ali to ponekada bude i kasno. Mislim da otprilike čekamo da se to desi i da dobijemo taj status jer ministar je nekoliko put rekao javno da celu ideju oko knjige upravo želi da generiše preko ovog sajma, pa ćemo da vidimo da li će se u neko dogledno vreme to desiti. Za sada je više entuzijazma nego što je podrške, s tim što su definitivno Ministarstvo kulture i opština Podgorica podržali ovaj sajam svake godine.

RSE: Naša anketa u podgoričkom distributivnom centru, gdje se sajam održava, pokazala je da su posjetioci više zainteresovani za stručnu, specijalizovanu literaturu, ili ih više zanima lako hit štivo, a manje ono beletrističko, umjetničko sa dubljim književnim i literalnim vrijednostima. Da li kao književni kritičar i vi imate takav utisak i u čemu je objašnjenje?

Ta stručna literatura ima svoju garantovanu čitalačku publiku, onu koja će je uvek kupovati. Trivijalni i lakši žanri imaju sličan procent čitanosti u svim kulturama i svim narodima. To su neke stvari koje su večite. Meni je bitno da se napravi neka prevaga i da se čitalac zainteresuje za ono što je aktuelno.

Vorgić: To je tako uvek bilo. Prosto, ta stručna literatura ima svoju garantovanu čitalačku publiku, onu koja će je uvek kupovati. Trivijalni i lakši žanri imaju sličan procent čitanosti u svim kulturama i svim narodima. To su neke stvari koje su večite. Meni je bitno da se napravi neka prevaga i da se čitalac zainteresuje za ono što je aktuelno. Na tom planu smo koncipirali i program, pogotovo tamo gde smo mogli da utičemo, pogotovo onaj deo koji je vezan za udarne termine od šest do sedam. Biće promocije autora čija izdanja bi mogla da imaju jednu tiražnost, da se sve to dobro proprati i ubaci u vidokrug ljudima koji sada čitaju Koelja ili kupuju knjige o armiranom betonu. Oni, kada bi znali šta se sve dešava u novom romanu Andreja Nikolaidisa, i koliko taj autor korespondira sa svim onim što je jeste interesovanje jedne mlađe populacije na nivou pop kulture i svih tema koje su vezane za tranzicioni urbani život, sa svim njegovim prevashodno tamnim stranama, mislim da bi tu literaturu itekako čitali i te knjige bi sigurno bile tiražne. To jeste literatura koja je vrlo kvalitetna, ali može da bude i tiražna. Mislim da su mlađi autori, urbanog senzibliteta, pre svega vrlo hrabri autori, s jednom vrlo oštrom angažovanom književnošću, koji ne prezaju od toga da pišu o onome o čemu ljudi često ne smeju ni da pričaju. Mislim da je to literatura koja može da bude i tiražna. Sada govorimo kao trgovac, ali malo mi je krivo kada vidim šta ljudi čitaju, a te iste stvari mogu naći i u ovoj literaturi, a pri tome da budu u zoni kvalitetnog literarnog teksta.

RSE: Da li, obzirom na posjećenost ovogodišnjeg sajma, možete da izvučete zaključak da je bio uspješniji u odnosu na prethodne?

Vorgić: Još nemam statistike, ali neki utisak zbog gužvi na ovih nekoliko promocija, obično posle pet-šest, stvorio mi je utisak da je posećeniji, gužva je nekako veća. Čak je i prodaja veća, postoje naslovi kojih više nema, koji su u prva dva-tri dana nestali. To su samo neki pokazatelji koji pokazuju da ide na bolje. Lično mislim da je i cena knjige vrlo pristupačna, edicije su se svele na pet-šest eura. To će za koji dan na moru biti dve ili tri kafe.